Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Псалми 56-58

Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.

Смилуј ми се, Боже,
    јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
    поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.

Кад се уплашим,
    у тебе се уздам.
У Бога, чију реч хвалим,
    у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
    шта ми може смртник?

Поваздан моје речи искривљују,
    стално смишљају како да ми учине зло.
Састају се, сакривени вребају,
    на моје кораке пазе
    чекајући да ми узму живот.
Зар да се с таквим безакоњем извуку?
    У свом гневу, Боже, обори народе.
Пребројао си моје ноћи бесане;
    моје сузе стави у мешину –
    све је то већ у твојој књизи.
Чим завапим к теби,
    узмакнуће моји непријатељи.
    То знам јер Бог је на мојој страни.

10 У Бога, чију реч хвалим,
    у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
    Нећу се плашити –
    шта ми може човек?

12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
    принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
    – да, ноге си ми сачувао од посртања –
    пред тобом ћу ходати у светлости живота.

Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.

Смилуј ми се, Боже,
    смилуј ми се,
    јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
    док несрећа не прође.
Богу Свевишњем вапијем,
    Богу, који све за мене чини.
Са небеса шаље и спасава ме,
    срамоти извргава оног ко ме гази. Села

Бог своју љубав и истину шаље.

Међу лавовима лежим,
    међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
    а језик оштар мач.

Буди узвишен над небесима, Боже,
    твоја слава над свом земљом.

Мрежу поставише за моје ноге –
    душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
    али сами у њу упадоше. Села

Срце ми је постојано, Боже,
    срце ми је постојано.
    Певаћу и свирати.
Пробуди се, душо моја!
    Пробудите се, харфо и лиро!
    Зору ћу да пробудим.
Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
    псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
    и твоја истина до облакâ.

11 Буди узвишен над небесима, Боже,
    твоја слава над свом земљом.

Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.

Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
    Зар поштено судите људима?
Не, јер у срцу смишљате неправду
    и рукама размеравате насиље по земљи.
Опаки још од мајчине утробе застрањују,
    још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
Отров им је као змијски отров,
    као у кобре која је уши затворила,
па не чује глас кротитељâ,
    ма колико били вешти у чарању.

Поломи им зубе у устима, Боже,
    скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
Нека нестану као вода која отиче,
    нека буду згажени као трава на стази.
Нека буду као пуж који се топи док пузи,
    као мртворођенче које никад не виде сунца.
Пре но што им котлићи осете врелину трња,
    нека у љутом гневу буду живи одувани.

10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
    кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
    »Заиста праведник добија награду.
    Заиста постоји Бог који суди на земљи.«

Псалми 64-65

Хоровођи. Псалам Давидов.

Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
    живот ми сачувај од страшног непријатеља.
Сакриј ме од завере опаких,
    од сплетке зликоваца.
Језике оштре као мач
    и речи одапињу као љуте стреле.
Из потаје гађају недужнога;
    гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
Један другог у злим наумима бодре;
    договарају се где да сакрију замке
    и говоре: »Ко ће их видети?«
Неправду смишљају и говоре:
    »Савршен злочин смо смислили.«
    Дубока су тајна ум и срце човечије.

Али Бог ће их погодити стрелом,
    биће рањени изненада;
сами ће се о свој језик саплести.
    Сви који их виде одмахиваће главом.
Уплашиће се сав људски род;
    причаће шта је Бог учинио
    и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
    и у њега се узда.
    Хвалиће се сви који су срца честитог.

Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.

Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
    теби се завет извршава.
Теби који чујеш молитве,
    теби ће доћи сав људски род
грехом савладан.
    Ти наше преступе опрашташ.
Благо оном кога си изабрао
    и дао му да ти приступи,
    да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
    твога Храма светог.

У својој праведности,
    ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
    узданице свих крајева земље
    и мора далеких.
Својом силом учвршћујеш планине
    снагом наоружан.
Хучање морâ стишаваш,
    хучање таласа њихових
    и грају народâ.
Они што живе накрај света
    боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
    клицањем одзвањају.

О земљи водиш бригу и натапаш је,
    чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
    да људима спремиш жито,
    јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
    грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
    усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
    и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
    брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
    а долине огрнуле житом –
    од радости кличу и певају.

Исаија 51:17-23

Чаша ГОСПОДЊЕ срџбе

17 Пробуди се! Пробуди се!
    Устани, Јерусалиме,
ти који си из руке ГОСПОДЊЕ
    испио чашу његове срџбе,
ти који си до дна искапио
    пехар од ког се посрће.
18 Од свих синова који му се родише,
    нема ниједнога да му буде водич;
од свих синова које је одгајио,
    нема ниједнога да га поведе за руку.
19 Ово двоје те је снашло:
    пропаст и уништење,
    глад и мач.
Ко ће да те ожали?
    Ко ће да те утеши?
20 Синови ти малаксаше;
    леже на угловима свих улица
    као антилопа у мрежи.
Пуни су срџбе ГОСПОДЊЕ
    и прекорâ твога Бога.
21 Стога чуј ово, невољниче,
    ти који си пијан, али не од вина.
22 Овако каже твој Господ ГОСПОД, твој Бог,
    који брани свој народ:
»Ево, узео сам ти из руке чашу
    од које си тетурао.
Нећеш више пити из те чаше,
    из пехара моје срџбе.
23 Ставићу је у руке твојих мучитеља,
    који су ти говорили:
‚Падни ничице, да преко тебе пређемо.‘
    А ти си им своја леђа подметнуо као тле
    и као улицу да преко њих пређу.«

Галаћанима 4:1-11

Хоћу да кажем: све док је наследник малолетан, нимало се не разликује од роба. Иако је господар свега, под старатељима је и управитељима до рока који је одредио његов отац. Тако смо и ми, док смо били малолетни, робовали стихијама овога света, а када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, рођеног од жене, рођеног под Законом, да откупи оне који су под Законом, да постанемо синови[a]. А пошто сте синови, Бог је у ваше срце послао Духа свога Сина, који виче: »Аба[b], Оче.« Тако више ниси роб, него син, а ако си син, онда те је Бог учинио и наследником.

Павлова брига за Галаћане

Док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који то по својој природи нису. А сада, пошто сте упознали Бога – боље речено: пошто је он упознао вас – како то да се опет окрећете оним немоћним и бедним стихијама и опет изнова хоћете да им робујете? 10 Славите дане и месеце и доба и године! 11 Бојим се за вас – да се можда нисам узалуд трудио око вас.

Марко 7:24-37

Сирофеничанкина вера

(Мт 15,21-28)

24 Исус потом оде оданде и дође у тирски[a] крај, па уђе у једну кућу. Није хтео да то било ко дозна, али није могао да се сакрије 25 пошто је одмах за њега чула једна жена чија је кћи била опседнута нечистим духом. Она дође и паде му ничице пред ноге. 26 А та жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка, и молила га је да из њене кћери истера демона.

27 »Пусти да се прво деца наједу«, рече јој Исус, »јер није право да се од деце узме хлеб и да се баци псима.«

28 »Да, Господе«, рече она, »али и пси под столом једу мрвице које испадну деци.«

29 Тада јој Исус рече: »Због овог што си рекла, иди. Демон је изашао из твоје кћери.«

30 И она оде својој кући и нађе дете како лежи у постељи, а демон је био изашао.

Излечење глувонемога

31 Потом Исус оде из тирских крајева, па преко Сидона стиже до Галилејског мора, у декапољски крај. 32 Тамо му доведоше једног глувог човека који је тешко говорио и замолише га да на њега положи руке.

33 Исус га изведе из народа на страну, па му стави прсте у уши. Онда пљуну и дотаче му језик, 34 диже поглед ка небу и, дубоко уздахнувши, рече му: »Ефата!« – то јест »Отвори се!«

35 И човеку се одмах отворише уши и одвеза језик, па поче разговетно да говори.

36 Исус им забрани да о томе било коме говоре. Али, што им је више бранио, то су они више о томе причали. 37 Неизмерно су се дивили и говорили: »Све је добро учинио – и да глуви чују и да неми проговоре!«

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International