Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
Тврдоглавост Израела
48 »Чуј ово, народе Јаковљев,
ви који се зовете Израеловим именом
и порекло водите од Јуде,
ви који се заклињете Именом ГОСПОДЊИМ
и призивате Бога Израеловог –
али не у истини и праведности –
2 ви који се називате житељима светога града
и ослањате се на Бога Израеловог –
ГОСПОД над војскама му је Име:
3 Одавно сам прорекао оно што је било пре,
моја уста су то најавила, ја сам обзнанио;
онда сам изненада учинио,
и то се одиграло.
4 Знао сам да си тврдоглав,
да ти је шија гвоздена жила,
а чело бронзано.
5 Зато сам ти то одавно рекао,
пре него што се одиграло,
ја сам ти најавио,
да не можеш да кажеш:
‚Мој идол је то учинио,
мој резбарени и ливени бог је заповедио
да тако буде.‘
6 »Чуо си о томе,
а сада све то погледај –
зар не признајеш?
Од сада ћу ти говорити о новом,
о скривеном и теби непознатом.
7 Сада је створено, а не одавно,
о томе до данас ниси чуо.
Стога не можеш да кажеш:
‚Да, знао сам за то.‘
8 Нити си чуо, нити разумео,
одавно ти ухо није отворено.
Добро знам колико си неверан,
од рођења си назван бунтовником.
9 »Ради свога Имена свој гнев одлажем,
ради својих хвала га суспрежем,
да те не искореним.
10 Ево, пречистио сам те,
али не као сребро;
у топионици невоље сам те проверио.
11 Ради себе, ради себе то чиним.
Зашто да самог себе извргавам руглу?
Не дам своју Славу другоме.«
1 Павле, апостол, не од људи, ни посредством човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих, 2 и сва браћа која су са мном,
црквама у Галатији:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа, 4 који је самога себе дао за наше грехе, да нас избави од садашњега злог света, по вољи Бога, нашег Оца, 5 коме слава довека. Амин.
Нема другог еванђеља
6 Чудим се да се од Онога који вас је Христовом милошћу позвао тако брзо окрећете неком другачијем еванђељу, 7 које то, у ствари, и није. Има само неких који вас збуњују и који хоће да искриве Христово еванђеље. 8 Али, чак када бисмо вам ми, или када би вам анђео са неба проповедао еванђеље различито од оног које смо вам ми проповедали, нека је проклет. 9 Као што смо већ рекли, и сада опет кажем: ако вам неко проповеда еванђеље различито од оног које сте примили, нека је проклет.
10 Да ли ја то сада хоћу да се умилим људима или Богу? Или покушавам да угодим људима? Да још људима угађам, не бих био Христов слуга.
Павла је позвао Бог
11 Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско. 12 Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.
13 Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је. 14 У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца. 15 Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења[a] одвојио и позвао својом милошћу 16 да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким[b] посаветовао, 17 нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.
Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач
(Мт 9,18-26; Лк 8,40-56)
21 Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ.
И док је он још био поред мора, 22 дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге, 23 усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«
24 И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.
25 А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења. 26 Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе. 27 Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач, 28 јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.« 29 И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести.
30 Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«
31 »Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«
32 А он погледа унаоколо да види ко је то учинио. 33 Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.
34 »Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«
35 Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«
36 Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«
37 И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.
38 Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу, 39 па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«
40 А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.
41 Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«
42 И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда. 43 Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International