Book of Common Prayer

Хоровођи. Псалам Давидов.

Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«

Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.

Тврдоглавост Израела

1 Павле, апостол, не од људи, ни посредством човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих, ² и сва браћа која су са мном,

црквама у Галатији:

³ милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа, ⁴ који је самога себе дао за наше грехе, да нас избави од садашњега злог света, по вољи Бога, нашег Оца, ⁵ коме слава довека. Амин.

Нема другог еванђеља

⁶ Чудим се да се од Онога који вас је Христовом милошћу позвао тако брзо окрећете неком другачијем еванђељу, ⁷ које то, у ствари, и није. Има само неких који вас збуњују и који хоће да искриве Христово еванђеље. ⁸ Али, чак када бисмо вам ми, или када би вам анђео са неба проповедао еванђеље различито од оног које смо вам ми проповедали, нека је проклет. ⁹ Као што смо већ рекли, и сада опет кажем: ако вам неко проповеда еванђеље различито од оног које сте примили, нека је проклет.

¹⁰ Да ли ја то сада хоћу да се умилим људима или Богу? Или покушавам да угодим људима? Да још људима угађам, не бих био Христов слуга.

Павла је позвао Бог

¹¹ Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско. ¹² Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.

¹³ Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је. ¹⁴ У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца. ¹⁵ Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења^[a] одвојио и позвао својом милошћу ¹⁶ да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким^[b] посаветовао, ¹⁷ нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Лк 8,40-56)

²¹ Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ.

И док је он још био поред мора, ²² дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге, ²³ усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«

²⁴ И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.

²⁵ А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења. ²⁶ Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе. ²⁷ Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач, ²⁸ јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.« ²⁹ И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести.

³⁰ Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«

³¹ »Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«

³² А он погледа унаоколо да види ко је то учинио. ³³ Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.

³⁴ »Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«

³⁵ Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«

³⁶ Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«

³⁷ И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.

³⁸ Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу, ³⁹ па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«

⁴⁰ А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.

⁴¹ Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«

⁴² И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда. ⁴³ Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.