Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
1 Боже, ти си Бог мој,
кога тражим.
Жедна те је моја душа,
за тобом моје тело жуди
у земљи сувој и изнуреној,
у којој нема воде.
2 Да, у светилишту сам те видео,
видео твоју снагу и славу.
3 Зато што је твоја љубав боља од живота,
моје усне ће те хвалити.
4 Благосиљаћу те док сам жив;
дизаћу руке у молитви, твоје Име призивајући.
5 Бићу сит као од најбољег јела;
кличућим уснама моја уста ће те хвалити.
6 Сећам те се на својој постељи,
на тебе мислим у ноћним сатима.
7 Ти си Помагач мој,
зато у сенци твојих крила кличем.
8 Душа ми се приљубила уз тебе,
твоја ме десница придржава.
9 А они што би да ми узму живот, да га униште,
у Подземље ће отићи.
10 Биће предати мачу
и постати храна шакалима.
11 А цар ће се радовати у Богу.
Хвалиће се сви који му се заклињу на верност[a],
а уста лажљиваца биће запушена.
Псалам.
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
јер чудесна дела учини.
Његова десница и света мишица
победу му донеше.
2 ГОСПОД обзнани своје спасење,
своју праведност пред народима откри.
3 Сетио се своје љубави и верности
према народу Израеловом.
Сви крајеви земље видеше спасење Бога нашега.
4 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
Вичи и кличи и псалам певај!
5 Псалам певајте ГОСПОДУ уз лиру!
Уз лиру и звук псалма,
6 уз трубе и звук рога овнујског
радосно вичите пред ГОСПОДОМ Царем!
7 Нека грми море и све што је у њему,
свет и сви који у њему живе!
8 Нека реке пљешћу рукама,
нека планине сложно кличу
9 пред ГОСПОДОМ!
Јер, он долази да суди земљи.
Судиће свету праведно
и народима правично.
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
14 Јер, он зна како смо саздани,
сећа се да смо прах.
15 А човек – његови дани су као трава.
Као пољски цвет цвета,
16 ветар преко њега пређе, и нема га,
и више га се не сећа његово место.
17 А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности
на онима који га се боје
и његова праведност на деци њихове деце,
18 на онима који се држе његовог Савеза
и сећају се да његове налоге извршавају.
19 ГОСПОД је свој престо поставио на небесима
и његово царство влада над свима.
20 Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели,
који чините како вам он каже
и његовој речи се покоравате.
21 Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове,
ви његове слуге које његову вољу извршавате.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Пад Вавилона
47 »Спусти се, седи у прашину,
Девице-Кћери вавилонска!
Седи на земљу, без престола,
Кћери Халдејаца!
Јер, више те неће звати нежном, ни крхком.
2 Узми жрвње и мељи брашно.
Скини вео, задигни скуте,
обнажи ноге, па гази преко река.
3 Показаће се твоја голотиња
и открити твоја срамота.
А ја ћу се осветити,
никог нећу поштедети.«
4 Наш Откупитељ –
Име му је ГОСПОД над војскама –
Светац је Израелов.
5 »Седи у тишини, иди у таму,
Кћери Халдејаца!
Јер, више те неће звати
царицом над царствима.
6 Био сам гневан на свој народ
и оскврнавио свој посед.
Предао сам их у твоје руке,
а ти им се ниси смиловала.
И на старце си стављала тежак јарам.
7 Говорила си: ‚Остаћу довека –
вечна царица!‘
Али ниси на ово помислила,
ни мислила шта може да се деси.
8 Стога слушај сада, сладостраснице!
Уљуљкана у својој сигурности,
мислиш: ‚Ја, и нико више.
Никад нећу постати удовица,
ни спознати губитак деце.‘
9 У трену, у једном дану,
и једно и друго ће те стићи:
удовиштво и губитак деце.
У пуној мери ће те снаћи
упркос мноштву твојих враџбина
и моћних мађија.
10 У своје зло си се уздала
и говорила: ‚Нико ме не види.‘
Заводе те твоја мудрост и знање
када мислиш: ‚Ја и нико више.‘
11 »Снаћи ће те несрећа,
а ти нећеш знати како да је одагнаш.
Тешка недаћа обрушиће се на тебе,
а ти нећеш моћи да је одвратиш.
Снаћи ће те изненадна пропаст –
нећеш је предвидети.
12 Само се и даље држи
својих мађија и многих враџбина,
којима се бавиш од своје младости.
Можда ћеш успети,
можда ћеш неког препасти.
13 Изнурили су те сви савети које си добила.
Нека устану сада и нека те спасу
твоји звездознанци, они који зуре у звезде
и сваког месеца предсказују шта ће те снаћи.
14 Они су као стрњика –
огањ их сажиже;
ни себе не могу да спасу из пламеног загрљаја.
Није то жеравица да се човек огреје,
ни ватрица крај које се седи.
15 Такви су ти с којима си
од младости сарађивала и склапала послове.
Сваки се и даље држи своје заблуде
и ниједан не може да те спасе.«
Позив на истрајност
19 Зато, браћо, пошто имамо поуздање да крвљу Исуса Христа улазимо у Светињу над светињама, 20 новим и живим путем који нам је он отворио кроз завесу, то јест своје тело, 21 и пошто имамо и великог свештеника над Божијом кућом, 22 искреног срца приступајмо Богу у пуној вери, срца очишћеног од нечисте савести и тела опраног чистом водом. 23 Непоколебљиво се држимо наде коју исповедамо, јер је веран Онај који нам је дао обећање. 24 Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела. 25 Не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него бодримо један другога – утолико више уколико видите да се приближава Дан.
26 Јер, ако намерно грешимо пошто смо спознали истину, онда више нема жртве за грех, 27 него само страшно ишчекивање Суда и жестине огња који ће прождрети Божије противнике. 28 Ко одбаци Мојсијев закон, без милости се погубљује на основу сведочења два или три сведока. 29 Замислите колико ће гору казну заслужити онај ко погази Сина Божијег и нечистом сматра крв савеза којом је освештан и ко увреди Духа милости! 30 Јер, ми знамо Онога који је рекао: »Моја је освета, ја ћу узвратити«(A), и: »Господ ће судити свом народу«(B). 31 Страшно је пасти у руке Бога живога!
2 А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда[a] и има пет тремова. 3 У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. 4 [b]
5 А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.
6 Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«
7 »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«
8 »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«
9 И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.
А тог дана је била субота, 10 па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«
11 »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«
12 А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«
13 Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.
14 После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«
15 Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
Живот кроз Сина
16 Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.
17 А Исус им одговори: »Мој Отац стално[c] ради, па и ја радим.«
18 Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International