Book of Common Prayer
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
21 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
22 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
23 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
24 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту мојих руку.
25 Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
26 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
27 Понизне спасаваш,
а охоле унижаваш.
28 Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
мој Бог моју таму осветљава.
29 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
30 Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
31 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
33 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
34 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
35 Дајеш ми штит своје победе,
твоја ме десница придржава,
пригињеш се да ме учиниш великим.
36 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
37 Гоним непријатеље и стижем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
38 Скршим их, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
39 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
40 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
41 Запомажу, а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
42 Мрвим их у прах на ветру,
изливам као блато на улици.
43 Избавио си ме од народа бунтовног,
поставио ме за владара многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
44 Чим чују за мене, покоре ми се,
туђинци ми удворички прилазе.
45 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
46 Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
47 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
48 који ме од непријатељâ избавља.
Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
49 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
50 Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.
17 Сиромаси и убоги
траже воде, а ње нема,
језик им се осушио од жеђи.
Али ја, ГОСПОД, услишићу их,
ја, Бог Израелов, нећу их оставити.
18 Учинићу да потеку реке на голетима,
изворе отворити посред долова.
Пустињу ћу претворити у језерца,
исушену земљу у изворе водâ.
19 Посадићу у пустињи
кедар, багрем, мирту и маслину,
у пустолини заједно ставити
борове, јеле и чемпресе,
20 да сви виде и знају,
да размисле и схвате
да је то рука ГОСПОДЊА учинила,
да је то створио Светац Израелов.
21 »Изложите свој случај«, каже ГОСПОД.
»Изнесите доказе«, каже Цар Јаковљев.
22 »Нека приђу и кажу нам
шта ће се догодити.
Кажите нам о ономе што је било пре,
шта значи, да о томе размислимо
и сазнамо његов исход.
Или објавите нам оно што ће бити,
23 кажите нам шта носи будућност,
да знамо да сте богови.
Учините бар нешто, добро или зло,
да се престрашимо и испунимо страхом.
24 Али ви сте мање но ништа
и дела су вам ништавна;
одвратан је ко вас изабере.
25 Пробудио сам једнога са севера,
и он долази;
са истока је позван по имену.
Он гази владаре као блато,
као грнчар који гази глину.
26 Ко је о томе говорио од почетка,
да бисмо знали,
или унапред, да бисмо рекли:
‚Био је у праву‘?
Нико није говорио о томе,
нико пророковао,
нико ни реч није чуо од вас.
27 Ја сам први рекао Сиону:
‚Погледај, ево их!‘
и Јерусалиму послао гласника
радосних вести.
28 Гледам, али нема ниједнога,
ниједнога међу овима да дâ савет,
ниједнога да одговори кад их питам.
29 Ево, сви су они ништа!
Дела су им ништавна,
њихови ликови ветар су и збрка.«
Једно у Христу
11 Зато имајте на уму да сте некада ви, незнабошци по рођењу[a], које су звали »необрезање« они који себе зову »обрезање« – извршено руком на телу – 12 били без Христа, отуђени од израелске заједнице и странци у односу на савезе обећања, без наде и без Бога у свету. 13 А сада сте се, у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, приближили Христовом крвљу.
14 Јер, он је наш мир. Он је од двога начинио једно и у свом телу разорио непријатељство, тај преградни зид раздвајања, 15 обеснаживши закон заповести са његовим одредбама, да у себи, од двојице, створи једног новог човека – тако успоставивши мир – 16 и да у једном телу, посредством крста, којим је усмртио непријатељство, обојицу потпуно помири с Богом. 17 Он је дошао и проповедао мир вама далеко и мир онима близу. 18 Кроз њега и једни и други, у једном Духу, имамо приступ Оцу.
19 Стога, дакле, више нисте странци и дошљаци, него суграђани светих и укућани Божији, 20 назидани на темељу апостолâ и пророкâ, а главни угаони камен је сâм Христос Исус. 21 У њему је цела грађевина састављена и расте у свети храм у Господу. 22 У њему се и ви заједно узиђујете, да постанете Божије пребивалиште у Духу.
Излечење одузетога
(Мт 9,1-8; Лк 5,17-26)
2 Неколико дана касније, када је Исус опет ушао у Кафарнаум, прочуло се у чијој је кући, 2 па се толико људи окупило да није било места чак ни пред вратима. А он им је проповедао Реч.
3 Тада неки дођоше носећи му једног одузетога; носила су га четворица. 4 Али, пошто од народа нису могли да му га принесу, направише отвор на крову изнад места где је био Исус, па кад су прокопали кроз њега, спустише простирку на којој је одузети лежао.
5 Када је Исус видео њихову веру, рече одузетоме: »Синко, опраштају ти се греси.«
6 А тамо је седело неколико учитеља закона и мислило: 7 »Шта то овај говори? Хули! Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
8 Исус одмах својим духом проникну да тако мисле, па им рече: »Зашто тако мислите? 9 Шта је лакше? Рећи одузетоме: ‚Опраштају ти се греси‘ или рећи: ‚Устани, узми своју простирку и ходај‘? 10 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: 11 »Теби говорим! Устани, узми своју простирку и иди кући.«
12 И човек устаде, одмах узе простирку и свима наочиглед изађе напоље.
Сви се задивише и почеше да славе Бога, говорећи: »Тако нешто још никад нисмо видели!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International