Book of Common Prayer

⁴ Ти ниси Бог коме је мила опакост,
    зло код тебе не борави.
⁵ Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
    ти мрзиш све који чине зло.
⁶ Лажљивце уништаваш,
    крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.

⁷ А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
    У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
⁸ Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
    Због мојих душмана
    свој пут преда мном поравнај.

⁹ Нема искрености у њиховим устима,
    срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
    језиком ласкају.
¹⁰ Прогласи их кривима, Боже!
    Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
    јер су се против тебе побунили.

¹¹ Нека се радују сви који се у тебе уздају,
    нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
    нека се у теби радују,
¹² јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
    и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.

⁴ Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
    због своје љубави ме спаси.
⁵ Јер, у смрти нема спомена на тебе,
    у Шеолу, ко да ти захваљује?

⁶ Изнемогох од јецања.
    Сву ноћ постељу плачем заливам,
    свој лежај сузама натапам.
⁷ Од жалости ми очи ишчилеше,
    ослабише због свих душмана мојих.

⁸ Даље од мене, сви који чините неправду,
    јер ГОСПОД је чуо мој плач!
⁹ Чуо је ГОСПОД моју молбу,
    ГОСПОД је моју молитву прихватио.
¹⁰ Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
    узмакнуће, изненада постиђени.

² Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
    они се хватају у сплетке које је смислио.
³ Опаки се пожудом свога срца хвали,
    лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
⁴ Опаки у својој надмености Бога не тражи,
    нема места за Бога у његовим наумима.
⁵ Путеви су му увек успешни,
    надмен је и далеко су од њега твоји закони,
    презире све своје душмане.
⁶ Мисли: »Нећу посрнути.
    Никад ме неће задесити зло.«
⁷ Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
    под језиком му мука и несрећа.
⁸ У заседи лежи покрај села,
    из потаје убија недужнога,
    очима вреба жртве.
⁹ У заседи лежи као лав у брлогу,
    у заседи лежи да сиромаха ухвати,
    да га у мрежу ухвати и одвуче.
¹⁰ Жртве се руше, сатрвене,
    под његовом снагом падају.
¹¹ А он мисли: »Заборавио је Бог.
    Сакрио је лице и никад ништа не види.«

¹² Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
    Сиромахе не заборави!
¹³ Зашто да опаки презире Бога?
    Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
¹⁴ Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
    у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
    ти сирочади помажеш.
¹⁵ Сломи руку опакоме и зломе,
    казни његову опакост, да се више не нађе.

¹⁶ ГОСПОД је Цар заувек и довека!
    Нестаће незнабошци из његове земље.
¹⁷ Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
    охрабрујеш их и помно слушаш.
¹⁸ Браниш права сирочади и потлачених,
    да их смртник више не застрашује.

⁴ ГОСПОД је у свом светом Храму,
    престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
⁵ ГОСПОД испитује праведника,
    а опакога и онога ко воли насиље
    мрзи душа његова.
⁶ На опаке ће излити угљевље ужарено
    и сумпор горући,
    дати им да испију чашу ветра огњеног.
⁷ Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
    Честити ће гледати његово лице.

²⁷ Зашто говориш, Јакове,
    и жалиш се, Израеле:
»Мој пут је скривен од ГОСПОДА,
    мој Бог не мари за моју правду«?
²⁸ Зар не знате? Зар нисте чули?
    ГОСПОД је Бог вечни,
    Створитељ крајева земље.
Он се не умара и не малакше;
    нико не може у његов ум да проникне.
²⁹ Он малаксаломе даје снагу,
    а слабоме увећава моћ.
³⁰ Младићи се умарају и малакшу
    и момци посрћу и падају,
³¹ али они који се уздају у ГОСПОДА обновиће снагу
    као што орлови обнављају перје.
Трчаће и неће малаксати,
    ходаће и неће посустати.