Book of Common Prayer
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.
1 ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам.
Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,
2 да ме као лав не растргну и не одвуку,
а никог да ме избави.
3 ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
– ако сам учинио неправду својим рукама,
4 ако сам злом узвратио пријатељу
или без разлога избавио његовог душманина –
5 нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
нека ми живот угази у земљу
и моју част баци у прашину. Села
6 Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
Дигни се против беса мојих душмана!
Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
7 Нека те окружи скуп народâ,
а ти седи високо над њима –
8 нека ГОСПОД суди народима.
Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
по мојој честитости.
9 Докрајчи зло опаких,
а праведне учврсти,
праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.
10 Мој штит држи Бог,
који спасава људе срца честитог.
11 Бог је праведан судија
и поваздан своју срџбу искаљује.
12 Не покаје ли се човек,
Бог ће свој мач наоштрити,
свој лук натегнути и уперити.
13 Спремиће своје оружје смртоносно,
своје стреле запалити.
14 Ево, ко зачне зло
и невољом затрудни,
лаж рађа.
15 Ко рупу копа и продуби је,
сâм пада у јаму коју је ископао.
16 Невоља коју је изазвао
о његову главу се обија,
његово насиље на његово теме силази.
17 Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.
12 Ко је дланом измерио море
или педљем премерио небеса?
Ко је земаљску прашину скупио у корпу,
на кантару извагао планине,
а на теразијама брегове?
13 Ко је усмеравао дух ГОСПОДЊИ
или га учио као саветник?
14 Коме се обратио да га просветли?
Ко га је упутио на пут правде,
дао му знање и показао му пут до мудрости?
15 Ево, народи су као кап у ведру,
вреде као трун прашине на ваги.
Ево, он подиже острва као да су прах.
16 Либан не би био доста за ватру на жртвенику,
ни његове животиње за паљенице.
17 Пред њим су сви народи као ништа,
за њега су ништавни и мање него ништа.
18 С ким ћете упоредити Бога?
С каквим ликом ћете га упоредити?
19 С идолом? Њега излива занатлија,
а златар га облаже златом
и израђује му ланчиће од сребра.
20 Ко је сувише сиромашан за такву жртву,
бира дрво које не труне,
па тражи вештог занатлију
да направи идола који се неће претурити.
21 Зар не знате? Зар нисте чули?
Зар вам од почетка није речено?
Зар, од кад је свет утемељен, нисте разумели?
22 Он седи на престолу над земљом,
чији су житељи као скакавци.
Небеса разастире као завесу
и разапиње их као шатор за становање.
23 Кнежеве предаје ништавилу
и владаре овога света у ништа претвара.
1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса,
светима који су у Ефесу[a], вернима у Христу Исусу:
2 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Духовни благослови у Христу
3 Благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, који нас је на небесима благословио сваким духовним благословом у Христу.
4 У њему нас је изабрао пре постанка света, да пред њим будемо свети и без мане. У љубави 5 нас је предодредио, да нас својом благонаклоношћу и вољом кроз Исуса Христа усвоји као синове, 6 на хвалу његове славне милости, коју нам је даровао у Вољеноме. 7 У њему имамо откупљење његовом крвљу, опроштење преступâ по богатству његове милости, 8 коју је на нас обилно излио са свом мудрошћу и умношћу. 9 Својом благонаклоношћу нам је обзнанио тајну своје воље, коју је унапред одредио у Христу, 10 да је спроведе када дође пуноћа времена: да све на небесима и на земљи састави под једном главом – Христом.
11 У њему смо и изабрани[b], предодређени по науму Онога који све чини у складу с одлуком своје воље, 12 да ми, који смо своју наду унапред положили у Христа, будемо на хвалу његове славе. 13 У њему сте и ви откад сте чули Реч истине – радосну вест о свом спасењу. У њему сте, када сте поверовали, и обележени печатом – обећаним Светим Духом, 14 који је залог нашег наследства до откупљења оних који су Божија својина, на хвалу његове славе.
Јован Крститељ припрема пут
(Мт 3,1-12; Лк 3,1-9, 15-17; Јн 1,19-28)
1 Почетак еванђеља о Исусу Христу, Сину Божијем[a].
2 Као што пише код пророка Исаије –
»Ево, шаљем свога гласника испред тебе,
који ће ти припремити пут«;(A)
3 »глас онога који виче у пустињи:
‚Припремите пут Господњи,
поравнајте му стазе!‘«(B)
4 – појавио се Јован, крштавајући у пустињи и проповедајући покајничко крштење за опроштење греха. 5 Долазила му је цела Јудеја и сви Јерусалимљани и признавали[b] своје грехе, а он их је крштавао у реци Јордан. 6 Јован је носио одећу од камиље длаке и кожни појас око бокова, а јео је скакавце и дивљи мед.
7 Проповедао је говорећи: »За мном долази један моћнији од мене – ја нисам достојан ни да се сагнем и да одвежем ремење на његовој обући. 8 Ја сам вас крстио водом[c], а он ће вас крстити Светим Духом.«
Исусово крштење
(Мт 3,13-17; Лк 3,21-22)
9 У то време дође Исус из Назарета у Галилеји и Јован га крсти у реци Јордан. 10 А када је излазио из воде, виде растворена небеса и Духа како као голуб силази на њега.
11 А са небеса се зачу глас: »Ти си мој љубљени Син! Ти си по мојој вољи!«
Сатана искушава Исуса
(Мт 4,1-11; Лк 4,1-13)
12 И одмах га Дух посла у пустињу, 13 где је био четрдесет дана, а Сатана га је искушавао. Био је са дивљим животињама, а анђели су му служили.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International