Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
Псалам.
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
јер чудесна дела учини.
Његова десница и света мишица
победу му донеше.
2 ГОСПОД обзнани своје спасење,
своју праведност пред народима откри.
3 Сетио се своје љубави и верности
према народу Израеловом.
Сви крајеви земље видеше спасење Бога нашега.
4 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
Вичи и кличи и псалам певај!
5 Псалам певајте ГОСПОДУ уз лиру!
Уз лиру и звук псалма,
6 уз трубе и звук рога овнујског
радосно вичите пред ГОСПОДОМ Царем!
7 Нека грми море и све што је у њему,
свет и сви који у њему живе!
8 Нека реке пљешћу рукама,
нека планине сложно кличу
9 пред ГОСПОДОМ!
Јер, он долази да суди земљи.
Судиће свету праведно
и народима правично.
22 »ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута,
пре својих дела прадавних.
23 У најраније време сам обликована,
у почетку, пре настанка света.
24 Рођена сам пре океанâ[a],
док још није било изворâ вода обилних.
25 Рођена сам пре но што су горе
стављене на своје место,
пре брегова,
26 када још није створио земљу
ни поља,
пре праха земаљског.
27 »Када је небеса постављао, била сам тамо;
када је круг над океаном[b] урезивао,
28 када је у висинама облаке постављао,
када је надјачао изворе водâ подземних[c],
29 када је међу мору ударао,
да не пређе своје ивице,
када је темеље земље означавао,
30 расла сам крај њега[d],
његова наслада из дана у дан.
Све време сам се пред њим радовала,
20 Истину вам кажем: ко прима онога кога ја шаљем, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.«
21 Када је то рекао, потресе се у души, па посведочи: »Истину вам кажем: један од вас ће ме издати.«
22 А ученици погледаше један другог, у недоумици о коме говори. 23 Један од ученика – онај кога је Исус волео – лежао је одмах до Исусових груди, 24 па му Симон Петар даде знак и рече: »Питај га о коме говори.«
25 Овај се наслони Исусу на груди, па га упита: »Ко је тај, Господе?«
26 А Исус му одговори: »Онај за кога умочим залогај у чинију и дам му га.«
Онда умочи залогај, узе га и даде Јуди сину Симона Искариотског, 27 а после тог залогаја у Јуду уђе Сатана.
Тада му Исус рече: »Што чиниш, чини брзо.«
28 Али ниједан од оних који су лежали за трпезом није знао зашто му је то рекао. 29 Неки су, пошто је Јуда држао кесу с новцем, помислили да му је Исус рекао: »Купи шта нам треба за празник«, или да нешто дâ сиромасима. 30 Тада Јуда, пошто је узео онај залогај, одмах изађе. А била је ноћ.
Нова заповест
31 Када је он изашао, Исус рече: »Сада се прославио Син човечији и Бог се прославио у њему. 32 Ако се Бог прославио у њему[a], и Бог ће њега прославити у себи, и прославиће га одмах. 33 Пријатељи[b], још само мало ћу бити с вама. Тражићете ме, али, као што рекох Јудејима: ‚Куда ја идем, ви не можете доћи‘, тако сада кажем и вама. 34 Нову заповест вам дајем – да волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. 35 По овом ће сви знати да сте моји ученици: ако будете имали љубави један за другога.«
Хвалоспев. Давидов.
1 Узвисиваћу те, Боже, Царе мој,
и твоје Име благосиљати заувек и довека.
2 Сваког дана ћу те благосиљати
и твоје Име хвалити заувек и довека.
3 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
неистражива је величина његова.
4 Нараштај ће нараштају хвалити твоја дела
и објављивати дела твоје силе.
5 Размишљаћу о сјају славе твога величанства
и о твојим делима чудесним.
6 Говориће се о сили твојих дела страхотних,
а ја ћу о твојој величини причати.
7 Сећаће се твоје велике доброте
и клицати твојој праведности.
8 ГОСПОД је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 ГОСПОД је добар према свима,
самилост показује према свим својим делима.
10 Захваљиваће ти сва твоја дела, ГОСПОДЕ,
и благосиљати те сви твоји верни.
11 Говориће о слави твога царства
и о твојој сили причати,
12 да целом људском роду обзнане твоја силна дела
и величанствени сјај твога царства.
13 Твоје царство је вечно царство
и твоја власт кроз сва поколења.
ГОСПОД је веран у свему што каже,
одан у свему што чини[a].
14 ГОСПОД придржава све који падну
и усправља све погнуте.
15 Очи свих у тебе су упрте
и ти им дајеш храну у право време.
16 Своју руку отвараш
и све што живи до миле воље ситиш.
17 ГОСПОД је праведан на свим својим путевима
и веран у свим својим делима.
18 ГОСПОД је близу свима који га призивају,
свима који га у истини призивају.
19 Он испуњава жеље онима који га се боје,
чује њихов вапај и спасава их.
20 ГОСПОД чува све који га воле,
а све опаке ће затрти.
21 Моја ће уста изговарати хвале ГОСПОДУ.
Нека свако биће његово Име благосиља
заувек и довека.
Вера у Сина Божијег
5 Ко год верује да Исус јесте Христос, рођен је од Бога. И ко год воли родитеља, воли и онога који је од њега рођен. 2 По овоме знамо да волимо Божију децу: када волимо Бога и извршавамо његове заповести. 3 Јер, ово је љубав према Богу: да се држимо његових заповести. А његове заповести нису тешке. 4 Јер, све што је од Бога рођено, побеђује свет. А ово је победа која је победила свет: наша вера. 5 Па, ко је победник над светом ако не онај ко верује да је Исус Син Божији?
6 Он, Исус Христос, дошао је водом и крвљу – не само водом него водом и крвљу. А Дух је тај који сведочи, јер Дух је истина. 7 Тако троје сведоче: 8 Дух, вода и крв – и то троје је јединствено. 9 Ако прихватамо сведочанство људи, Божије сведочанство је веће, јер је то сведочанство којим је Бог сведочио за свога Сина. 10 Ко верује у Сина Божијег, има то сведочанство у себи. А ко не верује Богу, учинио га је лажљивцем, јер није поверовао сведочанству којим је Бог сведочио за свога Сина. 11 А ово је то сведочанство: Бог нам је дао вечни живот, и тај живот је у његовом Сину. 12 Ко има Сина, има живот. Ко нема Сина Божијег, нема живот.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International