Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
50 Господ, Бог Свевишњи, говори,
дозива земљу од изласка сунца
па до његовог заласка.
2 Од Сиона, савршено лепог,
Бог је заблистао.
3 Долази наш Бог и ћутати неће;
пред њим пламен гута,
око њега бучи непогода.
4 Он с висина позива небеса,
а и земљу, да суди свом народу:
5 „Окупите ми мој верни народ
што уз жртву савез са мном склопи.“
6 Небеса јављају његову праведност;
јер је са̂м Бог судија. Села
7 „Чуј, мој народе, говорићу,
о, Израиљу, против тебе сведочићу;
ја сам Бог, твој Бог јесам.
8 Не корим те због твојих жртава
и твојих свеспалница што су стално преда мном.
9 Не примам бика из твоје штале
и јарце из твојих стада.
10 Јер моја је свака шумска животиња,
стока са хиљаду гора.
11 Свака горска птица мени је позната,
припада ми што по пољу миче.
12 Да огладним, не бих теби казао;
јер су моји и свет и шта га испуњава.
13 Једем ли ја месо бикова
и пијем ли крв јараца?
14 Жртвуј Богу захвалницу,
испуни Свевишњем завете своје;
15 позови ме у дану невоље;
избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“
16 А зликовцу говори Бог:
„Зашто прописе моје рецитујеш
и мој савез узимаш у уста?
17 Ти, који мрзиш укор,
и моје си речи одбацио од себе.
18 Кад видиш лопова, с њим под руку идеш,
ортачиш с прељубницима.
19 Злу препушташ уста своја,
језик ти се с клеветом уплео.
20 Седиш и оцрњујеш брата свога,
сина мајке своје оговараш.
21 Такве ствари си чинио,
а ја сам ћутао;
замишљао си ме себи равним;
а ја ћу те укорити,
случај свој ти редом предочити.
22 Размислите о овоме,
ви што Бога заборављате;
или ћу вас растргнути,
и неће бити избавитеља.
23 Мене слави ко жртвује захвалницу;
ко се пута држи
показаћу му Божије спасење.“
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
59 Боже мој, ослободи ме од противника мојих;
склони ме од оних што се дижу против мене.
2 Од злотвора ме ослободи,
од крволока ме спаси.
3 Јер, ено, из потаје вребају ми живот;
моћници против мене покрећу невољу,
али не због преступа,
не због греха мога, Господе.
4 Без кривице моје они јуре, спремају се.
Подигни се, сусретни ме и примети!
5 А ти, Господе, Боже над војскама,
Боже Израиљев,
пробуди се да све народе казниш;
не смилуј се ниједном злотвору злобном. Села
6 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
7 Ено, устима брбљају,
а мачеви им на уснама,
јер говоре: „Ко још слуша?“
8 А ти им се, о, Господе, смејеш;
ти се ругаш свим тим народима.
9 Ти си моја снага, тебе ишчекујем;
јер Бог је мој заклон.
10 Бог милости ће ме срести,
даће ми Бог да ликујем
над мрзитељима својим.
11 Не убиј их,
да мој народ заборавио не би;
снагом својом распрши их и обори,
Господе, штите наш.
12 За грехе својих уста
и реч усана својих,
нека буду ухваћени у своме поносу,
због клетве и лажи што износе.
13 Сатри их у гневу,
сатри да их нема,
па да народ схвати да Бог влада
у Јакову до крајева земље. Села
14 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
15 Распршени лутају за јелом,
ноћ пробдеју ако нису сити.
16 А ја ћу да певам о твојој сили,
веселићу се јутром због милости твоје;
јер си мој заклон,
уточиште у дану невоље.
17 Сило моја, славопој ти певам;
јер Бог је мој заклон,
Бог милости моје.
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Давидова песма поуздања у Бога. За поуку: када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Сове и када се Јоав вратио, па у Сланој долини побио дванаест хиљада Едомаца.
60 Одбацио си нас, Боже,
срушио нас, разгневио се.
Опорави нас!
2 Ти си земљу уздрмао,
расцепао си је;
раселине њене споји
јер је уздрмана.
3 Пустио си да твој народ види страхоту,
приморао да пијемо вино што опија.
4 Заставу си богобојазнима дао
да се због истине[a] развије. Села
5 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
6 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
7 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
8 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу;
Филистејо, због мене ускликни!“
9 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
10 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
11 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
12 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
93 Господ влада величанством заодевен!
Загрнут је и опасан Господ снагом;
а свет је утврђен, непомичан.
2 Утврђен је од давнина престо твој,
а и ти си од искона.
3 Реке дижу, о, Господе,
реке дижу своју хуку;
реке дижу своју буку.
4 И од хуке вода многих,
и од силних таласа морских,
силнији је Господ узвишени.
5 Прописи су твоји чврсти, поуздани;
Доликује светост твоме Дому, Господе,
кроз дане многе.
96 Певајте Господу нову песму!
Певај Господу, сва земљо!
2 Певајте Господу и име му благосиљајте;
дан за даном навешћујте његово спасење.
3 Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
4 Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
5 Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
6 Пред њим су слава и величанство,
сила и лепота у његовом Светилишту.
7 Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
8 дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите у његова дворишта,
9 клањајте се Господу сјајном у светости,
дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу народима: „Господ влада!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он праведно суди народима.“
11 Нека се радују небеса, нека се весели земља,
Нека хучи море и све што је у њему,
12 нек се радује поље и све што је на њему.
Тада ће певати шумско дрвеће
13 пред Господом, јер он долази да суди земљи.
Он ће да суди свету по правди,
народима по верности својој.
Јовова последња одбрана
29 А Јов је наставио своје казивање овим речима:
31 Са очима својим савез сам склопио,
па како бих онда загледао девојку?
2 Па шта то онда Бог одозго дели?
Какво је са висина наследство Свемоћног?
3 Није ли то пропаст за злотвора
и несрећа за покварењака?
4 Не види ли он путеве моје,
зар не броји све моје кораке?
5 Ако сам се дружио с лажовима,
ако ми је нога журила ка обмани;
6 нека ме измери на тасовима тачним,
нек честитост моју Бог открије.
7 Ако је мој корак зашао са пута,
срце моје повело се за мојим очима,
за руке ми прионула љага;
8 тад нек жањем, а други нек једе,
нек се моја летина почупа.
9 Ако ли је жена срце ми завела,
ако сам ближњег свога на улазу вребао;
10 нек тад другом моја жена меље,
у постељи других нека буде.
11 Али то би била гадост,
баш кривица за осуду!
12 Да, била би то ватра која гута све до трулежи мртвих
и спаљује сву летину моју.
13 Елем, ако сам се оглушио на тужбу
слушкиње своје или слуге свога,
када су се парничили са мном;
14 шта бих урадио када би Бог устао,
кад би ми рачун затражио?
Шта ли бих му тада узвратио?
15 Није ли онај што ме саздао у утроби и њих саздао?
Зар нас није један исти начинио у стомаку?
16 Ако сам се оглушио на жељу сиромаха
и расплакао очи удовици;
17 ако сам свој залогај хлеба јео у самоћи,
а сироче није узело од њега –
18 јер је уз мене расло као уз оца још од младости моје,
а удовици сам помагао још од како ме мајка родила –
19 ако сам видео страдалника неодевеног,
ако нисам заоденуо убогог;
20 ако ме бедра његова благосиљала нису,
ако се руном оваца мојих утоплио није;
21 ако сам одмахнуо руком против сирочета,
а знао сам да на суду могу да помогнем;
22 нека ми рука из рамена отпадне
и нек ми се шака преломи у зглобу!
23 Јер, дрхтао сам од Божије страхоте,
пред његовим величанством не бих то чинио.
Апостолски сабор у Јерусалиму
15 Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ 2 Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине.
3 Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. 4 Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих.
5 Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“
Петров говор
6 Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. 7 После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. 8 Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. 9 Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. 10 Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? 11 Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“
Исус – ускрсење и живот
17 Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18 Пошто је Витанија била око петнаест стадија[a] удаљена од Јерусалима, 19 многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20 Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21 Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22 Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23 Исус јој рече: „Ускрснуће твој брат.“
24 Марта му одговори: „Знам да ће ускрснути у Последњи дан.“
25 Исус јој одговори: „Ја сам ускрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26 И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27 Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28 Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29 Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.