Book of Common Prayer
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5 Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6 да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7 да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8 да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
9 Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
10 Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
12 Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13 Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14 Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15 У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан[a].
16 Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
17 А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18 Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19 Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20 Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21 Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22 јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23 Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24 па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25 Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26 Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27 па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28 Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29 И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
30 А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
31 Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
32 А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33 Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34 Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35 сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36 А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37 Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
38 А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39 Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40 Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41 Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42 Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43 ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44 Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45 Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46 Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47 Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48 Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49 Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50 Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51 Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52 А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53 Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54 Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55 Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56 Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57 него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58 Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59 Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60 Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61 Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62 Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63 Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64 Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65 Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66 Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67 Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68 него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69 Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70 Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71 Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72 И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
Гедеон наноси пораз Мидјанцима
7 Јерув-Ваал, то јест Гедеон, и сва војска с њим устадоше рано ујутро и утаборише се код Ен-Харода. Табор Мидјанаца био је северно од њих, у долини близу брда Море.
2 ГОСПОД рече Гедеону: »С тобом је превише војске да бих Мидјанце могао да јој предам у руке. Да се Израел не би хвалисао говорећи: ‚Својом снагом сам се спасао‘, 3 објави војсци: ‚Ко се боји и дрхти од страха, нека се окрене и оде са горе Гилад.‘«
И двадесет две хиљаде војника оде, а остаде десет хиљада.
4 ГОСПОД рече Гедеону: »Још има превише војске. Одведи их доле до воде, а ја ћу их тамо пробрати за тебе. За кога ти кажем: ‚Нека овај иде с тобом,‘ тај нека иде. Али за кога кажем: ‚Нека овај не иде с тобом,‘ тај нека не иде.«
5 Тако Гедеон одведе војску доле до воде, а ГОСПОД му рече: »Одвој оне који језиком лапћу воду као пас од оних који клекну да пију.«
6 Три стотине људи је лаптало воду, руком је приносећи устима, а сви остали су клекнули да пију.
7 ГОСПОД рече Гедеону: »Спашћу вас са ових три стотине који су лаптали воду и предаћу Мидјанце у твоје руке. Остали нека иду кући.«
8 Тако Гедеон посла остале Израелце кући, а задржа оних три стотине људи, који од осталих преузеше залихе хране и овнујске рогове.
А мидјански табор налазио се испод њега, у долини.
9 Те ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Устани и нападни табор, јер ћу ти га предати у руке. 10 Ако се бојиш да га нападнеш, сиђи до табора са својим слугом Пуром 11 и слушај шта говоре, па ћеш после тога имати храбрости да га нападнеш.«
И Гедеон и његов слуга Пура сиђоше до првих таборских стража. 12 Мидјанци, Амалечани и сви остали источни народи сместили су се у долини као јато скакаваца. Њиховим камилама није се знало броја – било их је као песка на морској обали.
13 Гедеон стиже баш кад је један човек свом другу причао свој сан.
»Сањао сам«, рече, »како се округао јечмени хлеб укотрљао у мидјански табор и ударио у један шатор таквом силином да се шатор преврнуо и срушио.«
14 А друг му одврати: »То није ништа друго него мач Гедеона сина Јоашевог, Израелца. Бог му је предао у руке Мидјанце и цео овај табор.«
15 Када је Гедеон чуо сан и његово тумачење, поклони се ГОСПОДУ, па се врати у Израелов табор и викну: »Устајте! ГОСПОД је мидјански табор предао у ваше руке!«
16 Потом подели оних три стотине људи у три чете, па сваком човеку у руке даде овнујски рог и празан ћуп у коме је била бакља.
17 »Гледајте мене«, рече им, »и чините што и ја. Кад стигнем до руба табора, урадите исто што и ја. 18 А кад ја и сви који су са мном дунемо у рогове, дуните и ви у своје свуда око табора и вичите: ‚За ГОСПОДА и за Гедеона!‘«
Излечење хромога од рођења
3 Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне[a], 2 неки људи пронеше човека који је био хром од рођења[b]. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. 3 Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.
4 Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«
5 И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.
6 А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!«
7 И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, 8 па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога. 9 Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога, 10 и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.
Петрова проповед у Соломоновом трему
11 Како се он држао Петра и Јована, сав народ, зачуђен, похрли к њима у трем који се зове Соломонов.
Сведочанство Јована Крститеља
(Мт 3,1-12; Мк 1,2-8; Лк 3,15-17)
19 А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«
20 Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«
21 »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?«
А он рече: »Нисам.«
»Јеси ли Пророк?«
Он одговори: »Не.«
22 Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?«
23 А он рече: »Ја сам
‚глас онога који виче у пустињи:
Поравнајте пут Господњи!‘(A)
као што каже пророк Исаија.«
24 А неки од посланих били су фарисеји. 25 Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?«
26 »Ја крштавам водом[a]«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, 27 онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.«
28 Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International