Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
»Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.
12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
овце твога пашњака, довека захваљивати,
исказивати ти хвале кроз сва поколења.
Гедеон руши Ваалов жртвеник
25 Те исте ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Узми из крда свога оца утовљеног бика од седам година, па сруши жртвеник који је твој отац подигао Ваалу и посеци Ашерину мотку која је поред њега. 26 Затим на врху те узвисине на прописани начин подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, па узми оног утовљеног бика и принеси га као жртву паљеницу на дрвету Ашерине мотке коју си посекао.«
27 Гедеон узе десеторицу од својих слугу и учини како му је ГОСПОД рекао. Али, пошто се бојао своје породице и мештана, он то учини ноћу. 28 Када су мештани устали рано следећег јутра, а оно – Ваалов жртвеник разрушен, Ашерина мотка поред њега посечена, а утовљени бик жртвован на тек саграђеном жртвенику!
29 »Ко ли је то учинио?« питали су један другог.
Када су се подробније распитали, неко им рече: »То је учинио Гедеон син Јоашев.«
30 Тада мештани рекоше Јоашу: »Изведи сина. Он мора да умре зато што је срушио Ваалов жртвеник и посекао Ашерину мотку која је била поред њега.«
31 »Зар ћете ви бранити Ваала?« одврати Јоаш свима који су стајали око њега. »Зар ви хоћете да га спасете? Ко год га буде бранио, до јутра ће погинути. Ако је Ваал заиста бог, онда може сâм да се одбрани кад му неко сруши жртвеник.«
32 Тако тога дана Гедеона прозваше Јерув-Ваал[a], јер је речено: »Нека се Ваал брани кад му неко сруши жртвеник.«
Гедеон окупља војску
33 Сви Мидјанци, Амалечани и други источни народи удружише се, пређоше преко реке Јордан и утаборише се у долини Јизреел. 34 Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Гедеона и овај дуну у овнујски рог, позивајући Авиезеровце да пођу за њим. 35 Он посла гласнике широм Манасијиног племена, позивајући народ да пође за њим. А посла гласнике и у Асирово, Завулоново и Нефталимово племе, па и они кренуше да се састану с њим.
36 Гедеон рече Богу: »Обећао си да ћеш да спасеш Израел преко мене. 37 Ево, ја ћу на гумно ставити овчије руно. Ако буде росе само на руну, а сва земља остане сува, онда ћу знати да ћеш преко мене спасти Израел, као што си обећао.«
38 И тако је и било. Гедеон устаде рано следећег јутра, стисну руно и из њега исцеди росу – пуну чинију воде.
39 Тада Гедеон рече Богу: »Немој да се разгневиш на мене ако те још нешто замолим. Допусти ми још једну проверу с руном: нека само руно буде суво, а сва земља нека буде прекривена росом.«
40 И те ноћи Бог учини тако. Само је руно остало суво, а сва земља је била прекривена росом.
37 Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«
38 А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. 39 Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«
40 И још их је многим другим речима опомињао[a] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«
41 Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.
Заједнички живот верника
42 Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. 43 Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. 44 А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. 45 Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. 46 Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. 47 Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.
Реч постаје тело
1 У почетку је била Реч,
и Реч је била код Бога,
и Реч је била Бог.
2 Она је у почетку била код Бога.
3 Све је кроз њу постало
и без ње није постало ништа што је постало.
4 У њој је био живот
и тај живот је људима био светлост.
5 И светлост светли у тами
и тама је није обузела[a].
6 Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. 7 Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. 8 Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 А он – истинска светлост која просветљује[b] сваког човека – дошао је на свет[c].
10 Био је на свету
и свет је кроз њега постао,
али га свет није препознао.
11 Својима је дошао,
али они га нису примили.
12 А онима који су га примили
дао је моћ да постану Божија деца –
онима који верују у његово име,
13 који нису рођени природним путем[d],
ни од воље тела,
ни од воље мужа, већ од Бога.
14 И Реч је постала тело и настанила се међу нама,
и ми смо гледали њену славу,
славу Јединорођенога од Оца,
пуног милости и истине.
15 Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘«
16 Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост. 17 Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог[e], који је у Очевом крилу – он га је објавио.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International