Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моје спасење.
2 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
3 Докле ћете насртати на мене?
Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
као нагнут зид, као ограда климава.
4 Заверу су сковали
да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
Устима ме благосиљају,
а у себи проклињу. Села
5 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моја нада.
6 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
7 Код Бога је моје спасење и слава,
Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
8 У њега се уздај у свако доба, народе,
своје срце изливајте пред њим.
Бог је наше уточиште. Села
9 Људи су само дашак,
људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
од дашка би били лакши.
10 Не уздајте се у изнуђено,
не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
нека вам се срце за њега не везује.
11 Бог рече једно,
а ја чух и друго:
да је у Богу снага
12 и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
11 Господ издаде заповест,
и мноштво жена радосну вест објави:
12 »Цареви над војскама беже ли беже!
Домаћице деле плен!
13 Чак и за вас који сте лежали међу торовима
има крилâ голубице обложених сребром,
с перјем од злата!«
14 Кад је Свесилни развејао цареве по земљи,
она постаде као снег на Цалмону.
15 Моћна гора је гора башанска;
гора башанска је гора врлетна.
16 Зашто са завишћу гледате, горе врлетне,
на гору на којој се Богу свидело да борави,
на којој ће се ГОСПОД настанити довека?
17 Божијих је кола десетине хиљада
и хиљаде хиљада:
Господ са Синаја у своје светилиште долази.
18 Када си се попео на висину,
за собом си повео сужње
и од људи примио дарове,
чак и од бунтовникâ,
да би ГОСПОД, Бог, тамо боравио.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
21 Заиста, Бог ће смрскати главе својих непријатеља,
космато теме онога ко у својој кривици остаје.
22 Господ рече: »Вратићу их из Башана,
вратићу их из морских дубина,
23 да ноге умочиш, а твоји пси језик
у крв непријатељâ.«
24 Народ виде улазак твоје поворке, Боже,
улазак поворке Бога, мога Цара, у светилиште.
25 Напред су певачи, за њима свирачи,
између њих девојке у даире ударају.
26 Бога благосиљајте на великом скупу,
ГОСПОДА, Врело Израелово, благосиљајте!
27 Предводи их најмлађи, Венијамин,
за њим поглавари Јудини са њиховим мноштвом,
поглавари Завулонови и поглавари Нефталимови.
28 Покажи своју силу, Боже,
силу, Боже, којом си за нас све чинио
29 из свога Храма у Јерусалиму,
где ти цареви доносе дарове.
30 Запрети звери међу трском,
крду бикова међу телићима народâ.
Нека ти, унижена,
сребрне шипке донесе.
Распршио си народе којима је мио рат;
сада ти пузећи долазе са сребрњацима.
31 Из Египта ће доћи посланици,
Куш ће пружити руке Богу.
32 Певајте Богу, царства земаљска,
псалме певајте ГОСПОДУ, Села
33 Ономе који јаше по небесима,
по небесима исконским,
који, ено, силним гласом грми.
34 Признајте Божију силу.
Његово је величанство над Израелом,
његова сила у облацима.
35 Страшан си, Боже, у свом светилишту.
Бог Израелов силу и моћ даје свом народу.
Нека је благословен Бог!
14 Испразност је ово што се догађа на земљи: праведници добијају оно што заслужују опаки, а опаки оно што заслужују праведници. И то је, кажем, испразност. 15 Стога хвалим уживање у животу, јер ништа под сунцем није боље за човека него да једе и пије и весели се. То ће га држати у његовом мукотрпном труду током свих дана које му је Бог дао да проживи под сунцем. 16 Када сам покушао да спознам мудрост и да видим шта се ради на земљи – чак и не спавајући ни ноћу ни дању – 17 видео сам све што је Бог учинио. Нико не може да открије смисао онога што се збива под сунцем. Ма колико се човек трудио да то истражи, не може да га открије. Иако мудри тврди да га зна, ни он не може да га открије.
9 Тако сам, размишљајући о свему овоме, закључио да су и праведан и мудар човек, и све што чине, у Божијим рукама, али да нико не зна да ли га очекује љубав или мржња. 2 Исти усуд је за свакога, био он праведан или опак, добар или зао, чист или нечист, приносио он жртве или не приносио. Како је доброме, тако је и грешнику. Како је ономе ко се заклиње, тако је и ономе ко се боји да се закуне. 3 У овоме је зло свега што се збива под сунцем: исти усуд је за све. Поврх тога, срце људи пуно је зла. У њима је лудост све док су живи, а потом се придружују мртвима.
4 Ко је међу живима, има наду – живом псу је боље него мртвом лаву. 5 Јер, живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа. За њих више нема награде, а и успомена на њих је избледела. 6 Њихова љубав, њихова мржња и њихова љубомора давно су ишчезли. Они више никад неће имати удела ни у чему што се чини под сунцем. 7 Хајде, једи своју храну с радошћу и пиј своје вино с весељем, јер Богу су се већ свидела твоја дела. 8 Нека ти је одећа увек бела, а глава увек помазана уљем. 9 Уживај у животу са женом коју волиш током свих дана овог испразног живота што ти га је Бог дао под сунцем – током свих својих испразних дана. Јер, то је твоја награда у животу и у твом мукотрпном труду под сунцем. 10 И што год мислиш да учиниш, учини то свом својом снагом, јер у Шеолу, куда идеш, нема ни рада, ни ковања наума, ни знања, ни мудрости.
Сара и Агара
21 Реците ми, ви који желите да будете под Законом: зар не чујете шта Закон каже[a]? 22 Јер, записано је да је Авраам имао два сина: једног од робиње и једног од слободне жене. 23 Али, онај од робиње је рођен као сви људи[b], а онај од слободне на основу обећања.
24 То све има и пренесено значење, јер те две жене представљају два савеза. Један је са Синајске горе и рађа децу за ропство – то је Агара. 25 А Агара представља Синајску гору у Арабији и одговара данашњем Јерусалиму, јер робује заједно са својом децом. 26 Али, онај Јерусалим који је на небу[c], слободан је – он је наша мајка. Јер, записано је:
27 »Радуј се, нероткињо, ти која не рађаш,
кличи и вичи, ти која не знаш за трудове.
Јер, више деце има усамљена
него она која има мужа.«(A)
28 А ви сте, браћо, као Исаак, деца обећања. 29 И као што је у оно време онај који је рођен као сви људи прогањао онога који је рођен снагом Духа, тако је и сада. 30 Али, шта каже Писмо? »Отерај робињу и њеног сина, јер син робиње неће бити наследник са сином слободне.«(B) 31 Стога, браћо, нисмо деца робиње, него слободне.
Излечење многих
29 Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе. 30 Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи. 31 Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.
Исус храни четири хиљаде људи
(Мк 8,1-10)
32 Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«
33 А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«
34 »Колико хлебова имате«, упита их Исус.
»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«
35 Тада Исус рече народу да поседа по земљи, 36 узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. 37 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.
39 Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International