Book of Common Prayer
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
21 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
22 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
23 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
24 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту мојих руку.
25 Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
26 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
27 Понизне спасаваш,
а охоле унижаваш.
28 Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
мој Бог моју таму осветљава.
29 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
30 Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
31 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
33 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
34 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
35 Дајеш ми штит своје победе,
твоја ме десница придржава,
пригињеш се да ме учиниш великим.
36 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
37 Гоним непријатеље и стижем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
38 Скршим их, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
39 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
40 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
41 Запомажу, а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
42 Мрвим их у прах на ветру,
изливам као блато на улици.
43 Избавио си ме од народа бунтовног,
поставио ме за владара многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
44 Чим чују за мене, покоре ми се,
туђинци ми удворички прилазе.
45 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
46 Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
47 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
48 који ме од непријатељâ избавља.
Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
49 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
50 Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.
7 Сине мој, држи се мојих речи
и похрани у себи моје заповести.
2 Држи се мојих заповести, и живећеш,
чувај моја учења као зеницу ока,
3 привежи их себи за прсте,
упиши их на плочу свога срца.
4 Мудрости говори: »Ти си ми сестра«,
а умност зови рођаком.
5 Оне ће те чувати од прељубнице,
од жене на странпутици, чије су речи умилне.
6 С прозора своје куће једном сам гледао
напоље кроз решетку
7 и видео међу лаковернима,
приметио међу младићима,
младића без памети.
8 Ишао је улицом крај њеног угла,
запутивши се у правцу њене куће,
9 у сутон, док је дан измицао,
а ноћна се спуштала тмина.
10 У сусрет му изађе жена
у блудничким хаљинама и с преваром у срцу.
11 Била је наметљива и дрска,
ноге јој се нису могле задржати у кући –
12 час на улици, час на тргу,
код сваког угла је вребала.
13 Она га ухвати и пољуби,
па му бестидно рече:
14 »Имам код куће меса од жртава за заједништво –
данас сам испунила своје завете.
15 Зато сам ти изашла у сусрет,
потражила те и нашла.
16 Пресвукла сам свој лежај
бојеним чаршавима од египатског платна,
17 постељу намирисала
смирном, алојем и циметом.
18 Хајде да водимо љубав до јутра,
да се сладимо љубављу.
19 Мужа ми нема код куће,
на далек пут је отишао.
20 Понео је са собом кесу пуну новца
и неће се вратити до пуног месеца[a].«
21 Убедљивим речима наговори га,
заведе га уснама умилним.
22 Он сместа пође за њом,
као што во иде на клање,
као јелен који упадне у замку,
23 где му стрела прободе јетру,
као птица која улеће у клопку,
не знајући да ће га то живота стајати.
24 Стога ме чујте, синови,
обратите пажњу на моје речи.
25 Не дајте да вам срце скрене на њене путеве,
немојте да залутате на њене стазе.
26 Многе жртве је она оборила,
силно је мноштво оних које је убила.
27 Кућа јој је друм који води у Шеол,
доле у одаје смрти.
Завршне напомене
13 Ово сам написао вама који верујете у име Сина Божијег да знате да имате вечни живот. 14 А ово је поуздање које имамо у њега: ако замолимо за нешто што је по његовој вољи, он нас услишава. 15 Па, ако знамо да нас услишава када замолимо, знамо да већ имамо то што смо га молили.
16 Ако неко види свога брата да чини грех који не води у смрт, нека замоли, и Бог ће му дати живот – мислим на оне чији грех не води у смрт. Али, постоји грех који води у смрт. За тај грех не кажем да се моли. 17 Свака неправда је грех, али постоји грех који не води у смрт.
18 Знамо да нико ко је рођен од Бога не греши, него га чува Онај који је рођен од Бога, и Зли га не дотиче. 19 Ми знамо да смо од Бога, а да је цео свет у власти Злога. 20 А знамо и да је Син Божији дошао и дао нам разумевање да спознамо Истинитога. И ми јесмо у Истинитоме, у његовом Сину Исусу Христу. Он је Истинити Бог и Вечни живот.
21 Дечице, чувајте се идола.
Одмор за уморне
(Лк 10,21-22)
25 У то време Исус рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. 26 Да, Оче, свидело ти се да тако буде.
27 »Мој Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не познаје Сина. И нико не познаје Оца, само Син и они којима Син хоће да га открије.
28 »Дођите к мени, сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити. 29 Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер ја сам кротког и понизног срца, и наћи ћете одмор за своју душу. 30 Јер, мој јарам је благ и моје бреме је лако.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International