Book of Common Prayer

Хоровођи. Псалам Давидов.

Хоровођи. Псалам Давидов.

Давидов. Псалам.

Вода из стене

17 Сва израелска заједница крену даље из пустиње Син, путујући од места до места као што им је ГОСПОД заповедио. Утаборише се у Рефидиму, али тамо није било воде да народ пије.

² Зато почеше да се препиру с Мојсијем, говорећи: »Дај нам воде да пијемо!«

»Зашто се препирете са мном?« упита их Мојсије. »Зашто искушавате ГОСПОДА?«

³ Али народ је био жедан воде и гунђао је против Мојсија.

»Зашто си нас извео из Египта?« питали су га. »Зар зато да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?«

⁴ Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Шта да радим с овим народом? Само што ме не каменују.«

⁵ »Иди испред народа«, рече ГОСПОД Мојсију, »и поведи неколико израелских старешина. Узми у руку штап којим си ударио по Нилу и иди, ⁶ а ја ћу стајати пред тобом на стени на Хореву. Удари по стени, и из ње ће потећи вода, па нека народ пије.«

И Мојсије тако учини наочиглед израелским старешинама. ⁷ То место назва Маса^[a] и Мерива^[b], јер су се Израелци препирали и искушавали ГОСПОДА, говорећи: »Да ли је ГОСПОД међу нама или није?«

Победа над Амалечанима

⁸ Тада дођоше Амалечани и нападоше Израелце у Рефидиму.

⁹ Мојсије рече Исусу Навину: »Одабери људе, па иди и нападни Амалечане, а ја ћу сутра стати на врх брда са Божијим штапом у руци.«

¹⁰ Исус Навин учини како му је Мојсије рекао и нападе Амалечане, а Мојсије, Аарон и Хур се попеше на врх брда. ¹¹ Докле год је Мојсије држао руке подигнуте, Израелци су побеђивали, а када би их спустио, побеђивали су Амалечани. ¹² Када су се Мојсију умориле руке, они узеше један камен и подметнуше га под њега. Он седе на камен, а Аарон и Хур су му држали руке, један са једне, а други са друге стране, тако да су му руке остале подигнуте све до заласка сунца. ¹³ Тако Исус Навин мачем потуче војску Амалечана.

¹⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Ово запиши на свитак, да бисте се тога сећали, и постарај се да то чује и Исус Навин: ‚Сасвим ћу избрисати сваки спомен на Амалечане под небом.‘«

¹⁵ Потом Мојсије подиже жртвеник и назва га »ГОСПОД је мој барјак«, ¹⁶ па рече: »Зато што се рука дигла на ГОСПОДЊИ престо, ГОСПОД ће из поколења у поколење ратовати против Амалечана.«

⁷ Приближио се крај свега. Стога будите разборити и трезвени, да можете да се молите. ⁸ Пре свега, истрајно волите један другога, јер љубав покрива мноштво греха. ⁹ Гостољубиво примајте један другога, без гунђања. ¹⁰ Служите један другом у складу с милосним даром који је сваки од вас добио, као добри управитељи разнолике Божије милости. ¹¹ Ако неко говори, нека то чини као да говори Божије речи; ако неко служи, нека то чини снагом коју даје Бог, да се Бог у свему прослави кроз Исуса Христа. Њему слава и моћ довека. Амин.

Страдање хришћана

¹² Не чудите се, драги моји, пожару који букти међу вама да вас искуша, као да вам се догађа нешто необично. ¹³ Него, радујте се што имате удела у Христовим страдањима, да бисте се и приликом откривења његове славе радовали и клицали. ¹⁴ Благо вама ако вас вређају због Христовог имена, јер на вама почива Дух славе, Божији Дух. ¹⁵ Нека нико од вас не страда као убица, крадљивац или какав други злочинац, па чак ни као наметљивац. ¹⁶ А ако страда као хришћанин, нека се не стиди, него нека прослави Бога тим именом. ¹⁷ Јер, време је да Суд почне од Божијег дома. Па, ако прво од нас почиње, како ли ће завршити они који се не покоравају Божијем еванђељу? ¹⁸ И:

¹⁹ Нека стога они који страдају по Божијој вољи повере своју душу верном Створитељу чинећи добро.

¹⁶ »Још мало, и више ме нећете видети, а онда још мало, па ћете ме видети.«

Жалост ученика преокренуће се у радост

¹⁷ Тада неки од његових ученика упиташе један другог: »Шта је то што нам каже: ‚Још мало, и нећете ме видети, а онда још мало, па ћете ме видети‘, и: ‚Зато што одлазим к Оцу‘?«

¹⁸ Говорили су, дакле: »Шта је то што каже: ‚још мало‘? Не знамо о чему говори.«

¹⁹ А Исус је знао да хоће да га питају, па им рече: »Расправљате међу собом о оном што сам рекао: ‚Још мало, и нећете ме видети, а онда још мало, па ћете ме видети‘. ²⁰ Истину вам кажем: плакаћете и туговати, а свет ће се радовати. Бићете жалосни, али ваша жалост ће се преокренути у радост. ²¹ Жена је жалосна док рађа, јер је дошао њен час. Али, када се дете роди, она се више не сећа муке, јер је радосна што је човек дошао на свет. ²² Тако сте и ви сада жалосни, али ја ћу вас опет видети и ваше срце ће се радовати, и нико неће моћи да вам одузме ту радост. ²³ И тога дана ме ништа нећете питати. Истину вам кажем: што год замолите Оца у моје име, даће вам. ²⁴ До сада ништа нисте молили у моје име. Молите, и добићете – да ваша радост буде потпуна.«

Ја сам победио свет

²⁵ »Ово сам вам говорио у причама. Долази време када вам више нећу говорити у причама, него ћу вам Оца објављивати отворено. ²⁶ Тога дана ћете молити у моје име. Не кажем да ћу ја молити Оца за вас, ²⁷ јер вас и сâм Отац воли зато што сте волели мене и поверовали да сам изашао од Бога. ²⁸ Од Оца сам изашао и дошао на свет. Сада напуштам свет и одлазим к Оцу.«

²⁹ Тада његови ученици рекоше: »Ево, сада нам говориш отворено; не казујеш нам никакву причу. ³⁰ Сада знамо да све знаш и немаш потребу да те неко нешто пита. Зато верујемо да си дошао од Бога.«

³¹ А Исус им рече: »Зар сада верујете? ³² Ево, долази час – дошао је – када ћете се разбежати сваки на своју страну и мене оставити самог. Али ја нисам сâм, јер је са мном Отац. ³³ Ово сам вам рекао да бисте у мени имали мир. У свету имате невољу, али будите храбри – ја сам победио свет.«