Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
40 Израелци су у Египту живели четири стотине тридесет година. 41 Када се навршило четири стотине тридесет година, баш тог дана, све ГОСПОДЊЕ чете изађоше из Египта. 42 Пошто је ГОСПОД ту ноћ пробдео да их изведе из Египта, та ноћ је за све Израелце ноћ ГОСПОДЊЕГ бдења из поколења у поколење.
Прописи о Пасхи
43 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Ово су прописи о Пасхи: Нека је не једе ниједан туђинац, 44 а роб купљен новцем може је јести пошто га обрежете. 45 Нека је не једе ни странац, ни најамник.
46 »Једите је у једној кући – ништа од меса не износите из куће и ниједну кост немојте да јој поломите. 47 Нека је слави сва Израелска заједница.
48 »Ако дошљак који борави међу вама хоће да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека се прво обрежу сви његови мушки укућани, па тек онда може да је слави, јер ће тада бити раван онима који су рођени међу вама. Али нека од ње не једе ниједан необрезани. 49 Нека исти закон важи за рођенога међу вама и за дошљака који борави међу вама.«
50 И сви Израелци учинише баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.
51 Управо тог дана ГОСПОД је из Египта извео Израелце по њиховим четама.
29 Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих? 30 Зашто се и ми сваки час излажемо опасности? 31 Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу. 32 Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«.(A)
33 Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.« 34 Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим.
Начин васкрсења
35 Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?« 36 Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре. 37 И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог, 38 а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело. 39 Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље. 40 Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских. 41 Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају.
Васкрсење
(Мк 16,1-8; Лк 24,1-12; Јн 20,1-10)
28 После суботе, у зору првог дана седмице, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб.
2 Уто настаде велик земљотрес, јер се Господњи анђео спустио са неба, пришао гробу, одваљао камен и сео на њега. 3 Лице му је било као муња, а одећа бела као снег. 4 Чувари задрхташе од страха и обамреше.
5 Анђео проговори и рече женама: »Ви се не бојте. Знам да тражите Исуса, који је распет. 6 Он није овде – васкрсао је, баш као што је и рекао. Дођите и погледајте место где је лежао, 7 а онда брзо идите и кажите његовим ученицима: ‚Устао је из мртвих и ево иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети.‘ Ето, то сам имао да вам кажем.[a]«
8 И оне брзо одоше са гроба и са страхом и великом радошћу отрчаше да јаве његовим ученицима.
9 Уто их сусрете Исус, па им рече: »Здраво.«
А оне му приђоше, обгрлише му ноге и поклонише му се.
10 Тада им Исус рече: »Не бојте се. Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју. Тамо ће ме видети.«
Извештај стражара
11 И док су оне ишле, неки од стражара одоше у град и обавестише првосвештенике о свему што се догодило. 12 Ови се састадоше са старешинама и договорише се да војницима дају много новца.
13 Рекоше им: »Кажите: ‚Његови ученици су дошли ноћу и украли га док смо ми спавали.‘ 14 А ако за то чује намесник, ми ћемо га убедити и сачувати вас од невоље.«
15 И ови узеше новац и учинише како су их научили. Тако ова прича кружи међу Јудејима све до дана данашњег.
Послање апостола
(Мк 16,14-18; Лк 24,36-49; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)
16 Једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им је Исус рекао да иду.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International