Book of Common Prayer
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
14 Јер, он зна како смо саздани,
сећа се да смо прах.
15 А човек – његови дани су као трава.
Као пољски цвет цвета,
16 ветар преко њега пређе, и нема га,
и више га се не сећа његово место.
17 А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности
на онима који га се боје
и његова праведност на деци њихове деце,
18 на онима који се држе његовог Савеза
и сећају се да његове налоге извршавају.
19 ГОСПОД је свој престо поставио на небесима
и његово царство влада над свима.
20 Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели,
који чините како вам он каже
и његовој речи се покоравате.
21 Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове,
ви његове слуге које његову вољу извршавате.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
1 Алилуја!
Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
на већу честитих и на скупу.
2 Велика су ГОСПОДЊА дела –
жељно их ишчекују сви којима су мила.
3 Сјајно је и величанствено његово дело
и праведност његова остаје довека.
4 Учинио је да се његова чудесна дела памте.
ГОСПОД је милостив и сажаљив.
5 Храну даје онима који га се боје,
довека се сећа свога Савеза.
6 Силу својих дела свом народу показа,
земље незнабожаца даде им у посед.
7 Истинита су и праведна његова дела,
поуздани су његови налози;
8 чврсто стоје заувек и довека,
на истини и правичности засновани.
9 Он посла откупљење свом народу,
заповеди да његов Савез буде довека.
Свето је и страшно његово Име.
10 Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
разумни су сви који његове налоге извршавају.
Хвале о њему остају довека.
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
28 И Израелци учинише онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.
Десета пошаст: смрт египатских првенаца
29 У поноћ ГОСПОД поби све првенце у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина сужња у тамници, као и све првине стоке. 30 Те ноћи устадоше фараон, сви његови службеници и сви Египћани, и Египтом се разлеже силан лелек, јер није било куће у којој није било мртваца.
Фараон пушта Израелце да оду из Египта
31 Те исте ноћи фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Спремите се! Одлазите од мог народа, и ви и Израелци! Идите и служите ГОСПОДУ као што сте тражили. 32 Узмите своју ситну и крупну стоку као што сте тражили, и идите. А и мене благословите.«
33 Египћани почеше да наговарају Израелце да што пре оду из земље.
»Јер«, говорили су, »иначе ћемо сви изгинути.«
34 Народ узе своје тесто пре него што је квасац био додат и понесе га на плећима у наћвама умотаним у одећу. 35 Израелци учинише као што им је Мојсије био рекао и затражише од Египћана предмете од злата и сребра и одећу. 36 А ГОСПОД је учинио да народ нађе милост у очима Египћана, па им ови дадоше оно што су тражили. Тако опљачкаше Египћане.
Израелци одлазе из Египта
37 Израелци кренуше на пут из Рамзеса ка Сукоту. Било их је око шест стотина хиљада који су ишли пешице, не рачунајући жене и нејач. 38 А с њима пође и мноштво људи мешаног порекла, као и огромна стада ситне и крупне стоке.
39 Од теста које су понели из Египта пекли су бесквасне лепиње. Тесто је било без квасца, јер су били истерани из Египта, па нису имали времена да себи припреме јело за пут.
Васкрсење мртвих
12 Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? 13 Ако нема васкрсења мртвих, ни Христос није васкрсао. 14 Ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15 Уз то, показујемо се и као лажни Божији сведоци, зато што смо сведочили против Бога да је васкрсао Христа, кога он није васкрсао ако заиста мртви не васкрсавају. 16 Јер, ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрсао. 17 А ако Христос није васкрсао, ваша вера је узалудна – још сте у својим гресима. 18 Онда пропадоше и они који су умрли у Христу. 19 Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најбеднији смо од свих људи.
20 Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли. 21 Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека. 22 Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. 23 Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови. 24 Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. 25 Он, наиме, треба да влада све док све непријатеље не подложи под своје ноге. 26 А последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт. 27 Јер, »све је потчинио под његове ноге«(A). А када каже: »све је потчинио«, јасно је да је потчињено све осим Онога који му је све потчинио. 28 А када му све буде потчињено, онда ће се и сâм Син потчинити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему.
Исус се показује Марији Магдалини
(Мт 28,9-10; Јн 20,11-18)
9 Пошто је васкрсао рано ујутро првог дана седмице, Исус се прво показа Марији Магдалини, из које је био истерао седам демона. 10 Она оде и то јави онима који су били с њим, а који су сада туговали и плакали. 11 Када су они чули да је Исус жив и да га је она видела, не повероваше.
Исус се показује двојици ученика
(Лк 24,13-35)
12 После тога се Исус, у другом обличју, показа двојици од њих док су ишли у једно село. 13 Они се вратише и то јавише осталима, али они ни њима не повероваше.
Послање ученика
(Мт 28,16-20; Лк 24,36-49; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)
14 Касније се Исус показа Једанаесторици док су били за трпезом и укори их због њихове невере и окорелог срца, јер нису поверовали онима који су га видели васкрслог из мртвих.
15 »Идите по целом свету«, рече им, »и проповедајте еванђеље сваком створењу. 16 Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен. 17 А ова знамења ће пратити оне који поверују: у моје име ће истеривати демоне; говориће новим језицима; 18 узимаће змије рукама; ако попију нешто смртоносно, то им неће наудити; полагаће руке на болесне и ови ће оздравити.«
Вазнесење
(Лк 24,50-53; Дап 1,9-11)
19 И пошто им то рече, Господ Исус би вазнет на небо, па седе здесна Богу.
20 Ученици одоше да свуда проповедају, а Господ им је помагао и потврђивао Реч знамењима која су је пратила.[a]
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International