Book of Common Prayer
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
Песма. Псалам потомака Корејевих. Хоровођи. Према махалат-леаноту. Маскил Хемана Езраховца.
1 ГОСПОДЕ, Боже, мој Спаситељу,
и дан и ноћ пред тобом запомажем.
2 Нека моја молитва дође пред тебе,
саслушај мој вапај.
3 Јер, душа ми је сита несреће
и живот ми се примиче Шеолу.
4 Већ ме убрајају у оне
који у гробну јаму силазе.
Као човек сам коме нема помоћи,
5 остављен међу мртвима,
као погинули што леже у гробу,
којих се више не сећаш,
који су одвојени од твоје руке.
6 У најдубљу јаму си ме положио,
у мрачне дубине.
7 Твоја јарост тешко ме притиска,
свим својим таласима ме удараш.
8 Удаљио си од мене моје познанике,
учинио да им постанем одвратан.
Затворен сам и не могу да изађем.
9 Очи ми ослабише од патње.
Из дана у дан теби вапијем, ГОСПОДЕ,
теби пружам руке.
10 Зар мртвима показујеш чуда?
Зар духови умрлих устају и захваљују ти? Села
11 Зар се о твојој љубави прича у гробу,
о верности твојој у Авадону?
12 Зар се за твоја чуда зна у свету таме,
за твоју праведност у земљи заборава?
13 А ја ти ипак вапијем, ГОСПОДЕ,
и ујутро ће моја молитва доћи пред тебе.
14 Зашто ме одбацујеш, ГОСПОДЕ,
и од мене кријеш своје лице?
15 Од своје младости сам јадан
и на самрти,
изнемогох твоје страхоте носећи.
16 Твој љути гнев преко мене прелази,
твоје страхоте ме сатиру –
17 поваздан се око мене вртложе као воде
и сложно ме ударају.
18 Удаљио си од мене пријатеља и друга,
тама ми је познаник једини.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
37 Ко може нешто да каже, и да тако буде,
ако то Господ није заповедио?
38 Зар и зла и добра не долазе
на заповест[a] Свевишњега?
39 Зашто се жив човек жали
на казну за своје грехе?
40 Испитајмо своје путеве и истражимо их,
и вратимо се ГОСПОДУ.
41 Подигнимо своје срце и руке
ка Богу на небесима.
42 Бунили смо се и били непокорни,
и ти нам ниси праштао.
43 Гневом си се заогрнуо и гонио нас,
без милости нас убијао.
44 Заогрнуо си се облаком,
да молитва не може да прође.
45 Учинио си нас смећем и отпадом
међу народима.
46 Сви наши непријатељи
над нама разјапише уста.
47 Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом.
48 Потоци суза из очију ми теку
због слома Кћери мога народа.
49 Очи ће ми лити сузе без престанка,
без одмора,
50 док ГОСПОД са небеса не погледа и не види.
51 Бол нанесен мојој души
испразни ми очи од суза[b].
52 Ловили су ме као птицу
моји непријатељи без разлога.
53 Хтедоше да ми живот докрајче у јами
и камењем ме засуше,
54 вода ми дође преко главе,
па рекох: »Готов сам!«
55 Тада из најдубље јаме
твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ,
56 и ти чу мој глас: »Не затварај уши
пред мојим запомагањем!«
57 Близу си био кад сам ти завапио
и рекао си: »Не бој се.«
58 Ти си, Господе, водио моју парницу,
живот ми откупио.
Починак за вернике
4 Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. 2 Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.[a] 3 Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:
»Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
иако су његова дела завршена још од стварања света. 4 Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«(B), 5 а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6 И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. 7 Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце.«(C)
8 Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. 9 Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, 10 јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. 11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
12 Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца. 13 И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.
Исус велики Првосвештеник
14 Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса – Исуса, Сина Божијег – чврсто се држимо вере[b]. 15 Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио. 16 С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.
Живот по Духу
8 Зато сада нема осуде за оне који су у Христу Исусу, 2 јер ме је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио закона греха и смрти. 3 Јер, оно што Закон није могао да учини, пошто је због тела био слаб, учинио је Бог пославши свога Сина у обличју грешног тела, као жртву за грех. Тако је осудио грех у телу, 4 да се праведност Закона испуни у нама који не живимо по телу, него по Духу.
5 Јер, они који живе по телу, мисле на оно што је телесно, а они који живе по Духу, на оно што је духовно. 6 Тежња тела је смрт, а тежња Духа живот и мир. 7 Зато је тежња тела непријатељство према Богу, јер се тело не потчињава Божијем закону, а и не може. 8 Они који су у телу, не могу да угоде Богу.
9 Али ви нисте у телу, него у Духу, ако заиста Божији Дух пребива у вама. Ако неко нема Христовог Духа, није његов. 10 А ако је Христос у вама, онда је ваше тело мртво због греха, али је ваш дух жив због праведности. 11 И, ако у вама пребива Дух који је Исуса васкрсао из мртвих, онда ће Онај који је Христа васкрсао из мртвих оживети и ваша смртна тела својим Духом, који пребива у вама.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International