Book of Common Prayer
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
Казна, покајање и нада
3 Ја сам човек који је видео невољу
под шибом његовог беса.
2 Он ме повео и натерао да ходам у тами,
а не у светлости.
3 Да, његова ме рука
наново и наново ударала поваздан.
4 Месо и кожу ми је истрошио, кости поломио,
5 опсео ме и окружио горчином и невољом.
6 Натерао ме да боравим у тами
попут оних који су давно помрли.
7 Оградио ме зидом, да не могу да изађем,
тешким ланцима ме оковао.
8 Па и кад вичем или запомажем,
он се о моју молитву оглушује.
9 Запречио ми путеве тесаним каменом,
моје стазе искривио.
19 Сећам се своје невоље и лутања,
пелена и отрова,
20 сећам их се добро,
и душа ми је потиштена.
21 Али ово дозивам у памет и зато се надам:
22 Не престаје љубав ГОСПОДЊА,
нема краја његовој самилости,
23 обнављају се свакога јутра.
Верност је твоја велика.
24 »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже,
»зато ћу га чекати.«
25 Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују,
ономе који га тражи;
26 добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ.
27 Добро је за човека да свој јарам носи
док је млад.
28 Нека седи с миром и ћути,
јер ГОСПОД га је ставио на њега.
29 Нека лице загњури у прашину,
јер можда још има наде.
30 Нека пружи образ ономе ко га удара,
нека се насити увреда.
31 Јер, Господ не одбацује довека.
32 Ако и зада бол, показаће самилост,
јер велика је љубав његова.
33 Јер, он људима нерадо доноси
невољу и патњу.
10 То спасење су помно истраживали и испитивали пророци, који су пророковали о милости намењеној вама, 11 покушавајући да проникну у време и околности на које је Христов Дух у њима указивао када је унапред сведочио о Христовим страдањима и о слави која ће уследити. 12 Откривено им је да нису служили себи, него вама када су говорили о овом што вам је сада објављено преко оних који су вам проповедали еванђеље у Светоме Духу, посланом са неба, а у шта и анђели жуде да завире.
Позив на светост
13 Стога, припремите свој ум, будите трезвени, потпуно се поуздајте у милост коју ће вам донети Откривење Исуса Христа. 14 Као послушна деца, не поводите се за својим ранијим пожудама из временâ незнања. 15 Него, као што је свет Онај који вас је позвао, и ви будите свети у свему што чините. 16 Јер, записано је: »Будите свети, јер сам ја свет.«(A)
17 Ако, дакле, Оцем називате Онога који сваком непристрасно суди на основу делâ, проводите у страху време свога боравка на земљи. 18 Јер, ви знате да од свог испразног начина живота, који су вам предали ваши праоци, нисте откупљени нечим распадљивим, сребром или златом, 19 него драгоценом крвљу Христа, Јагњета без мане и љаге. 20 Он је предодређен пре постанка света, а објавио се у овим последњим временима ради вас
Исус предсказује да ће га се Петар одрећи
(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Лк 22,31-34)
36 »Господе«, рече му Симон Петар, »куда ћеш?«
А Исус му одговори: »Куда ја идем, ти сада не можеш поћи за мном. Али поћи ћеш касније.«
37 »Господе«, упита Петар, »зашто не могу поћи за тобом сада? За тебе ћу положити свој живот.«
38 »Положићеш свој живот за мене?« рече Исус. »Истину ти кажем: петао се неће огласити док ме се три пута не одрекнеш.«
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)
38 После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. 39 А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри[a] мешавине смирне и алоја. 40 Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. 41 А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. 42 Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International