Book of Common Prayer

⁴ Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
    због своје љубави ме спаси.
⁵ Јер, у смрти нема спомена на тебе,
    у Шеолу, ко да ти захваљује?

⁶ Изнемогох од јецања.
    Сву ноћ постељу плачем заливам,
    свој лежај сузама натапам.
⁷ Од жалости ми очи ишчилеше,
    ослабише због свих душмана мојих.

⁸ Даље од мене, сви који чините неправду,
    јер ГОСПОД је чуо мој плач!
⁹ Чуо је ГОСПОД моју молбу,
    ГОСПОД је моју молитву прихватио.
¹⁰ Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
    узмакнуће, изненада постиђени.

³ Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне
    и сваки хвалисави језик
⁴ који говори: »Својим језиком ћемо победити.
    Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«

⁵ »Због пљачкања сиромахâ
    и роптања убогих,
сада ћу устати«, обећава ГОСПОД.
    »Донећу им спасење за којим жуде.«
⁶ Чиста су обећања ГОСПОДЊА,
    сребро пречишћено у пећи земљаној,
    седам пута очишћено.
⁷ Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ,
    и штитити нас од ових људи довека.
⁸ Опаки ходају унаоколо
    кад је безвредно на цени међу људима.

⁵ Народ твој сатиру, ГОСПОДЕ,
    и твој посед тлаче.
⁶ Удовицу и дошљака кољу,
    сироче убијају.
⁷ Говоре: »Не види ГОСПОД,
    не обраћа пажњу Бог Јаковљев.«

⁸ Ви обратите пажњу, глупи међу народом!
    Безумници, кад ћете се уразумити?
⁹ Зар Онај који је усадио ухо не чује?
    Зар Онај који је саздао око не види?
¹⁰ Зар Онај који стегом народе одгаја не кажњава?
    Зар Онај који људски род учи нема знања?
¹¹ ГОСПОД зна људске мисли, да су ништавне.
¹² Благо човеку кога одгајаш стегом, ГОСПОДЕ,
    и из свог Закона га учиш.
¹³ Ти му дајеш смирење од дана злих
    док се за опакога копа јама.
¹⁴ Јер, ГОСПОД неће свој народ одбацити
    ни свој посед оставити.
¹⁵ Пресуде ће се опет заснивати на правди
    и сви срца честитог за њом ће ићи.

¹⁶ Ко ће за мене устати против злих?
    Ко ће за мене стати против зликоваца?
¹⁷ Да ми није ГОСПОД притекао у помоћ,
    брзо бих се у смртној тишини настанио.
¹⁸ Кад рекох: »Нога ми се оклизну«,
    твоја ме љубав придржа, ГОСПОДЕ.
¹⁹ Кад се намножила тескоба у мени,
    твоја утеха ме развесели.

²⁰ Зар могу с тобом у савезу да буду
    искварене судије, које муку стварају својим одлукама?
²¹ Удружују се да праведнику узму живот
    и да недужнога осуде на смрт.

²² Али ГОСПОД је моје утврђење високо,
    мој Бог је стена мога уточишта.
²³ Он ће им вратити за њихове грехе
    и због њихове опакости их уништити.
    ГОСПОД, наш Бог, уништиће их.

¹⁷ Кћи сионска пружа руке – нема тешитеља.
    ГОСПОД одреди да Јакова окруже душмани;
међу њима Кћи јерусалимска
    постаде нешто нечисто.

¹⁸ »ГОСПОД је праведан,
    јер се против његове заповести побуних.
Слушајте, сви народи, мој бол гледајте:
    моје девојке и младићи одоше у изгнанство.

¹⁹ »Позвах своје љубавнике,
    али они ме преварише.
Моји свештеници и старешине помреше у граду
    тражећи хране да се у животу одрже.

²⁰ »Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи.
    Утроба ми кључа, срце се у мени грчи,
јер сам се жестоко побунила.
    Напољу мач уцвељује, у кући смрт.

²¹ »Чули су моје јаукање,
    али нема за мене тешитеља.
Сви моји непријатељи чули су за моју невољу
    и радују се што си то учинио.
Дај да дође дан који си најавио,
    да и они постану као ја.

²² »Нека се све њихово зло покаже пред тобом,
    па поступи с њима као што си са мном
    због свих мојих греха.
Јер, много је мојих јаука и срце ми је слабо.«