Book of Common Prayer
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека каже Израел:
»Љубав његова остаје довека.«
3 Нека дом Ааронов каже:
»Љубав његова остаје довека.«
4 Нека кажу они који се боје ГОСПОДА:
»Љубав његова остаје довека.«
5 У тескоби завапих ГОСПОДУ,
и он ме услиши и ослободи.
6 ГОСПОД је са мном, нећу се плашити.
Шта ми може човек?
7 ГОСПОД је са мном, он је мој Помагач,
ликујући гледам оне који ме мрзе.
8 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на човека.
9 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на поглаваре.
10 Сви ме народи окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
11 Са свих страна ме окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
12 Као рој пчела ме окружише,
али брзо нестадоше, као трње запаљено –
ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
13 Гурали су ме не бих ли пао,
али ГОСПОД ми поможе.
14 ГОСПОД је моја снага и песма,
он је мој Спаситељ.
15 Звук клицања победничког
у шаторима праведникâ одјекује:
»Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!
16 Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА!
Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«
17 Нећу умрети, него ћу живети
и причати о делима ГОСПОДЊИМ.
18 ГОСПОД ме тешком казном казнио,
али ме није предао смрти.
19 Отворите ми капије праведности –
ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.
20 Ово је капија ГОСПОДЊА
кроз коју улазе праведници.
21 Захвалићу ти, јер си ме услишио;
ти си мој Спаситељ.
22 Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
23 ГОСПОД то учини
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан који је ГОСПОД начинио –
кличимо и радујмо се у њему!
25 Молим те, ГОСПОДЕ, спаси нас!
Молим те, ГОСПОДЕ, дај нам благостање!
26 Благословен онај који долази
у Име ГОСПОДЊЕ!
Из Дома ГОСПОДЊЕГ те благосиљамо.
27 ГОСПОД је Бог
и он нас обасја светлошћу.
С гранама у руци
идите у поворци празничкој
до рогова жртвеника.
28 Ти си Бог мој
и теби ћу захваљивати.
Ти си Бог мој,
тебе ћу узвисивати.
29 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
Хвалоспев. Давидов.
1 Узвисиваћу те, Боже, Царе мој,
и твоје Име благосиљати заувек и довека.
2 Сваког дана ћу те благосиљати
и твоје Име хвалити заувек и довека.
3 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
неистражива је величина његова.
4 Нараштај ће нараштају хвалити твоја дела
и објављивати дела твоје силе.
5 Размишљаћу о сјају славе твога величанства
и о твојим делима чудесним.
6 Говориће се о сили твојих дела страхотних,
а ја ћу о твојој величини причати.
7 Сећаће се твоје велике доброте
и клицати твојој праведности.
8 ГОСПОД је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 ГОСПОД је добар према свима,
самилост показује према свим својим делима.
10 Захваљиваће ти сва твоја дела, ГОСПОДЕ,
и благосиљати те сви твоји верни.
11 Говориће о слави твога царства
и о твојој сили причати,
12 да целом људском роду обзнане твоја силна дела
и величанствени сјај твога царства.
13 Твоје царство је вечно царство
и твоја власт кроз сва поколења.
ГОСПОД је веран у свему што каже,
одан у свему што чини[a].
14 ГОСПОД придржава све који падну
и усправља све погнуте.
15 Очи свих у тебе су упрте
и ти им дајеш храну у право време.
16 Своју руку отвараш
и све што живи до миле воље ситиш.
17 ГОСПОД је праведан на свим својим путевима
и веран у свим својим делима.
18 ГОСПОД је близу свима који га призивају,
свима који га у истини призивају.
19 Он испуњава жеље онима који га се боје,
чује њихов вапај и спасава их.
20 ГОСПОД чува све који га воле,
а све опаке ће затрти.
21 Моја ће уста изговарати хвале ГОСПОДУ.
Нека свако биће његово Име благосиља
заувек и довека.
16 Иди, окупи израелске старешине и реци им: ‚Показао ми се ГОСПОД, Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев, и рекао: »Походио сам вас и видео сам шта вам чине у Египту. 17 Одлучио сам да вас поведем из недаћа у Египту у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца, у земљу којом тече мед и млеко.«‘ 18 Старешине ће те послушати, и ти онда с њима пођи египатском цару, па му реците: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, састао се с нама. Пусти нас да одемо три дана хода далеко у пустињу да принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу.‘ 19 Знам да вас египатски цар неће пустити осим ако га не натера моћна рука. 20 Зато ћу пружити руку и ударити Египат свим чудима која ћу у њему учинити. После тога ће вас пустити. 21 Учинићу да Египћани буду благонаклони према вама, па кад пођете, нећете поћи празних руку. 22 Нека свака жена од своје сусетке или станарке у својој кући затражи сребрног и златног накита и одеће. То ставите на своје синове и кћери. Тако ћете опљачкати Египћане.«
Знамења за Мојсија
4 Мојсије одврати: »А шта ако ми не поверују, или ме не послушају, па кажу: ‚ГОСПОД ти се није показао‘?«
2 А ГОСПОД га упита: »Шта ти је то у руци?«
»Штап«, одговори он.
3 »Баци га на земљу«, рече ГОСПОД.
Мојсије га баци, и штап се претвори у змију, а он побеже од ње.
4 Онда му ГОСПОД рече: »Пружи руку и ухвати је за реп.«
Мојсије пружи руку и ухвати је, и она се у његовој руци опет претвори у штап.
5 »По томе ће поверовати да ти се показао ГОСПОД, Бог њихових праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«
6 Потом му ГОСПОД рече: »Завуци руку у недра.«
Мојсије завуче руку у недра, а кад ју је извукао, рука му је била губава, бела као снег.
7 »Завуци поново руку у недра«, рече ГОСПОД.
Мојсије је поново завуче у недра, а кад ју је извукао, опет је била као и остало тело.
8 »Ако ти не поверују и не прихвате поруку првог знамења, можда ће поверовати другом. 9 А ако не поверују ни једном од ова два знамења и не послушају те, захвати мало воде из Нила и пролиј је на суво тле. Вода коју узмеш из Нила на сувом тлу ће се претворити у крв.«
10 »Молим те, Господе«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »никад нисам био речит човек – ни раније, ни сад кад говориш са мном, својим слугом. Говор ми је спор, а језик тром.«
11 »Ко је човеку дао уста?« упита га ГОСПОД. »Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар не ја, ГОСПОД? 12 А сад иди! Ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и научити те шта да кажеш.«
Правила хришћанског живота
12 Стога вас, браћо, заклињем Божијим милосрђем да своја тела принесете на живу, свету, Богу пријатну жртву, да то буде ваше духовно[a] служење Богу. 2 И немојте више да се саображавате овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да разаберете шта је Божија воља, шта је добро, пријатно и савршено.
3 На основу милости која ми је дата, сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено, у складу са мером вере коју је Бог одредио сваком од вас. 4 Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исту улогу, 5 тако смо и ми, многи, једно тело у Христу, а један другом удови. 6 А у складу с милошћу која нам је дата, имамо различите дарове. Ако је нечији дар пророковање – нека буде сразмерно вери; 7 ако је служење – нека служи; ако је поучавање – нека поучава; 8 ако је тешење – нека теши; ако је давање – нека даје од срца; ако је управљање – нека буде ревностан; ако је показивање милосрђа – нека то чини с радошћу.
9 Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра. 10 Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе. 11 У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите. 12 У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни. 13 Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.
14 Благосиљајте оне који вас прогоне – благосиљајте, а не проклињите. 15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. 16 Међу собом будите сложни. Не идите за оним што је високо, него нека вас привлачи оно што је понизно. Не будите уображени.
17 Ником не узвраћајте зло за зло. Пазите да чините оно што је добро у очима свих људи. 18 Ако је могуће – колико од вас зависи – живите у миру са свим људима. 19 Не светите се сами, драги моји, него оставите места Божијем гневу. Јер, записано је: »Моја је освета, ја ћу узвратити«(A), каже Господ. 20 Него,
»ако је твој непријатељ гладан, нахрани га;
ако је жедан, дај му да пије.
Јер, ако то учиниш,
посућеш му главу ужареним угљевљем.«(B)
21 Немој да те зло победи, него ти победи зло добрим.
46 Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«
Пре него што се Авраам родио, Ја јесам
48 Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«
49 »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. 50 Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. 51 Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«
52 »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ 53 Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«
54 »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. 55 Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. 56 Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«
57 »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«
58 »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«
59 Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International