Book of Common Prayer
Давидов.
1 Певаћу о љубави и правди,
теби, ГОСПОДЕ, псалам ћу певати.
2 Пазићу да идем путем беспрекорним
– када ли ћеш доћи к мени?
Вршићу дужности у својој палати срца честитог.
3 Ништа погано нећу стављати пред очи.
Мрзим оно што чине неверни,
нећу да имам удела у томе.
4 Изопачено срце биће далеко од мене,
нећу да имам ништа са злом.
5 Ко ближњега клевеће у потаји,
тога ћу затрти.
Коме су очи охоле и срце надмено,
тога нећу трпети.
6 Моје очи тражиће верне у земљи,
да код мене живе.
Ко иде путем беспрекорним,
тај ће ми служити.
7 Ко се бави преваром,
неће живети у моме дому.
Ко говори лажи,
неће ми стајати пред очима.
8 Сваког јутра ћу затирати
све опаке у земљи,
да уклоним све зликовце
из града ГОСПОДЊЕГ.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 Не оглушуј се, Боже,
којем изричем хвале.
2 Јер, уста опаких и варалица разјапише се на мене.
Лажљивим језиком против мене говоре,
3 речима мржње ме окружују,
без икаквог разлога нападају,
4 на моју љубав узвраћају оптужбама.
Све што могу је да се молим.
5 Злом ми за добро узвраћају
и мржњом за моју љубав.
6 Одреди опаког судију над њим
и нека му тужитељ стане здесна.
7 Кад му буду судили, нека се нађе крив
и нека се његове молитве сматрају грехом.
8 Нека му дани буду малобројни.
Нека његову службу преузме други.
9 Нека му деца постану сирочад
и жена удовица.
10 Нека му деца скитају и просе,
нека их истерају из рушевина дома.
11 Нека му поверилац узме све што има,
нека странци заплене плод његове муке.
12 Не било никог да му се смилује,
да се на његову сирочад сажали.
13 Нека му се затру потомци,
нека им се избрише име у следећем колену.
14 Нека се ГОСПОД сећа кривице његових праотаца,
нека се не избрише грех његове мајке,
15 нека без престанка буду пред ГОСПОДОМ.
Нека спомен на његову породицу уклони са земље.
16 Јер, никад му не паде на памет да милостиво поступи,
него је до смрти гонио сиромаха и убогога
и човека сломљеног срца.
17 Проклетство је волео – нека га стигне;
благослов му се није милио – нека је далеко од њега.
18 Проклетство је облачио као одећу,
као вода му је улазило у тело
и као уље у његове кости.
19 Нека га проклетство обавија као одећа,
као појас којим се стално опасује.
20 Нека ГОСПОД тако узврати мојим тужитељима
и онима који зло говоре о мени.
21 А ти се, ГОСПОДЕ, Господе,
за мене заузми Имена свога ради.
Избави ме због доброте своје љубави.
22 Јер, сиромах сам и убог
и срце у мени дрхти.
23 Нестајем као вечерња сенка,
као скакавца ме отресају.
24 Од поста ми клецају колена
и тело ми је омршавело.
25 Ругло постадох мојим тужитељима,
кад ме виде, главом одмахују.
26 Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој,
спаси ме због своје љубави.
27 Нека знају да си то ти својом руком учинио,
да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао.
28 Нека они проклињу, ти благосиљаш.
Кад устану против мене, постидеће се,
а ја, твој слуга, радоваћу се.
29 Нека се моји тужитељи обуку у срамоту
и стидом се покрију као огртачем.
30 Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима,
међу мноштвом га хвалити.
Ајин
121 Чиним што је праведно и правично.
Не препуштај ме мојим тлачитељима.
122 Заузми се за добробит свога слуге,
не дај да ме бахати тлаче.
123 Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење
и твоје обећање праведно.
124 По својој љубави поступи са својим слугом
и својим уредбама ме научи.
125 Твој сам слуга – умности ми дај,
да твоје прописе упознам.
126 Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш
– твој Закон крше.
127 Твоје заповести волим више од злата,
од чистог злата.
128 Зато што су сви твоји налози правични,
мрзим сваку лажну стазу.
Пе
129 Чудесни су твоји прописи;
зато им се моја душа покорава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
умност даје лаковерноме.
131 Уста отварам и уздишем,
за твојим заповестима жудим.
132 Окрени ми се и смилуј
као што увек чиниш онима који твоје Име воле.
133 Кораке ми усмери као што си обећао,
да ниједан грех нада мном не завлада.
134 Ослободи ме мојих тлачитеља,
да се твојих налога држим.
135 Својим лицем обасјај свога слугу
и својим уредбама ме научи.
136 Потоци суза из очију ми теку,
јер се људи твог Закона не држе.
Цаде
137 Праведан си, ГОСПОДЕ,
и правични су твоји закони.
138 Праведни су и сасвим поуздани
прописи које си дао.
139 Изједа ме моја ревност,
јер моји душмани твоје речи заборавише.
140 Твоја обећања сасвим су проверена,
твој слуга их воли.
141 Незнатан сам и презрен,
али твоје налоге не заборављам.
142 Твоја је праведност праведност вечна
и твој Закон истина.
143 Невоља и тескоба ме снађоше,
али у твојим заповестима уживам.
144 Вечна је праведност твојих прописа;
дај ми да их разумем, да бих живео.
Јосиф умирује браћу
15 Пошто им је отац умро, Јосифова браћа рекоше: »Шта ако је Јосиф љут на нас, па нам истом мером врати за све зло које смо му учинили?«
16 Зато поручише Јосифу: »Отац је овако заповедио пре него што је умро: 17 ‚Овако реците Јосифу: »Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили када су онако рђаво с тобом поступили.«‘ Зато, молимо те, опрости преступ слугама Бога твога оца.«
Када су му пренели њихову поруку, Јосиф заплака.
18 Онда његова браћа дођоше, падоше ничице пред њим и рекоше: »Твоји смо робови.«
19 Али Јосиф им рече: »Не бојте се. Зар сам ја на месту Бога? 20 Ви сте то наумили за моје зло, али Бог је то наумио за добро, да би извршио оно што се данас догађа, да спасе многе животе. 21 Дакле, не бојте се. Ја ћу се старати о вама и вашој нејачи.«
Тако их је умирио благим речима.
Јосифова смрт
22 Јосиф остаде да живи у Египту заједно са породицом свога оца. Живео је сто десет година 23 и видео треће колено Ефремове деце. А доживео је да види и децу Манасијиног сина Махира.
24 Јосиф рече својој браћи: »Ускоро ћу умрети, али Бог ће вам сигурно притећи у помоћ и извести вас из ове земље у земљу за коју се заклео Аврааму, Исааку и Јакову.«
25 И Јосиф закле Израелце: »Када вам Бог притекне у помоћ, понесите моје кости одавде.«
26 Јосиф умре када је имао сто десет година. Када су га балсамовали, положише га у сандук у Египту.
Духовни дарови
12 Што се тиче духовних дарова, браћо, не бих хтео да будете у незнању. 2 Знате како су вас, док сте били незнабошци, вукли и заводили немим идолима. 3 Зато вам обзнањујем да нико ко говори у Божијем Духу не може да каже: »Проклет Исус«, као што нико не може рећи: »Исус је Господ«, осим у Светоме Духу.
4 Има различитих милосних дарова, али је Дух исти, 5 и различитих служења, али је Господ исти, 6 и различитих деловања, али је исти Бог, који чини све у свима.
7 А свакоме се даје да се Дух кроз њега испољи на корист. 8 Јер, једноме се кроз Духа даје реч мудрости, а другоме, по истом Духу, реч знања; 9 једноме, истим Духом, вера, а другоме, тим истим Духом, дарови лечења; 10 једноме да чини чуда, а другоме пророковање; једноме да разликује духове, другоме да говори разним чудним језицима, а трећем да тумачи чудне језике. 11 И све то чини један исти Дух, који сваком додељује како хоће.
Фарисеји траже знак
(Мт 16,1-4)
11 Тада дођоше фарисеји, па почеше да расправљају с њим. Да би га искушали, затражише од њега знак са неба.
12 А он дубоко уздахну, па рече: »Зашто овај нараштај тражи знак? Истину вам кажем: никакав знак неће бити дат овом нараштају.«
13 Онда их остави, опет уђе у чамац и пређе на другу обалу.
Фарисејски и Иродов квасац
(Мт 16,5-12)
14 Ученици су заборавили да понесу хлеба, па су са собом у чамцу имали само једну векну.
15 »Пазите«, опомену их Исус. »Чувајте се фарисејског квасца и Иродовог квасца.«
16 А они су међу собом расправљали: »Немамо хлеба!«
17 Знајући то, Исус их упита: »Зашто расправљате о томе да немате хлеба? Зар још не схватате и не разумете? Зар вам је срце окорело? 18 Очи имате, а не видите. Уши имате, а не чујете. И не сећате се. 19 Када сам изломио пет хлебова за пет хиљада људи, колико сте корпи пуних комадића накупили?«
»Дванаест«, рекоше они.
20 »А када сам изломио седам хлебова за четири хиљаде људи, колико сте кошара пуних комадића накупили?«
»Седам«, одговорише.
21 А он их упита: »Зар још не разумете?«
Излечење слепога у Витсаиди
22 Када су стигли у Витсаиду, Исусу доведоше једног слепог човека, па га замолише да га дотакне. 23 Он узе слепога за руку и изведе га из села. Онда му пљуну у очи и на њега положи руке.
»Видиш ли нешто?« упита га.
24 А човек погледа, па рече: »Видим људе. Личе на дрвеће које хода.«
25 Исус му опет положи руке на очи, и он прогледа, вид му се поврати и све је јасно видео.
26 Тада га Исус посла његовој кући, рекавши: »Не улази у село.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International