Book of Common Prayer
Маскил Етана Езраховца.
1 О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
2 Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
да си верност на самом небу учврстио.
3 »Савез сам склопио са својим изабраником,
заклео се своме слузи Давиду:
4 ‚Твоје потомство учврстићу довека
и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села
5 Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
твоју верност на скупу светих.
6 Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
7 Страшан је Бог на већу светих,
већи и страшнији од свих око себе.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
9 Ти узбурканим морем владаш,
кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
љубав и истина пред тобом иду.
15 Благо народу који зна да ти кличе:
он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
наш цар Свецу Израеловом.
19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
»Помоћ сам пружио ратнику,
изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
38 Али ти одбаци, презре
и разјари се на помазаника свога.
39 Ти раскиде савез са својим слугом
и круну му укаља збацивши је на земљу.
40 Ти му све зидине проби
и сва његова утврђења претвори у рушевине.
41 Ко год прође путем, пљачка га;
ругло постаде својим суседима.
42 Уздигао си десницу његових душмана,
учинио да ликују сви његови непријатељи.
43 Ти му отупи оштрицу мача
и у боју га не подржа.
44 Ти учини крај његовом сјају
и престо му баци на земљу.
45 Ти му скрати дане младости
и срамотом га покри. Села
46 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека скривати?
Докле ће твоја јарост горети као огањ?
47 Сети се како је кратак мој живот,
како си ништавним учинио живот људски.
48 Који човек живи а да неће видети смрт?
Може ли свој живот спасти Шеолове руке? Села
49 Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ,
на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?
50 Сети се, Господе, како су вређали твог слугу,
како у срцу носим увреде свих народа,
51 којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.
52 Благословен ГОСПОД довека!
Амин! Амин!
Јаков благосиља своје синове
49 Јаков тада позва своје синове и рече им: »Окупите се око мене да вам кажем шта ће се с вама касније десити.
2 »Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте свог оца Израела.«
Рувим
3 »Рувиме, мој првенче.
Ти си моја снага,
први знак моје мушкости.
Истичеш се чашћу, истичеш се снагом.
4 Али усковитлан као вода
нећеш се више истицати,
јер си се попео на очеву постељу,
на мој лежај, и укаљао га.«
Симеон и Левије
5 »Симеон и Левије су браћа;
мачеви им оруђа насиља.
6 На њихова већања ја не улазио,
њиховим се скуповима не придружио,
јер су у свом гневу убијали људе
и у својој обести сакатили волове.
7 Проклет био њихов гнев, тако жесток,
и њихов бес, тако окрутан.
Разделићу их по Јакову,
распршити их по Израелу.«
Јуда
8 »Јудо, тебе ће хвалити браћа.
Руком ћеш непријатеља држати за врат.
Синови твог оца теби ће се клањати.
9 Јудо, ти си лавић.
Сине мој, дижеш се од плена.
Као лав лежи он потрбушке,
као лавица – ко сме да га раздражи?
10 Од Јуде се неће удаљити жезло
ни владарска палица од његових ногу,
док не дође онај коме припада[a],
коме ће се покорити народи.
11 Он везује магарца за чокот,
магаре за најбољу лозу.
Своју одећу пере у вину,
своје одело у крви од грожђа.
12 Очи су му тамније од вина,
а зуби бељи од млека.«
Завулон
13 »Завулон ће живети на морској обали,
лађама ће бити уточиште;
граница ће му се пружати до Сидона.«
Исахар
14 »Исахар је кошчато магаре
које лежи међу бисагама.
15 Кад види да је место починка добро,
а земља лепа,
плећа ће подметнути под товар
и пристати да кулучи.«
Дан
16 »Дан ће свом народу прибављати правду
као једно од племена Израелових.
17 Дан ће бити змија поред пута,
гуја поред стазе која коња уједе за пету,
па се јахач претури на леђа.
18 »ГОСПОДЕ, твоје спасење чекам.«
Гад
19 »Гада ће нападати разбојници,
а он ће им бити за петама.«
Асир
20 »У Асира ће бити хране изврсне,
посластица за цареве.«
Нефталим
21 »Нефталим је кошута пуштена на слободу
која лепу ланад доноси на свет.«
Јосиф
22 »Јосиф је плодан чокот,
плодан чокот покрај извора;
лозе му се преко зида попеле.
23 Огорчено су га нападали стрелци,
стреле душмански одапињали на њега,
24 али његов лук остаде чврст
и мишица гипка
због руке Јаког Јаковљевог,
због Пастира, Стене Израелове,
25 због Бога твога оца, који ти помаже,
због Свесилнога, који те благосиља
благословом са небеса одозго,
благословом из дубина одоздо,
благословом дојке и утробе.
26 Благослови твога оца већи су
од благословâ древних гора,
од обиља прастарих брегова:
нека се спусте на главу Јосифову,
на чело посебнога међу својом браћом.«
Венијамин
27 »Венијамин је грабежљиви вук;
ујутро плен прождире,
а увече дели опљачкано.«
28 Сви ови су дванаест Израелових племена, а ово им је отац рекао када их је благосиљао, сваког његовим посебним благословом.
Идолске гозбе и Господња вечера
14 Зато, драги моји, бежите од идолопоклонства. 15 Као разумним људима кажем: сами просудите шта говорим. 16 Зар чаша захвалности за коју захваљујемо[a] не представља заједништво у Христовој крви? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво у Христовом телу? 17 Пошто је хлеб један, онда смо ми, многи, једно тело, јер сви делимо један хлеб.
18 Погледајте телесни Израел. Зар они који једу жртве немају ништа заједничко са жртвеником? 19 Шта, дакле, хоћу да кажем? Зар да је оно што је жртвовано идолима нешто? Или да је идол нешто? 20 Не. Него, оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу. Нећу да имате ништа заједничко са демонима! 21 Не можете да пијете и из чаше Господње и из чаше демонске! Не можете да имате удела и у Господњој трпези и у демонској трпези! 22 Или хоћете да изазивамо Господњу љубомору? Зар смо јачи од њега?
Верникова слобода
23 »Све је дозвољено«, али није све корисно. »Све је дозвољено«, али све не изграђује. 24 Нека нико не тражи своје добро, него добро другога.
25 Једите све што се продаје на пијаци, ништа не испитујући ради савести. 26 Јер, »Господња је земља и све на њој.«(A)
27 Ако вас неки неверник позове у госте и хоћете да идете, једите све што се пред вас изнесе, ништа не испитујући ради савести. 28 Али, ако вам неко каже: »Ово је било принето на жртву«, онда не једите због онога који вас је на то упозорио и због савести 29 – а не мислим на твоју савест, него оног другога. Јер, зашто да туђа савест суди мојој слободи? 30 Ако ја са захвалношћу једем, зашто да о мени зло говоре због онога за шта захваљујем?
31 Ако, дакле, једете, или пијете, или чините нешто друго, све чините на Божију славу. 32 Не будите камен спотицања ни Јудејима, ни Грцима, ни Божијој цркви, 33 као што и ја свима у свему угађам, не тражећи своју корист, него корист многих – да се спасу.
11 Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа.
Сирофеничанкина вера
(Мт 15,21-28)
24 Исус потом оде оданде и дође у тирски[a] крај, па уђе у једну кућу. Није хтео да то било ко дозна, али није могао да се сакрије 25 пошто је одмах за њега чула једна жена чија је кћи била опседнута нечистим духом. Она дође и паде му ничице пред ноге. 26 А та жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка, и молила га је да из њене кћери истера демона.
27 »Пусти да се прво деца наједу«, рече јој Исус, »јер није право да се од деце узме хлеб и да се баци псима.«
28 »Да, Господе«, рече она, »али и пси под столом једу мрвице које испадну деци.«
29 Тада јој Исус рече: »Због овог што си рекла, иди. Демон је изашао из твоје кћери.«
30 И она оде својој кући и нађе дете како лежи у постељи, а демон је био изашао.
Излечење глувонемога
31 Потом Исус оде из тирских крајева, па преко Сидона стиже до Галилејског мора, у декапољски крај. 32 Тамо му доведоше једног глувог човека који је тешко говорио и замолише га да на њега положи руке.
33 Исус га изведе из народа на страну, па му стави прсте у уши. Онда пљуну и дотаче му језик, 34 диже поглед ка небу и, дубоко уздахнувши, рече му: »Ефата!« – то јест »Отвори се!«
35 И човеку се одмах отворише уши и одвеза језик, па поче разговетно да говори.
36 Исус им забрани да о томе било коме говоре. Али, што им је више бранио, то су они више о томе причали. 37 Неизмерно су се дивили и говорили: »Све је добро учинио – и да глуви чују и да неми проговоре!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International