Book of Common Prayer
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
1 На светим горама основао је град.
2 ГОСПОД више воли капије сионске
од свих боравишта Јаковљевих.
3 Дивоте о теби говоре, граде Божији. Села
4 »Рахав и Вавилон
прибројаћу к онима који ме знају,
а тако и Филистеју, Тир и Куш,
па ће се говорити: ‚Овај је грађанин Сиона[a].‘«
5 Да, за Сион ће говорити:
»Овај и онај његови су грађани[b]
и сâм Свевишњи ће га учврстити.«
6 ГОСПОД ће уписати у књигу народâ:
»Овај је грађанин Сиона.« Села
7 И они ће играти и певати:
»У теби су сви моји извори.«
Књига четврта
(Псалми 90-106)
Молитва Мојсија, Божијег човека.
1 Господе, ти си нам пребивалиште
кроз сва поколења.
2 Пре но што су се родиле горе
и ти земљу и свет изнедрио,
ти си Бог од вечности до вечности.
3 Ти човека враћаш у прах, говорећи:
»У прах се вратите, људи.«
4 Хиљаду је година у твојим очима
као дан јучерашњи када прође,
као неколико ноћних сати.
5 Живот им докрајчиш
и у смртни сан падају.
Ујутро су као трава што никне:
6 ујутро никне и цвета,
а увече свене и осуши се.
7 Твој гнев нас сатире
и твоја јарост престрављује.
8 Пред себе си ставио наша злодела,
наше скривене грехе пред светлост свога лица.
9 Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
јер брзо мину и ми одлетимо.
11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
да стекнемо мудро срце.
13 Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако?
Сажали се на своје слуге.
14 Сваког јутра својом љубављу нас насити,
да свих својих дана кличемо и радујемо се.
15 Дај да се радујемо онолико дана
колико си нас ударао невољом,
онолико година колико смо гледали несрећу.
16 Покажи своја дела својим слугама,
своје величанство њиховој деци.
17 Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама.
Учврсти за нас наша дела –
да, учврсти наша дела.
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар
– љубав његова остаје довека.
2 Захваљујте Богу над боговима
– љубав његова остаје довека.
3 Захваљујте Господару над господарима
– љубав његова остаје довека –
4 ономе који једини чини велика чуда
– љубав његова остаје довека –
5 ономе који својом умношћу начини небеса
– љубав његова остаје довека –
6 ономе који земљу разастре над водама
– љубав његова остаје довека –
7 ономе који начини велика светлила
– љубав његова остаје довека –
8 сунце да влада дању
– љубав његова остаје довека –
9 месец и звезде да владају ноћу
– љубав његова остаје довека –
10 ономе који поби прворођене Египтове
– љубав његова остаје довека –
11 и између њих изведе Израела
– љубав његова остаје довека –
12 снажном руком и испруженом десницом
– љубав његова остаје довека –
13 ономе који Црвено море раздвоји
– љубав његова остаје довека –
14 и посред њега проведе Израела
– љубав његова остаје довека –
15 а фараона и његову војску у Црвено море баци
– љубав његова остаје довека –
16 ономе који проведе свој народ кроз пустињу
– љубав његова остаје довека –
17 ономе који поби велике цареве
– љубав његова остаје довека –
18 и погуби славне цареве
– љубав његова остаје довека –
19 Сихона, цара Аморејаца
– љубав његова остаје довека –
20 и Ога, цара Башана
– љубав његова остаје довека –
21 и земљу њихову даде у наследство
– љубав његова остаје довека –
22 у наследство свом слузи Израелу
– љубав његова остаје довека –
23 ономе који нас се сетио у нашем понижењу
– љубав његова остаје довека –
24 и ослободио нас наших душмана
– љубав његова остаје довека –
25 ономе који сваком живом бићу даје храну
– љубав његова остаје довека.
26 Захваљујте Богу небеском
– љубав његова остаје довека.
Јаковљева последња жеља
27 Израелци се настанише у Египту, у гошенском крају, и тамо стекоше посед. Били су плодни и силно се намножили.
28 Јаков је живео у Египту седамнаест година, па тако број његових година достиже сто четрдесет седам.
29 Када се примакло време да Израел умре, он позва свог сина Јосифа и рече му: »Учини ми ову милост: стави ми руку под бедро и обећај да ћеш ми показати љубав и верност: Немој да ме сахраниш у Египту. 30 Када умрем, изнеси ме из Египта и сахрани ме тамо где су сахрањени и моји очеви.«
»Учинићу тако како кажеш«, рече Јосиф.
31 »Закуни ми се«, рече, и Јосиф му се закле.
Тада се Израел поклони Богу на узглављу своје постеље[a].
Јаков благосиља Ефрема и Манасију
48 После неког времена рекоше Јосифу: »Отац ти је болестан«, па он поведе своја два сина, Манасију и Ефрема, и оде к њему.
2 Када су Јакову рекли: »Дошао ти је син Јосиф«, Израел прикупи снагу и седе у постељи.
3 Јаков рече Јосифу: »Бог Свесилни ми се показао у Лузу у Ханаану и тамо ме благословио 4 и рекао ми: ‚Учинићу те плодним и многобројним. Од тебе ћу учинити мноштво народâ и ову земљу дати у вечан посед твојим потомцима.‘ 5 Нека сада твоја два сина, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао овамо, буду моји. Нека Ефрем и Манасија буду моји, баш као што су Рувим и Симеон моји. 6 А деца која ти се роде после њих, нека буду твоја. Нека се њихово наследство води под именом њихове браће Ефрема и Манасије.
7 »Када сам се враћао из Падана, на моју жалост, Рахиља умре у Ханаану док смо још путовали, недалеко од Ефрате, па је сахраних крај пута за Ефрату«, то јест Витлејем.
Поуке израелске прошлости
10 Не бих желео да не знате, браћо, да су сви наши праоци били под облаком и да су сви прошли кроз море. 2 И сви су у облаку и у мору крштени у Мојсија. 3 И сви су јели исту духовну храну 4 и сви су пили исто духовно пиће. Јер, пили су из духовне стене која их је пратила, а та стена је био Христос. 5 Али, већина их није била по Божијој вољи, па су побијени у пустињи.
6 А све се то догодило нама за пример, да не жудимо за злом као што су они жудели. 7 Не будите идолопоклоници као што су неки од њих били – као што је записано: »Седе народ да једе и пије, па устаде да игра.«(A) 8 Не одајмо се ни блуду као што су се неки од њих одавали блуду, па их је у једном дану пало двадесет три хиљаде. 9 Не искушавајмо Господа као што су га неки од њих искушавали, па страдали од змија. 10 Не гунђајте као што су неки од њих гунђали, па изгинули од Онога који убија.
11 Све се то догодило њима за пример, а записано је за опомену нама, којима су стигла последња времена. 12 Зато, ко мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. 13 Није вас снашло никакво искушење осим људског. А Бог је веран: неће дозволити да будете искушавани преко својих снага, него ће вам заједно са искушењем дати и излаз из њега, да можете да издржите.
Чисто и нечисто
(Мт 15,1-20)
7 Око Исуса се окупише фарисеји и неки учитељи закона који су дошли из Јерусалима. 2 Они видеше неке његове ученике како нечистим, то јест неопраним рукама једу хлеб. 3 Јер, фарисеји и сви Јудеји не једу док нису добро опрали руке, држећи се предања старешина. 4 И када дођу са трга, не једу док се добро не оперу. А има још много предања којих се држе: о прању чаша, крчага и бакарног посуђа.
5 Зато фарисеји и учитељи закона упиташе Исуса: »Зашто твоји ученици не живе по предањима старешина, него нечистим рукама једу хлеб?«
6 А Исус им одговори: »Исаија је добро пророковао о вама лицемерима. Као што је записано:
‚Овај народ ме уснама поштује,
а срце му је далеко од мене.
7 Узалуд ме славе,
јер људске заповести као учење шире.‘(A)
8 Божије заповести сте одбацили, а људског предања се држите.«
9 И још им рече: »Баш лепо. Укидате Божију заповест да бисте сачували своја предања! 10 Мојсије је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘(B) и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘(C) 11 А ви говорите: ‚Ако човек каже оцу или мајци: Све чиме бих ти могао помоћи јесте корбан – то јест дар Богу‘, 12 тада му не допуштате да ишта више учини за оца или мајку. 13 Тако Божију реч обеснажујете својим предањем које сте пренели. И много шта такво чините.«
14 Онда опет позва народ к себи, па им рече: »Чујте ме сви и разумејте: 15 ништа што споља улази у човека не може да га учини нечистим. Него, оно што из човека излази – то човека чини нечистим.« 16 [a]
17 А када је отишао од народа и ушао у кућу, ученици га упиташе о овој причи.
18 »Зар ни ви не разумете?« упита их. »Зар не схватате да ништа што у човека улази споља не може да га учини нечистим, 19 зато што му не улази у срце, него у трбух и избацује се из тела?«
Тако сва јела прогласи чистима.
20 »Оно што из човека излази, то човека чини нечистим«, рече им, 21 »јер изнутра, из човековог срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, 22 прељубе, похлепа, злоћа, превара, разузданост, завист[b], вређање, бахатост, безумље. 23 Сва ова зла излазе изнутра и човека чине нечистим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International