Book of Common Prayer
Мем
97 О, како волим твој Закон!
О њему поваздан размишљам.
98 Твоје ме заповести чине мудријим
од мојих непријатеља,
јер су стално са мном.
99 Разборитији сам од свих својих учитеља,
јер о твојим прописима размишљам.
100 Разумем више од старешина,
јер се твојим налозима покоравам.
101 Ноге чувам од сваке зле стазе,
да бих се твоје речи држао.
102 Не застрањујем од твојих закона,
јер ти си ме поучио.
103 Како су ми твоје речи слатке непцу,
од меда слађе мојим устима!
104 Умност стичем преко твојих налога;
зато мрзим сваку лажну стазу.
Нун
105 Твоја реч је светиљка мојим ногама
и светлост мојој стази.
106 Заклех се и при томе остајем:
држаћу се твојих праведних закона.
107 Толико сам препатио, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај као што си обећао.
108 Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ,
и својим ме законима научи.
109 Иако живот стално излажем опасности,
твој Закон не заборављам.
110 Опаки ми поставише замку,
али од твојих налога не одступам.
111 Твоји прописи моје су наследство довека,
они су радост мога срца.
112 У срцу сам одлучио
да увек твоје уредбе извршавам до краја.
Самех
113 Мрзим људе дволичне,
а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
твојих закона се бојим.
Хоровођи. На гититу. Асафов.
1 Кличите Богу, нашој снази,
радосно вичите Богу Јаковљевом!
2 Псалам запевајте, у даире ударите,
у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
3 У овнујски рог дуните за млада месеца,
за пуна месеца на дан нашег Празника.
4 То је уредба за Израел,
закон Бога Јаковљевог.
5 То је Јосифу дао као пропис
када је изашао против земље египатске.
Ово чух на језику који нисам знао:
6 »Плећа му измакнух испод терета,
руке му се ослободише кошаре.
7 Ти ми завапи у невољи,
и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
проверих те код водâ Мериве. Села
8 »Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
Е кад би ме послушао, Израеле!
9 Нека код тебе не буде туђег бога
и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
и ја ћу их напунити.
11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
и ситио га медом из стене.«
Псалам Асафов.
1 Бог устаје на Божијем скупу,
пресуду доноси међу судијама[a]:
2 »Докле ћете судити неправедно
и бити пристрасни према опакима? Села
3 »Браните сиромаха и сироче,
оправдавајте потлаченога и сиротана.
4 Избављајте сиромаха и убогога,
ослобађајте их из руку опаких.
5 »Ништа не знају и ништа не разумеју.
Док тумарају у мраку,
сви се темељи земље љуљају.
6 Ја рекох: ‚Богови сте,
сви сте синови Свевишњега.‘
7 Али умрећете као сви људи
и пасти као сваки поглавар.«
8 Устани, Боже, суди земљи,
јер сви народи су твој посед.
16 Када је до фараоновог двора дошла вест да су стигла Јосифова браћа, фараон и његови службеници се обрадоваше.
17 Фараон рече Јосифу: »Кажи својој браћи: ‚Урадите овако: Натоварите своје животиње храном, па се вратите у Ханаан. 18 Онда доведите свог оца и своје породице мени, а ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се науживати обиља ове земље.‘
19 »А наређује ти се и да им кажеш: ‚Урадите овако: Узмите себи неколико кола из Египта за своју нејач и жене, па поведите свог оца и дођите. 20 Не жалите за својим стварима, јер ће најбоље у целом Египту бити ваше.‘«
21 И Израелови синови учинише тако. Јосиф им даде кола, као што је фараон заповедио, и хране за пут. 22 Свакоме од њих даде ново одело, а Венијамину даде три стотине сребрњака и пет одела. 23 А ово посла свом оцу: десет магараца натоварених оним најбољим што има у Египту, десет магараца натоварених житом, хлебом и намирницама за његов пут.
24 Онда отпреми своју браћу и на одласку им рече: »Не свађајте се на путу!«
25 Тако они кренуше из Египта и стигоше свом оцу Јакову у Ханаан.
26 Када су му рекли: »Јосиф је жив! И влада над целим Египтом!« Јаков се пренерази и не поверова им. 27 Али, када су му испричали све што им је Јосиф рекао и када је видео кола која је Јосиф послао да га одвезу, њихов отац Јаков живну духом.
28 Тада Израел рече: »Уверио сам се! Мој син Јосиф је жив. Ићи ћу да га видим пре него што умрем.«
О месу жртвованом идолима
8 Што се тиче меса жртвованог идолима, знамо да сви имамо знање. Али, знање надима охолошћу, а љубав изграђује. 2 Ако неко мисли да нешто зна, тај још не зна онако како би требало да зна. 3 Али, ако неко воли Бога, Бог га познаје.
4 Дакле, што се тиче једења меса жртвованог идолима, знамо да идол није ништа на свету и да нема Бога осим једнога. 5 Јер, чак и да има такозваних богова, било на небу или на земљи – као што и има много »богова« и много »господа« – 6 за нас постоји само један Бог Отац, од кога је све и за кога смо ми, и само један Господ, Исус Христос, кроз кога је све и ми кроз њега.
7 Али, немају сви то знање. Неки, наиме, још навикнути на идоле, једу месо као да је жртвовано идолима и тако каљају своју савест, јер је слаба. 8 А јело нас не приближава Богу. Нити шта губимо ако не једемо, нити шта добијамо ако једемо.
9 Само, пазите да ваша слобода не буде камен спотицања за слабе. 10 Јер, ако неко види тебе, који имаш знање, да једеш у идолском храму, зар га тиме – пошто му је савест слаба – нећеш охрабрити да једе месо жртвовано идолима? 11 Због твога знања, наиме, пропада твој слаби брат за кога је Христос умро. 12 Тако, грешећи против своје браће и повређујући њихову слабу савест, грешите против Христа. 13 Зато, ако јело саблажњава мога брата, никада више нећу јести месо, да свога брата не бих саблазнио.
13 Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.
Смрт Јована Крститеља
(Мт 14,1-12; Лк 9,7-9)
14 А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато.
Једни су говорили:[a] »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«
15 Други рекоше: »То је Илија.«
А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.[b]«
16 Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«
17 Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. 18 Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, 19 па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, 20 јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.
21 А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. 22 Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.
»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци 23 и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«
24 Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«
А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«
25 Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«
26 Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, 27 него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници 28 и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.
29 Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International