Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује у величанство обучен,
ГОСПОД се обукао и наоружао силом.
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
2 Твој престо чврсто стоји од искона,
ти си од вечности.
3 Реке дижу, ГОСПОДЕ,
реке дижу свој глас,
реке своје хучеће таласе дижу.
4 Силнији од хучања многих вода,
силнији од морских таласа,
силан је ГОСПОД на небесима.
5 Твоји прописи докраја су поуздани,
светост довека краси твој Дом, ГОСПОДЕ.
(1. Лет 16,23-33)
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму!
Певај ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Певајте ГОСПОДУ, Име му благосиљајте!
Из дана у дан његово спасење објављујте!
3 О његовој слави причајте међу незнабошцима,
о чудима његовим међу свим народима.
4 Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
бојати га се треба више од свих богова.
5 Јер, ништавни су сви богови народâ,
а ГОСПОД је небеса начинио.
6 Пред њим су сјај и величанство,
сила и лепота у његовом су светилишту.
7 Дајте ГОСПОДУ, породице народâ,
дајте ГОСПОДУ славу и силу.
8 Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена.
Дар донесите и у његова дворишта уђите,
9 поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
Дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу незнабошцима: »ГОСПОД царује!«
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он ће народима судити правично.
11 Нека се радују небеса,
нека кличе земља,
нека грми море и све што је у њему,
12 нека се радују поља и све на њима.
Тада ће све шумско дрвеће клицати
13 пред ГОСПОДОМ, јер он долази,
он долази да суди земљи.
Судиће свету у праведности
и народима у својој верности.
Давидов. Када је отишао од Авимелеха, пред којим се претварао да је луд, па га је овај отерао.
1 Благосиљаћу ГОСПОДА у свако доба,
стално га хвалити својим устима.
2 Душа ће ми се хвалити ГОСПОДОМ –
чуће то кротки и обрадовати се.
3 Величајте са мном ГОСПОДА,
заједно узвисујмо Име његово.
4 Тражио сам ГОСПОДА,
и он ме услишио
– избавио ме од свих мојих страхова.
5 Који у њега гледају, озарени су,
лице им никад не облива стид.
6 Ево, сиромах завапи,
и ГОСПОД га услиши
и спасе из свих невоља.
7 Анђео ГОСПОДЊИ диже табор
око оних који се ГОСПОДА боје
и избавља их.
8 Окусите и видите да је ГОСПОД добар;
благо човеку који се у њега узда.
9 Бојте се ГОСПОДА, ви свети његови,
јер који га се боје ничим не оскудевају.
10 И лавови могу немати хране и огладнети,
али они који траже ГОСПОДА
ничег доброг нису лишени.
11 Дођите, децо, саслушајте ме,
учићу вас страху од ГОСПОДА.
12 Ако уживаш у животу
и желиш да видиш многе дане среће,
13 чувај свој језик од зла
и своје усне од лажљивих речи.
14 Клони се зла и чини добро,
тражи мир и за њим иди.
15 Очи су ГОСПОДЊЕ на праведнима,
његове уши чују њихове вапаје.
16 Лице је ГОСПОДЊЕ против оних
који чине зло,
да спомен на њих уклони са земље.
17 Праведни завапе, и ГОСПОД их чује,
избавља их из свих невоља.
18 ГОСПОД је близу онима
који су сломљеног срца
и спасава оне чији је дух скршен.
19 Праведника могу снаћи многе невоље,
али га ГОСПОД из свих њих избавља;
20 све кости му чува,
ниједна од њих неће се сломити.
21 Зло ће погубити опакога
и кажњени ће бити који мрзе праведника.
22 ГОСПОД откупљује своје слуге,
нема казне за онога ко се у њега узда.
Сребрни пехар у џаку
44 Јосиф заповеди свом домоуправитељу: »Напуни џакове ових људи храном, колико год могу да понесу, и сваком одозго у џак стави његов новац. 2 А мој пехар, онај сребрни, стави одозго у џак најмлађега, заједно с новцем којим је платио жито.«
И овај учини као што је Јосиф рекао.
3 Када је свануло, отпремише браћу и њихове магарце на пут.
4 Док још нису одмакли далеко од града, Јосиф рече свом домоуправитељу: »Сместа пођи за оним људима, па кад их стигнеш, кажи им: ‚Зашто узвраћате зло за добро? Зашто сте украли сребрни пехар мога господара?[a] 5 То је пехар из кога мој господар пије и који му служи за гатање. Учинили сте зло!‘«
6 Када их је домоуправитељ стигао, он им понови све ове речи, 7 а они му на то рекоше: »Зашто нам тако говориш, господару? Далеко било да ми, твоје слуге, учинимо тако нешто! 8 Чак смо ти из Ханаана вратили онај новац који смо нашли одозго у нашим џаковима. Зашто бисмо онда крали сребро или злато из куће твога господара? 9 Ако се то нађе код једнога од нас, твојих слугу, тога убијте, а ми остали ћемо постати твоји робови, господару.«
10 »Добро кажете«, рече он. »Али нека буде овако: Код кога се нађе пехар, тај ће постати мој роб, а остали ће бити слободни.«
11 Тада сваки од њих брзо спусти свој џак на земљу и отвори га. 12 Домоуправитељ претражи џакове почевши од најстаријег брата, а завршивши код најмлађег. И пехар се нађе у Венијаминовом џаку. 13 На то они раздреше своју одећу, па сви натоварише своје магарце и вратише се у град.
14 Када су Јуда и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још био тамо.
Они падоше ничице пред њим, 15 а он им рече: »Шта сте то урадили? Зар не знате да се човек као ја бави гатањем?«
16 »Шта да ти кажемо, господару?« одврати Јуда. »Шта да кажемо? Како да докажемо да смо недужни? Бог је разоткрио кривицу нас, твојих слугу. Ми смо сада твоји робови, господару – ми и онај код кога се нашао твој пехар.«
17 Али Јосиф рече: »Далеко било од мене да тако нешто учиним! Само ће човек код кога се нашао пехар постати мој роб, а ви остали се у миру вратите свом оцу.«
Живот по Духу
8 Зато сада нема осуде за оне који су у Христу Исусу, 2 јер ме је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио закона греха и смрти. 3 Јер, оно што Закон није могао да учини, пошто је због тела био слаб, учинио је Бог пославши свога Сина у обличју грешног тела, као жртву за грех. Тако је осудио грех у телу, 4 да се праведност Закона испуни у нама који не живимо по телу, него по Духу.
5 Јер, они који живе по телу, мисле на оно што је телесно, а они који живе по Духу, на оно што је духовно. 6 Тежња тела је смрт, а тежња Духа живот и мир. 7 Зато је тежња тела непријатељство према Богу, јер се тело не потчињава Божијем закону, а и не може. 8 Они који су у телу, не могу да угоде Богу.
9 Али ви нисте у телу, него у Духу, ако заиста Божији Дух пребива у вама. Ако неко нема Христовог Духа, није његов. 10 А ако је Христос у вама, онда је ваше тело мртво због греха, али је ваш дух жив због праведности.
25 Истину вам кажем: долази час – и већ је ту – када ће мртви чути глас Сина Божијега и – који га чују – оживеће. 26 Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи 27 и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.
28 »Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас 29 и изаћи – они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International