Book of Common Prayer
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
Хоровођи. По напеву »Љиљани«. Давидов.
1 Спаси ме, Боже!
Воде ми се попеле до гуше,
2 у дубок муљ тонем,
где ногама нема ослонца.
У дубоке воде упадох,
таласи ме преплављују.
3 Изнемогох од дозивања,
грло ми промукло.
Очи ме заболеше Бога мога ишчекујући.
4 Оних што ме низашта мрзе
више је но власи ми на глави.
Много је мојих непријатеља без разлога,
терају ме да вратим што нисам украо.
5 Ти знаш моје безумље, Боже,
моја кривица није ти скривена.
6 Нека не буду осрамоћени због мене
они који те ишчекују,
Господе ГОСПОДЕ над војскама.
Нека се не постиде због мене
они који те траже,
Боже Израелов.
7 Јер, ради тебе трпим увреде
и стид ми покрива лице.
8 Странац сам својој браћи,
туђинац синовима моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом
и на мене падају увреде оних који те вређају.
10 Кад плачем и постим,
вређају ме.
11 Кад се у кострет обучем,
узречица им постанем.
12 Они што седе на капији,
против мене говоре,
а пијанци о мени певају ругалице.
13 А ја се теби молим, ГОСПОДЕ.
У време своје наклоности,
у својој великој љубави, Боже,
услиши ме својим спасењем поузданим.
14 Ишчупај ме из блата,
не дај да потонем.
Избави ме од оних који ме мрзе,
из водâ дубоких.
15 Не дај да ме преплаве воде,
ни прогутају дубине,
ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.
16 Услиши ме, ГОСПОДЕ,
јер твоја љубав је добра.
Окрени ми се у својој великој самилости.
17 Не криј своје лице од мене, твог слуге,
брзо ме услиши, јер сам у невољи.
18 Приђи и избави ми душу,
спаси ме због мојих непријатеља.
19 Ти знаш увреде које примих,
моју срамоту и стид.
Пред тобом су сви моји душмани.
20 Увреде ми сломише срце,
и разболех се.
Чекао сам да се неко сажали,
али таквог не би,
и да ме неко утеши,
али не нађох никог.
21 У јело ми ставише жучи,
кад ожеднех, дадоше ми да пијем сирће.
22 Нека им трпеза пред њима постане замка
и клопка за њихове пријатеље.
23 Нека им се помраче очи, да не виде,
и нека им се кукови тресу без престанка.
24 Излиј своју срџбу на њих,
нека их стигне твој љути гнев.
25 Нека им опусти табор –
не било никог да им станује у шаторима.
26 Јер, прогоне онога кога ти раниш
и причају о болу оних које прободеш.
27 Кривицу им додај на кривицу,
не дај да се оправдају пред тобом.
28 Нека буду избрисани из књиге живих,
нека не буду уписани с праведнима.
29 А ја сам јадан и болан;
нека ме твоје спасење заштити, Боже.
30 Песмом ћу хвалити Божије Име
и величати га песмом захвалницом.
31 Биће то ГОСПОДУ милије од вола,
милије од јунца с роговима и папцима.
32 Видеће то кротки и обрадовати се.
Живело вам срце, ви који Бога тражите.
33 ГОСПОД чује убоге
и не презире своје засужњене.
34 Нека га хвале небо и земља,
мора и све што се у њима креће,
35 јер Бог ће спасти Сион
и поново подићи градове Јудине.
Народ ће се тамо населити и запосести га.
36 Наследиће га потомци његових слугу,
пребивати у њему они који његово Име воле.
Књига трећа
(Псалми 73-89)
Псалам Асафов.
1 Заиста је добар Бог према Израелу,
према онима чистог срца.
2 А ја – замало ми ноге не посрнуше,
замало се не оклизнух корачајући,
3 јер сам завидео бахатима
гледајући благостање опаких.
4 Никакву патњу не трпе,
тело им здраво и снажно.
5 Немају брига као други,
нити их људске невоље погађају.
6 Зато им је охолост огрлица,
насиље одећа коју облаче.
7 Очи им подбуле од сала,
срце им препуно измишљотина.
8 Изругују се, говоре пакосно,
надмено прете тлачењем.
9 Устима присвајају небеса,
а језиком запоседају земљу.
10 Зато се народ њима окреће
и њихове речи гута као воду.
11 А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?«
и: »Зар Свевишњи има знање?«
12 Ето такви су опаки –
увек безбрижни, богатство гомилају.
13 Узалуд сам чисто срце чувао
и руке прао у недужности.
14 Поваздан ме погађају невоље
и казну примам сваког јутра.
15 Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«,
издао бих твоју децу.
16 Али, кад сам све то покушао да разумем,
сувише тешко ми је било
17 док нисам ушао у Божије светилиште
– тада схватих какав им је крај:
18 Заиста, на клизаво место их стављаш,
у пропаст их обараш.
19 У једном трену пропадају,
докраја збрисани ужасом.
20 Као што човек заборави сан кад се пробуди,
тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.
21 Кад ми је срце било чемерно
и мисли огорчене,
22 био сам безумник и незналица,
живинче бесловесно пред тобом.
23 Али ипак сам стално с тобом,
ти ме за десницу држиш.
24 Својим саветима ме водиш,
а на крају ћеш ме увести у славу.
25 Кога ја на небу имам осим тебе?
А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.
26 Занемоћати ми може тело и срце,
али Бог је снага мога срца
и мој део довека.
27 Пропашће они који су далеко од тебе;
ти затиреш све који су ти неверни.
28 А за мене је добро да будем у Божијој близини;
у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште.
Причаћу о свим твојим делима.
Јосифова браћа се враћају у Египат
43 А у земљи је и даље владала тешка глад.
2 Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.«
3 Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘ 4 Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране. 5 Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘«
6 Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?«
7 »Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?«
8 Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо. 9 Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом. 10 Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.«
11 Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема. 12 И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка. 13 Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку. 14 Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«
15 Тако браћа узеше дарове и двоструко више новца, поведоше Венијамина, па одмах одоше у Египат и стадоше пред Јосифа.
Брак
7 А сада о оном о чему сте ми писали. Добро је за човека да се не дотиче жене. 2 Али, због блуда, нека сваки човек има своју жену и свака жена свога мужа. 3 Нека муж извршава своју дужност према жени, а тако и жена према мужу. 4 Жена није господар свога тела, него муж. Тако ни муж није господар свога тела, него жена. 5 Не ускраћујте се једно другом, осим по договору, за неко време, да се посветите молитви. Затим се опет састаните, да вас Сатана не уведе у искушење због ваше немоћи да се уздржите. 6 Ово вам говорим као допуштење, а не као заповест. 7 Желео бих да сви људи буду као ја, али свако има свој милосни дар од Бога: неко овакав, а неко онакав.
8 А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану као што сам ја. 9 Али, ако не могу да се уздрже, нека ступе у брак. Боље је ступити у брак него изгарати од страсти.
Исус стишава олују
(Мт 8,23-27; Лк 8,22-25)
35 Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«
36 И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.
37 Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом. 38 А Исус је на крми спавао на узглављу.
Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«
39 А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!«
И ветар утихну и настаде велика тишина.
40 Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«
41 А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International