Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Самуило помазује Давида за цара
16 ГОСПОД рече Самуилу: »Докле ћеш оплакивати Саула? Ја сам га одбацио као цара Израела. Него, напуни рог уљем и хајде на пут. Шаљем те Јесеју из Витлејема. Изабрао сам једног од његових синова за цара.«
2 Али Самуило рече: »Како да идем? Саул ће то сазнати и убити ме!«
ГОСПОД рече: »Поведи са собом једну јуницу и реци: ‚Дошао сам да принесем жртву ГОСПОДУ.‘ 3 Позови Јесеја на приношење жртве, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога за кога ти кажем.«
4 И Самуило учини онако како је ГОСПОД рекао.
Када је стигао у Витлејем, градске старешине задрхташе од страха када су га среле, па га упиташе: »Долазиш ли у миру?«
5 »Да, у миру«, одговори Самуило. »Дошао сам да ГОСПОДУ принесем жртву. Освештајте се, па дођите са мном на приношење жртве.«
Потом освешта Јесеја и његове синове и позва их на приношење жртве.
6 Када су ови стигли, Самуило запази Елиава и помисли: »Сигурно је он помазаник ГОСПОДЊИ.«
7 Али ГОСПОД рече Самуилу: »Нека те не заварава његов стас или висина, јер њега сам одбацио. ГОСПОД не гледа оно што гледа човек. Човек гледа спољашњост, а ГОСПОД гледа у срце.«
8 Јесеј тада позва Авинадава и доведе га пред Самуила.
Али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«
9 Јесеј потом доведе Шаму, али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«
10 Јесеј тако доведе седам својих синова пред Самуила, али Самуило му рече: »ГОСПОД није одабрао ниједнога од њих.«
11 Онда упита Јесеја: »Јесу ли ти ово сви синови које имаш?«
»Има још само најмлађи«, одговори Јесеј, »али он чува овце.«
На то Самуило рече: »Пошаљи по њега, а ми нећемо седати за трпезу док он не стигне.«
12 И Јесеј посла да га доведу. Био је то румен момак, лепих очију и лепе спољашњости.
Тада ГОСПОД рече: »Устани и помажи га – он је тај.«
13 Самуило узе рог с уљем и помаза Давида пред његовом браћом. Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Давида, па је од тога дана стално био с њим.
Потом се Самуило спреми и оде у Раму.
Упозорење против антихриста
18 Децо, последњи је час, и као што сте чули, долази антихрист. Већ сад су се појавили многи антихристи – по томе знамо да је последњи час. 19 Од нас су изашли, али нису били наши. Јер, да су стварно били наши, остали би с нама. Али требало је да се покаже да нису сви наши. 20 А ви имате помазање од Светога, па све знате. 21 Не пишем вам зато што не знате истину, него зато што је знате и зато што ниједна лаж не долази од истине. 22 Ко је лажљивац ако не онај ко тврди да Исус није Христос. Ко пориче Оца и Сина – тај је антихрист. 23 Ко год пориче Сина, нема ни Оца; ко признаје[a] Сина, има и Оца.
24 Оно што сте чули од почетка, нека остане у вама. Ако то што сте од почетка чули остане у вама, онда ћете и ви остати у Сину и Оцу. 25 А ово је обећање које нам је дао: вечни живот.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
17 Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, 18 а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. 19 Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. 20 Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. 21 Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.
22 »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. 23 Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. 24 Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.
25 »Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио[a] проповедајући Царство, неће видети лице. 26 Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт[b], 27 јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. 28 Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике[c]. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. 29 Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. 30 Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. 31 Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.
32 »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. 33 Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. 34 И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. 35 Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International