Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. На гититу. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Како је дивно твоје Боравиште,
ГОСПОДЕ над војскама!
2 Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ,
срце и тело ми кличу Богу живоме.
3 Чак и врабац себи налази дом
и ластавица гнездо за себе,
где ће своје птиће излећи,
крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама,
Царе мој и мој Боже.
4 Благо онима што у твом Дому бораве
– они те без престанка хвале. Села
5 Благо онима чија је снага у теби,
који су се у срцу одлучили за ходочашће.
6 Док пролазе долином Баха,
у место пуно извора је претварају,
а јесења киша благословима је прекрива.
7 Све више им расте снага
док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву,
саслушај ме, Боже Јаковљев. Села
9 Погледај наш штит, Боже,
лице помазаника свога погледај с наклоношћу.
10 Бољи је један дан у твојим двориштима
од хиљаду других.
Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога
него да станујем у шаторима опаких.
11 ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит.
ГОСПОД даје милост и славу;
ниједно добро не ускраћује
онима чији је живот беспрекоран.
12 ГОСПОДЕ над војскама,
благо човеку који се у тебе узда.
14 Тада фараон посла по Јосифа, кога брже-боље доведоше из тамнице. Када се обријао и пресвукао, Јосиф изађе пред фараона.
15 Фараон рече Јосифу: »Сањао сам један сан, а нико не уме да ми каже шта он значи. Али чуо сам да за тебе кажу да умеш да протумачиш сан чим га чујеш.«
16 »Није то од мене«, одговори Јосиф, »него ће Бог дати прави одговор фараону.«
17 Тада фараон рече Јосифу: »У сну сам стајао на обали Нила, 18 а кад тамо – из Нила изађе седам крава, дебелих и лепих, и поче да пасе међу трском. 19 После њих изађе других седам крава, кошчатих, врло ружних и мршавих. Никад у целом Египту не видех тако ружне краве. 20 Тада мршаве и ружне краве прождреше оних седам дебелих крава, које су прве изашле. 21 Али, када су их појеле, није им се познавало да су их појеле – и даље су биле исто тако ружне као и пре. Тада сам се пробудио.
22 »А видео сам у сну и седам класова жита, пуних и лепих, како расту на једној стабљици. 23 За њима изникну других седам класова, спарушених, кржљавих и сасушених источним ветром. 24 Тада ови кржљави класови прогуташе оних седам лепих класова. Испричао сам то чаробњацима, али ниједан од њих није умео да ми то објасни.«
25 Тада Јосиф рече фараону: »Фараонови снови су један исти сан. Бог је открио фараону шта ће да учини. 26 Седам лепих крава седам је година, и седам лепих класова седам је година – то је један исти сан. 27 Седам мршавих и ружних крава које су дошле после њих, а тако и седам празних класова, сасушених источним ветром, јесте седам гладних година.
28 »Тако је како сам рекао фараону: Бог је показао фараону шта ће да учини. 29 Седам година великог изобиља долази целом Египту, 30 али после њих ће доћи седам гладних година. Тада ће све изобиље у Египту бити заборављено и глад ће харати земљом. 31 Нико се неће сећати времена изобиља, јер ће глад која ће уследити бити страшна. 32 А то што се сан фараону поновио, значи да је Бог заиста тако одлучио и да ће то ускоро учинити. 33 Зато нека фараон потражи способног и мудрог човека и постави га за управитеља над Египтом. 34 Нека фараон постави поверенике над земљом и узима петину жетве у Египту током седам година изобиља. 35 Нека они сакупљају сву храну у родним годинама које долазе и нека са фараоновим овлашћењем складиште жито и чувају га као храну за градове. 36 Нека та храна буде залиха за земљу за оних седам гладних година које ће бити у Египту, да глад не упропасти земљу.«
37 И тај предлог се свиде фараону и свим његовим службеницима.
Јосиф постаје управитељ над Египтом
38 Фараон упита своје службенике: »Можемо ли да нађемо човека као што је овај, у коме је Божији Дух[a]?«
39 Онда фараон рече Јосифу: »Пошто је Бог баш теби све ово обзнанио, нема никог тако способног и мудрог као што си ти. 40 Бићеш управитељ мога двора и сав мој народ ће се покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, јер сам на престолу, бити изнад тебе.«
41 Фараон још рече Јосифу: »Овим те постављам за управитеља над целим Египтом.«
42 Онда скину печатни прстен са своје руке и стави га Јосифу на руку. Обуче га у одећу од танког лана, а око врата му обеси златан ланац. 43 Даде му да се вози у колима одмах иза његових, и пред њим су викали: »На колена!« Тако га постави за управитеља над целим Египтом.
44 Фараон рече Јосифу: »Ја сам фараон, али без твог одобрења нико у целом Египту неће ништа предузимати[b].«
45 Фараон даде Јосифу име Цофнат Паанеах[c], а за жену му даде Оснат, кћер Потифере, свештеника у Ону. И Јосиф преузе власт над целим Египтом.
3 Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени? 4 Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом. 5 Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу. 6 Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха – 7 јер ко је умро, решио се греха.
8 Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети, 9 знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим. 10 Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.
11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. 12 Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама. 13 Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности. 14 Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.
19 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син. 20 Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити. 21 Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће. 22 И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину, 23 да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.
24 »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International