Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.
1 Чуј моју молитву, Боже,
не криј се од моје молбе.
2 Помно ме саслушај и услиши.
Мисли су ми збркане и сметен сам
3 због онога што говори непријатељ,
због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
и у свом гневу ме мрзе.
4 Срце се у мени грчи,
смртни ужас ме спопада,
5 страх и трепет ме обузе,
језа ме преплави.
6 Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
одлетео бих и био на миру!
7 Далеко бих одлепршао,
у пустињи боравио. Села
8 Похитао бих у своје склониште
од вихора и олује.«
9 Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
тлачење и превара не одлазе му с улица.
12 Да ме увредио непријатељ,
то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
15 Нека их заскочи смрт,
нека живи сиђу у Шеол,
јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
и поразити их, Села
јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
а у ствари су мачеви исукани.
22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
и он ће те подупрети –
никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
неће доживети ни пола својих дана.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[a] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
Фараонови снови
41 После пуне две године, фараон је сањао сан: Стајао је крај Нила, 2 а кад тамо – из Нила изађе седам крава, лепих и дебелих, и поче да пасе међу трском. 3 После њих из Нила изађе других седам крава, ружних и мршавих, па стаде крај оних на обали. 4 Тада оне ружне и мршаве краве прождреше оних седам лепих, дебелих крава. И фараон се пробуди.
5 Када је опет заспао, сањао је други сан: Седам класова жита, једрих и лепих, расло је на једној стабљици. 6 За њима изникну седам других класова, кржљавих и сасушених источним ветром. 7 Тада они кржљави класови прогуташе оних седам једрих и пуних класова. И фараон се пробуди и схвати да је сањао.
8 Ујутро је био узнемирен, па посла по све египатске чаробњаке и мудраце. Исприча им своје снове, али ниједан од њих није умео да му каже шта значе.
9 Тада главни пехарник рече фараону: »Данас се сетих једног свог пропуста. 10 Када се фараон једном разгневио на своје слуге, мене и главног пекара затворио је у кући заповедника страже. 11 Обојица смо исте ноћи сањали сан, и сваки сан је имао своје значење. 12 А тамо је с нама био један младић, Јеврејин, слуга заповедника страже. Испричали смо му своје снове, и он нам рече шта значе – сваком од нас је рекао шта његов сан значи. 13 И све се одиграло баш као што нам је протумачио: ја сам враћен на свој положај, а онај други је обешен.«
Христови апостоли
4 Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни. 2 Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни. 3 А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим, 4 јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан – Господ је тај који ми суди. 5 Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.
6 Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог. 7 Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?
Господар суботе
(Мт 12,1-8; Лк 6,1-5)
23 Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици почеше уз пут да кидају класове.
24 Тада му фарисеји рекоше: »Гледај, чине оно што не сме да се чини у суботу!«
25 »Зар нисте никад читали«, упита их он, »шта је Давид из нужде учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? 26 Ушао је у Божији дом – тада је Авијатар био првосвештеник – и јео свете хлебове, које не сме да једе нико осим свештеникâ, и дао и својим пратиоцима?«
27 Онда им рече: »Субота је створена ради човека, а не човек ради суботе. 28 Тако је Син човечији господар и суботе.«
Излечење човека са осушеном руком
(Мт 12,9-14; Лк 6,6-11)
3 Када је Исус опет ушао у синагогу, тамо је био један човек са осушеном руком. 2 А они су будно пазили на Исуса да виде да ли ће га излечити у суботу, како би могли да га оптуже.
3 »Стани у средину«, рече Исус човеку са осушеном руком, 4 па упита остале: »Да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«
Али они су ћутали.
5 Он их гневно погледа, потресен због окорелости њиховог срца, па рече човеку: »Испружи руку.«
И овај је испружи и рука му постаде сасвим здрава.
6 Тада фарисеји изађоше и одмах са иродовцима почеше да се договарају против Исуса – како да га убију.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International