Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.
1 Из срца ми надиру предивне речи
док за цара ово дело састављам.
Језик ми је писаљка вештог писара.
2 Најлепши си од рода људског,
умилне речи с усана ти теку.
Није чудо што те Бог довека благословио.
3 Мач припаши уз бедро, ратниче,
опаши се сјајем и величанством.
4 У свом величанству изјаши
за истину, кроткост и праведност.
Твоја је десница
за задивљујућа дела увежбана.
5 Твоје оштре стреле пробиће
срце царевих непријатеља,
па ће ти народи падати пред ноге.
6 Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
7 Волиш праведност, а мрзиш опакост.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова.
8 Сва твоја одећа смирном,
алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
док у свирци жичаних инструмената уживаш.
9 Кнегиње су међу твојим дворанкама,
уз десницу ти невеста, будућа царица,
окићена златом офирским.
10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
народ најбогатији тражити твоју наклоност.«
13 Кнегиња у венчаници протканој златом
као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
у цареву палату улазе.
16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
зато ће те народи славити заувек и довека.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Пљешћите рукама, сви народи,
вичите Богу гласом радосним.
2 Страшан је ГОСПОД, Свевишњи,
Цар велики над свом земљом.
3 Он нам потчини народе,
под ноге народности стави.
4 Он нам изабра наследство,
понос Јакова, кога је заволео. Села
5 Бог се успиње уз клицање,
ГОСПОД уз звук рога овнујског.
6 Певајте псалме ГОСПОДУ, певајте!
Певајте псалме Цару нашем, певајте!
7 Јер, Бог је Цар свега света.
Маскил му певајте!
8 Бог влада над народима,
Бог на свом светом престолу седи.
9 Окупљају се владари народâ
са народом Бога Авраамовог,
јер сви моћници на земљи
Богу припадају.
Он је силно узвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
1 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан
у граду нашега Бога.
Његова света гора,
2 на лепој висини, радост је све земље.
Гора Сион је као висови Цафона[a],
она је град Цара великога.
3 Бог се у њеним кулама
показа као њено утврђење високо.
4 Јер, кад су се цареви удружили,
кад су заједно кренули на њу,
5 видеше је и запрепастише се,
па побегоше у силном страху.
6 Тамо их обузе дрхтавица,
грчеви као у жене у трудовима,
7 као кад источни ветар
лађе таршишке разбија.
8 Што смо чули, то смо и видели
у граду ГОСПОДА над војскама,
у граду нашега Бога:
Бог га чини чврстим довека. Села
9 Усред твога Храма, ГОСПОДЕ,
о твојој љубави размишљамо.
10 Као и глас о теби, Боже,
тако се и хвале теби
шире до крајева земље.
Твоја десница правду подржава.
11 Радоваће се гора Сион,
клицати Јудини градови
због твојих пресуда.
12 Прођите око Сиона, идите око њега,
његове куле пребројте;
13 добро погледајте његове бедеме,
осмотрите му тврђаве,
да о њима причате нараштају следећем.
14 Јер, овај Бог је наш Бог заувек и довека,
он ће нас вечно[b] водити.
Јосиф продат у Египат
12 Када су једном његова браћа отишла да напасају очева стада близу Сихема, 13 Израел рече Јосифу: »Знаш да твоја браћа напасају стада близу Сихема. Хајде, послаћу те к њима.«
»Добро«, одврати Јосиф.
14 »Иди и види да ли је све у реду с твојом браћом и стадима«, рече му Израел, »па се врати да ми јавиш.«
Тако га посла из Хевронске долине.
Када је Јосиф стигао у Сихем, 15 виде га један човек како лута пољима, па га упита: »Шта тражиш?«
16 »Тражим своју браћу«, одговори Јосиф. »Можеш ли да ми кажеш где напасају стада?«
17 »Отишли су одавде«, рече човек. »Чуо сам их како говоре: ‚Хајдемо у Дотан.‘«
Јосиф оде за браћом и нађе их близу Дотана. 18 А они га већ издалека опазише, па почеше да се договарају да га убију.
19 »Ево стиже она сањалица«, рекоше један другом. 20 »Хајде да га убијемо и бацимо у једну од ових чатрња. Рећи ћемо да га је прождрла нека крволочна звер. Да видимо шта ће тада бити од његових снова!«
21 Када је то чуо Рувим, покуша да га избави из њихових руку.
»Немојмо да му узмемо живот«, рече. 22 »Не проливајте крв! Баците га у ову чатрњу овде у пустињи, али немојте да га повредите.«
Рувим то рече да би избавио Јосифа из њихових руку и вратио га оцу.
23 Када је Јосиф стигао к браћи, они свукоше с њега онај богато украшени огртач, 24 па ухватише Јосифа и бацише га у чатрњу. А чатрња је била сува.
20 Где је мудрац? Где је књижевник? Где је истраживач овога света? Зар није Бог мудрост овога света претворио у лудост? 21 Пошто свет својом мудрошћу није упознао Бога у Божијој мудрости, Богу се свидело да лудошћу проповедања спасе оне који верују. 22 И док Јудеји захтевају знамења, а Грци траже мудрост, 23 ми проповедамо распетога Христа – за Јудеје саблазан, за незнабошце лудост, 24 а за позване, и Јудеје и Грке, Христа – Божију силу и Божију мудрост. 25 Јер, Божија лудост је мудрија од људи и Божија слабост је јача од људи.
26 Погледајте, браћо, себе, позване: нема вас много мудрих по људским мерилима[a], ни много моћних, ни много оних који су племенита рода. 27 Него, Бог је изабрао лудо света да постиди мудре, и слабо света да постиди јаке, 28 и неплеменито света и презрено је изабрао Бог, и оно што није да уништи оно што јесте, 29 да се нико не би хвалио пред Богом. 30 А од њега је то да сте ви у Христу Исусу, који је за нас постао мудрост од Бога и праведност и освештање и откупљење, 31 да буде као што је записано: »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«(A)
Исус почиње да проповеда
(Мт 4,12-17; Лк 4,14-15)
14 Након што је Јован бачен у тамницу, Исус оде у Галилеју. Проповедао је Божије еванђеље 15 и говорио: »Дошао је час! Приближило се Божије царство! Покајте се и поверујте у еванђеље!«
Први ученици
(Мт 4,18-22; Лк 5,1-11)
16 Док је пролазио поред Галилејског мора, виде Симона и Симоновог брата Андреју како бацају мреже у море, јер су били рибари.
17 »Пођите за мном«, рече им, »и учинићу вас рибарима људи.«
18 И они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
19 Када је отишао мало даље, виде Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована како у чамцу крпе мреже. 20 Он их одмах позва, и они оставише у чамцу свога оца Зеведеја с најамницима и пођоше за њим.
Излечење опседнутога
(Лк 4,31-37)
21 Када су дошли у Кафарнаум, Исус одмах у суботу уђе у синагогу и поче да учи народ. 22 Они се задивише његовом учењу, јер их је учио као онај који има власт, а не као учитељи закона.
23 Тада у њиховој синагоги повика један човек који је био опседнут нечистим духом: 24 »Шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији!«
25 А Исус му запрети: »Умукни и изађи из њега!«
26 Тада нечисти дух жестоко протресе човека и, вичући из свега гласа, изађе из њега.
27 Сви се веома зачудише, па почеше да питају један другог: »Шта је ово? Ново учење, и то с влашћу? Он чак и нечистим духовима заповеда и они му се покоравају!«
28 И глас о њему одмах се пронесе по целом галилејском крају.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International