Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Обрадовах се кад ми рекоше:
»Хајдемо до Дома ГОСПОДЊЕГ.«
2 Ноге нам стоје у твојим капијама, Јерусалиме.
3 Јерусалим је сазидан
као град где се народ сједињује.
4 До њега се успињу племена,
племена ГОСПОДЊА,
по закону датом Израелу,
да захваљују Имену ГОСПОДЊЕМ.
5 Тамо стоје судијске столице,
престоли владарске куће Давидове.
6 Молите се за мир Јерусалимов.
Нека спокојни буду који те воле.
7 Нека буде мир међу твојим зидинама
и спокој у твојим тврђавама.
8 Ради своје браће и другова рећи ћу:
»Мир теби.«
9 Ради Дома ГОСПОДА, Бога нашега,
тражићу што је за тебе добро.
20 Ана затрудне и, када је дошло време, роди сина. Даде му име Самуило[a], говорећи: »Јер сам га затражила од ГОСПОДА.«
Ана даје Самуила Богу
21 Када је потом Елкана ишао са свом својом породицом да принесе годишњу жртву ГОСПОДУ и да изврши свој завет, 22 Ана не пође, већ рече мужу: »Чим дечака престанем да дојим, повешћу га и показати пред ГОСПОДОМ, и он ће тамо остати целог свог живота[b].«
23 »Учини како мислиш да је најбоље«, рече јој њен муж Елкана. »Остани код куће док не престанеш да га дојиш. Нека ГОСПОД учини да испуниш своје обећање.«
Тако она остаде код куће да доји сина док више не буде морала да га доји. 24 А када је престала да га доји, поведе га, још онако малог, у Дом ГОСПОДЊИ у Шилу, узевши са собом јунца од три године, ефу[c] брашна и мешину вина.
25 Када су заклали јунца, дечака доведоше Елију, 26 коме Ана рече: »Жив био, господару. Ја сам она жена која је стајала овде крај тебе и молила се ГОСПОДУ. 27 Молила сам се за ово дете, и ГОСПОД ми је дао то што сам тражила. 28 Зато га сада дајем ГОСПОДУ – биће ГОСПОДЊИ целог свог живота.«
Онда се Елкана тамо поклони ГОСПОДУ.
14 Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. 15 Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба[a], Оче!« 16 Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. 17 Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.
Будућа слава
18 Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. 19 Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. 20 А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади 21 да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International