Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«
1 Спаси ме својим Именом, Боже,
својом силом ме оправдај.
2 Чуј моју молитву, Боже,
саслушај речи мојих уста.
3 Странци се дигоше на мене,
силници мој живот траже,
људи који не маре за Бога. Села
4 Ево, Бог ми помаже,
Господ је међу онима
који ме подржавају.
5 Нека се зло врати мојим душманима,
затри их својом истином.
6 Принећу ти жртву драговољну;
твом Имену ћу захваљивати, ГОСПОДЕ,
јер је добро.
7 Јер, он ме из свих невоља избавио
и својим очима видех непријатеље поражене.
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
18 Учини добро Сиону у својој наклоности,
опет изгради зидине јерусалимске.
19 Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности,
целе жртве паљенице;
тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.
15 Бог још рече Аврааму: »Своју жену више не зови Сараја[a] – име ће јој бити Сара[b]. 16 Благословићу је и даћу ти од ње сина. Благословићу је, и она ће постати мајка народима и од ње ће потећи цареви народâ.«
17 На то Авраам паде ничице, па се насмеја и помисли: »Зар ће се дете родити човеку од сто година? Зар ће Сара родити дете у деведесетој?«
18 Онда рече Богу: »Нека макар Јишмаел поживи пред тобом.«
19 А Бог рече: »Да, твоја жена Сара родиће ти сина, а ти ћеш му дати име Исаак[c]. Склопићу вечан савез с њим и с његовим потомцима. 20 Чуо сам шта си тражио за Јишмаела. Благословићу га, учинити га плодним и силно умножити. Родиће му се дванаест поглавара и од њега ћу начинити велик народ. 21 Али, свој савез ћу склопити с Исааком, кога ће ти Сара родити догодине у ово време.«
22 Када је завршио разговор с Авраамом, Бог се подиже од њега.
23 Тог истог дана Авраам узе свога сина Јишмаела и све робове рођене у свом дому и све купљене новцем – свако мушко из свога дома – и обреза их као што му је Бог рекао. 24 Авраам је имао деведесет девет година када се обрезао, 25 а његов син Јишмаел тринаест. 26 Тако су Авраам и његов син Јишмаел обрезани истога дана, 27 а с њима и сви мушкарци у Авраамовом дому – робови рођени у његовом дому и они купљени новцем од странца.
11 Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу да уклоне грехе. 12 А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна 13 и од тада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге. 14 Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају.
15 А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже:
16 »Ово је савез који ћу с њима склопити после ових дана, каже Господ:
ставићу своје законе у њихово срце
и уписати их у њихове мисли.«(A)
17 И:
»Више се нећу сећати њихових греха
и њиховог безакоња.«(B)
18 А где су греси опроштени, ту више нема приношења жртава за њих.
Позив на истрајност
19 Зато, браћо, пошто имамо поуздање да крвљу Исуса Христа улазимо у Светињу над светињама, 20 новим и живим путем који нам је он отворио кроз завесу, то јест своје тело, 21 и пошто имамо и великог свештеника над Божијом кућом, 22 искреног срца приступајмо Богу у пуној вери, срца очишћеног од нечисте савести и тела опраног чистом водом. 23 Непоколебљиво се држимо наде коју исповедамо, јер је веран Онај који нам је дао обећање. 24 Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела. 25 Не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него бодримо један другога – утолико више уколико видите да се приближава Дан.
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)
6 После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, 2 а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. 3 Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. 4 (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)
5 Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«
6 То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.
7 Филип му одговори: »Ни двеста динара[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«
8 А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: 9 »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«
10 Исус рече: »Нека људи поседају.«
На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.
11 Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.
12 Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«
13 И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.
14 Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«
15 А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International