Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Небеса Божију славу казују,
свод небески објављује дело руку његових.
2 Дан дану о томе говори,
ноћ ноћи то обзнањује.
3 Нема ту говора, ни речи,
ни гласа који би се чуо,
4 а ипак њихова порука по свој земљи иде
и њихове речи до накрај света.
На небесима је шатор разапео сунцу,
5 што озарено као младожења из своје одаје излази,
усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.
6 На једном крају неба излази
и кружи до другог.
Ништа није скривено од врелине његове.
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
18 Јер, овако каже ГОСПОД –
он који је створио небеса, он је Бог,
он који је обликовао и начинио земљу,
он ју је учврстио;
није је створио да буде пуста,
него ју је саздао да буде насељена –
он каже: »Ја сам ГОСПОД, и нема другога.
19 Нисам говорио у тајности,
однекуд из земље таме,
нисам Јаковљевом потомству рекао:
‚Потражите ме у беспућу[a].‘
Ја, ГОСПОД, говорим истину
и објављујем оно што је право.
20 Окупите се и дођите,
заједно приђите, ви који сте побегли од народâ.
Незналице су они који носе
идоле од дрвета и моле се богу
који их не може спасти.
21 Објавите шта ће бити, образложите
– нека се међу собом посаветују.
Ко је ово још давно прорекао?
Ко је то у далекој прошлости објавио?
Зар нисам ја, ГОСПОД?
Осим мене нема Бога,
Бога праведног и Спаситеља,
осим мене нема ниједнога.
22 Окрените се мени и спасите се,
сви крајеви земље,
јер ја сам Бог и нема другога.
23 Самим собом се заклех,
моја уста изрекоше праведну реч
и неће је опозвати.
Свако колено ће се савити преда мном
и сваки језик се заклети на верност.
24 Говориће: ‚Само у ГОСПОДУ су
праведност и снага.‘«
Сви који су били бесни на њега,
доћи ће к њему и бити постиђени.
25 А у ГОСПОДУ ће сви Израелови потомци
бити оправдани и силно се радовати.
4 – иако бих ја и у тело могао да се поуздам.
Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више: 5 обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј, 6 по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.
7 Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком. 8 Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа 9 и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере. 10 Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти, 11 не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.
Ламед
89 Твоја реч, ГОСПОДЕ,
довека чврсто стоји на небесима,
90 твоја верност кроз сва поколења.
Земљу си учврстио, и она стоји;
91 све и данас стоји по твојим законима,
јер све теби служи.
92 Да у твом Закону нисам уживао,
пропао бих у свом јаду.
93 Нећу заборавити твоје налоге довека,
јер си ми њима сачувао живот.
94 Твој сам – спаси ме!
Јер, твојим налозима сам се окренуо.
95 Опаки чекају да ме униште,
а ја хоћу твоје прописе да разумем.
96 Сваком савршенству видим границу,
али твоје заповести немају међа.
Мем
97 О, како волим твој Закон!
О њему поваздан размишљам.
98 Твоје ме заповести чине мудријим
од мојих непријатеља,
јер су стално са мном.
99 Разборитији сам од свих својих учитеља,
јер о твојим прописима размишљам.
100 Разумем више од старешина,
јер се твојим налозима покоравам.
101 Ноге чувам од сваке зле стазе,
да бих се твоје речи држао.
102 Не застрањујем од твојих закона,
јер ти си ме поучио.
103 Како су ми твоје речи слатке непцу,
од меда слађе мојим устима!
104 Умност стичем преко твојих налога;
зато мрзим сваку лажну стазу.
Нун
105 Твоја реч је светиљка мојим ногама
и светлост мојој стази.
106 Заклех се и при томе остајем:
држаћу се твојих праведних закона.
107 Толико сам препатио, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај као што си обећао.
108 Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ,
и својим ме законима научи.
109 Иако живот стално излажем опасности,
твој Закон не заборављам.
110 Опаки ми поставише замку,
али од твојих налога не одступам.
111 Твоји прописи моје су наследство довека,
они су радост мога срца.
112 У срцу сам одлучио
да увек твоје уредбе извршавам до краја.
Савлово обраћење
(Дап 22,6-16; 26,12-18)
9 А Савле, и даље силно обузет жељом да прети Господњим ученицима и да их убија, оде првосвештенику 2 и замоли га за писма синагогама у Дамаску, да би, ако тамо нађе следбенике овога Пута, мушкарце или жене, могао у оковима да их доведе у Јерусалим.
3 Када је, путујући, стигао већ близу Дамаска, изненада га обасја светлост са неба.
4 Он паде на земљу и зачу глас како му говори: »Савле, Савле, зашто ме прогониш?«
5 А он упита: »Ко си ти, Господе?«
»Ја сам Исус, кога ти прогониш«, рече му. 6 »Него, устани и уђи у град, и биће ти речено шта треба да учиниш.«
7 А његови сапутници су стајали неми, јер су чули глас, али никог нису видели. 8 Тада се Савле подиже са земље, али, када је отворио очи, није могао да види. Зато га узеше за руку и уведоше у Дамаск. 9 Три дана није видео, а није ни јео ни пио.
10 А у Дамаску је био неки ученик по имену Ананија.
Господ му у виђењу рече: »Ананија!«
А он одговори: »Молим, Господе?«
11 »Устани«, рече му Господ, »па иди у улицу која се зове Права и у Јудиној кући потражи Таршанина по имену Савле. Јер, ено га, моли се, 12 а у виђењу је видео човека по имену Ананија како улази и полаже своје руке на њега да прогледа.«
13 »Господе«, одговори Ананија, »од многих сам чуо о том човеку, колико је зла учинио твојим светима у Јерусалиму. 14 А и овде има овлашћење првосвештеникâ да окује све који призивају твоје име.«
15 Али Господ му рече: »Иди, јер тај човек је моје изабрано оруђе да изнесе моје име пред незнабошце, пред цареве и пред Израелце. 16 Ја ћу му показати колико треба да претрпи за моје име.«
17 И Ананија оде до оне куће и уђе, па положи руке на Савла, говорећи: »Брате Савле, послао ме Господ – Исус, који ти се показао на твом путу овамо – да прогледаш и да се испуниш Светим Духом.«
18 И одмах нешто као крљушт спаде с његових очију, и он прогледа, па устаде и крсти се. 19 Онда је јео и повратио снагу.
Савле проповеда у Дамаску
У Дамаску је провео неколико дана с ученицима 20 и одмах је по синагогама проповедао да је Исус Син Божији. 21 И сви који су га чули, били су запањени.
»Зар ово није онај што је у Јерусалиму затирао оне који призивају Исусово име?« питали су. »И зар није и овамо дошао да их у оковима одведе првосвештеницима?«
22 А Савле је постајао све силнији и збуњивао је Јудеје који су живели у Дамаску, доказајући да Исус јесте Христос.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International