Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
5 У твоје руке дух свој предајем;
избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.
6 Мрзим оне што се држе идола ништавних.
Ја се у ГОСПОДА уздам.
7 Веселићу се и радовати у твојој љубави,
јер си мој јад видео
и сазнао тескобу моје душе.
8 Ниси ме предао у руке непријатељу,
него си ми ноге учврстио на месту пространом.
9 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи.
Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.
10 Живот ми изједа тескоба,
моје године јецање.
Снага ме издаје због моје невоље,
кости ми ослабише.
11 Због свих својих душмана
велико ругло постадох ближњима.
Ужасавају ме се познаници;
ко год ме види на улици, од мене бежи.
12 Заборавили ме као да сам мртав,
као сломљен суд постадох.
13 Чујем шапутање многих –
ужас одасвуд:
заверу кују против мене
и смишљају како живот да ми узму.
14 Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ,
и говорим: »Ти си Бог мој.«
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
17 Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ,
јер теби вапијем.
Нека се постиде опаки
и нека у Шеолу умукну.
18 Нека ућуткане буду усне лажљиве,
јер дрско, охоло и презриво
против праведника говоре.
19 Како је велика твоја доброта,
коју си спремио за оне који те се боје,
коју наочиглед људима показујеш
онима који се у тебе уздају.
20 Склањаш их од људских сплетки
у скровиште свога лица.
У свом заклону их сакриваш
од свадљивих језика.
21 Благословен ГОСПОД,
јер ми је чудесну љубав показао
у граду под опсадом.
22 У свом страху рекох:
»Уклоњен сам испред твојих очију.«
Али ти си чуо глас моје молбе
кад сам ти завапио.
23 Волите ГОСПОДА, сви верни његови.
ГОСПОД чува верне,
а охолима пуном мером враћа.
24 Будите јаки и одважног срца,
сви који ГОСПОДА ишчекујете.
Давидов.
1 Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ,
бори се против оних што се против мене боре.
2 Штит и оклоп узми,
устани и у помоћ ми притекни.
3 Копљем и сулицом замахни
на моје гонитеље.
Мојој души реци:
»Ја сам твој Спаситељ.«
4 Нека осрамоћени буду и постиде се
они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
они који ми смишљају зло.
5 Нека буду као плева на ветру
када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
6 Нека им пут буде мрачан и клизав
када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
7 Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
и без разлога ми ископаше јаму.
8 Нека их задеси пропаст изненадна
– нека их ухвати мрежа коју су поставили,
нека упадну у јаму своје пропасти.
9 Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
и радовати се у спасењу његовом.
10 Свим ћу својим бићем рећи:
»Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«
11 Устају окрутни сведоци,
испитују ме о оном што не знам.
12 Злом ми узвраћају за добро
и душу ми уцвељују.
13 А ја сам се, кад су били болесни,
облачио у кострет
и постом морио своју душу.
Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
14 у жалости сам ишао унаоколо
као за пријатељем или братом,
погружен као да своју мајку оплакујем.
15 А сад кад сам ја посрнуо,
они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
да ме изненада нападну,
па ме раздиру без престанка.
16 Погано се ругају ругаоци
и на мене шкргућу зубима.
17 Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
Избави ми душу од њихових насртаја,
живот драгоцени од ових лавова.
18 Захваљиваћу ти на великом скупу,
хвалити те међу мноштвом народа.
19 Не дај да нада мном ликују
моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
ови што ме без разлога мрзе.
20 Јер, они не говоре о миру,
него смишљају лажне оптужбе
против оних који мирно живе у земљи.
21 Разјапили су уста на мене и говоре:
»Да, да! Својим очима смо видели!«
22 И ти си видео, ГОСПОДЕ
– немој да ћутиш.
Не буди далеко од мене, Господе.
23 Пробуди се и устани да ме одбраниш
у мојој парници, Боже мој и Господе.
24 У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
и не дај им да ликују нада мном.
25 Не дај им да помисле:
»Да, баш то смо хтели«,
не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
26 Нека се постиде и посраме
сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
они који се нада мном узвисују.
27 Нека кличу и радују се
они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
»Велик је ГОСПОД,
мила му је добробит његовог слуге.«
28 А мој ће језик о твојој праведности причати,
хвале ти изрицати поваздан.
27 Ово је повест о Тари:
Тари су се родили Аврам, Нахор и Харан.
Харану се родио Лот. 28 Харан је умро за живота свога оца, у Уру Халдејском, у земљи где је рођен.
29 И Аврам и Нахор се оженише. Аврамова жена звала се Сараја, а Нахорова Милка кћи Харанова. Харан је био Милкин и Јискин отац. 30 А Сараја није имала деце, јер је била нероткиња.
31 Тара узе свог сина Аврама, свог унука Лота сина Харановог и своју снаху Сарају, жену свог сина Аврама, и с њима се из Ура Халдејског запути у земљу Ханаан. Али када су стигли до Харана, настанише се тамо.
32 Тара је живео 205 година и умро је у Харану.
Бог позива Аврама
12 ГОСПОД рече Авраму: »Отиди из своје земље, од своје родбине и из дома свога оца и иди у земљу коју ћу ти показати.
2 »Учинићу од тебе велик народ
и благословити те.
Име ћу ти учинити великим,
а и ти сâм бићеш благослов.
3 Благосиљаћу оне који тебе благосиљају,
а проклињаћу оне који тебе проклињу.
Преко тебе ће бити благословени
сви народи на земљи.«
4 И Аврам отиде, као што му је ГОСПОД рекао, а с њим отиде и Лот. Аврам је имао седамдесет пет година када је кренуо из Харана. 5 Са собом узе своју жену Сарају, свога братанца Лота, сву имовину коју су стекли и сву чељад коју су имали у Харану, па се запутише у земљу Ханаан и стигоше у њу.
6 Аврам прође земљом све до места Сихема, до великог дрвета Мореа. У то време су у тој земљи били Ханаанци.
7 ГОСПОД се показа Авраму, па му рече: »Ову земљу ћу дати твом потомству.«
Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ, који му се показао. 8 Оданде оде у брда источно од Бетела, где разапе свој шатор. Бетел му је био на западу, а Ај на истоку. Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ и поклони се ГОСПОДУ[a].
Мелхиседек
7 А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га, 2 а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.« 3 Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.
4 Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. 5 Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. 6 Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – 7 а нема сумње да увек већи благосиља мањег. 8 И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. 9 Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, 10 јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
Исус сличан Мелхиседеку
11 Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? 12 А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. 13 Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. 14 Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. 15 А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, 16 који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. 17 Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«(A)
16 »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«
17 А жена му одговори: »Немам мужа.«
»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. 18 »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«
19 »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! 20 Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«
21 »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. 22 Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. 23 Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. 24 Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«
25 А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«
26 »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International