Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
Нојеви синови
18 Нојеви синови који су изашли из лађе били су Сим, Хам и Јафет. Хам је био отац Ханаанов. 19 Та тројица су били Нојеви синови и њихови потомци су се раширили по свој земљи.
20 А Ноје је био земљорадник и засадио је виноград. 21 Једном приликом је пио вино, па се опио и легао гô у свом шатору. 22 Хам отац Ханаанов виде свога оца голог, па то рече својој браћи која су била напољу. 23 Тада Сим и Јафет узеше огртач, пребацише га себи преко рамена и, идући уназад, покрише свога голог оца. Окренули су лице на другу страну, па нису гледали свога оца голог.
24 Када се Ноје отрезнио од вина и сазнао шта му је учинио његов најмлађи син, 25 рече:
»Проклет био Ханаан!
Најнижи слуга биће својој браћи.«
26 И још рече:
»Благословен био ГОСПОД, Бог Симов!
Ханаан ће бити Симов слуга.
27 Нека Бог рашири Јафета[a],
да живи у Симовим шаторима,
а Ханаан да му буде слуга.«
28 После потопа Ноје је живео још 350 година. 29 Тако је Ноје живео укупно 950 година и умро.
6 Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт[a] и вером у Бога, 2 учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. 3 И то ћемо учинити ако Бог дâ.
4 Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу 5 и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, 6 па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.
7 Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, 8 а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.
9 Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење. 10 Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. 11 А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, 12 да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.
Исус и Јован Крститељ
22 После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. 23 А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. 24 Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.
25 А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.
26 Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«
27 »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. 28 »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ 29 Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. 30 Он треба да расте, а ја да се смањујем.«
Онај који долази са неба
31 Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. 32 Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. 33 А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог[a] не даје Духа на меру. 35 Отац воли Сина и све му је предао у руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International