Book of Common Prayer
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
21 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
22 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
23 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
24 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту мојих руку.
25 Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
26 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
27 Понизне спасаваш,
а охоле унижаваш.
28 Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
мој Бог моју таму осветљава.
29 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
30 Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
31 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
33 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
34 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
35 Дајеш ми штит своје победе,
твоја ме десница придржава,
пригињеш се да ме учиниш великим.
36 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
37 Гоним непријатеље и стижем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
38 Скршим их, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
39 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
40 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
41 Запомажу, а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
42 Мрвим их у прах на ветру,
изливам као блато на улици.
43 Избавио си ме од народа бунтовног,
поставио ме за владара многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
44 Чим чују за мене, покоре ми се,
туђинци ми удворички прилазе.
45 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
46 Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
47 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
48 који ме од непријатељâ избавља.
Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
49 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
50 Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.
Каинови потомци
17 Каин леже са својом женом, и она затрудне и роди Еноха. Каин подиже град и назва га Енох, по свом сину. 18 Еноху се роди Ирад, Ираду се роди Мехујаел. Мехујаелу се роди Метушаел, а Метушаелу се роди Ламех.
19 Ламех је имао две жене: једна се звала Ада, а друга Цила. 20 Ада роди Јавала, претечу свих који живе у шаторима и гаје стоку. 21 Његов брат се звао Јувал. Он је претеча свих који свирају харфу и свиралу. 22 Цила роди Тувал-Каина, који је ковао све врсте алатки од бакра и гвожђа. Тувал-Каинова сестра звала се Наама.
23 Ламех рече својим женама:
»Ада и Цила, саслушајте ме,
жене Ламехове, послушајте моје речи.
Убих човека зато што ме ранио,
младића јер ме ударио.
24 Ако ће Каин бити седам пута освећен,
Ламех ће седамдесет седам.«
Сит
25 Адам опет леже са својом женом, и она роди сина и даде му име Сит, говорећи: »Бог ми је дао[a] друго дете место Авеља, кога је Каин убио.«
26 И Ситу се роди син и он му даде име Енос.
У то време људи почеше да се клањају ГОСПОДУ[b].
Исус је већи од Мојсија
3 Зато, света браћо, ви који имате удела у небеском позиву, усмерите своје мисли на Апостола и Првосвештеника наше вере[a] – Исуса. 2 Он је веран Ономе који га је поставио, баш као што је био и Мојсије у свој Божијој кући, 3 а достојан је веће славе него Мојсије, баш као што градитељ куће има већу част од куће. 4 Јер, сваку кућу неко гради, а Бог је саградио све. 5 Мојсије је, додуше, био веран као слуга у свој Божијој кући, сведочећи о ономе што ће бити речено, 6 али Христос је веран као Син над својом кућом. А његова кућа смо ми ако се држимо поуздања и наде којима се хвалимо.
Упозорење против неверовања
7 Стога, као што каже Свети Дух:
»Данас ако му чујете глас,
8 нека вам не отврдне срце као у време Побуне,
на дан искушења у пустињи,
9 где су ме ваши праоци искушавали и проверавали,
па моја дела гледали четрдесет година.
10 Зато сам се разгневио на тај нараштај
и рекао: ‚У свом срцу увек застрањују,
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«
44 Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.
45 Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«
46 »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил.
А Филип му рече: »Дођи, па види.«
47 Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«
48 »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил.
А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.
49 »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«
50 »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«
51 Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International