Book of Common Prayer
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
13 Кличите, небеса! Радуј се, земљо!
Запевајте, планине!
Јер, ГОСПОД теши свој народ
и смиловаће се својим напаћенима.
14 Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио,
Господ ме заборавио.«
15 »Може ли жена да заборави своје одојче,
да се не сажали на дете које је родила?
Па кад би и заборавила,
ја тебе нећу заборавити.
16 Ево, у своје дланове сам те урезао,
твоје зидине стално су ми пред очима.
17 Синови ти се журно враћају,
а одлазе они који су те пустошили.
18 Дигни поглед и погледај уоколо:
сви се окупљају и долазе к теби.
Тако ми живота«, говори ГОСПОД,
»све ћеш их на себи носити као накит;
ставити их на себе као невеста.
19 Иако си разорена и опустошена
и твоја земља огољена,
сада ћеш бити претесна за своје житеље,
а они који су те прождирали биће далеко.
20 Деца која су се родила након оне коју си изгубила
једног дана ће на твоје уши рећи:
‚Ово место нам је претесно;
направи нам места, да имамо где да живимо.‘
21 Тада ћеш помислити:
‚Ко ми је родио све ове?
Изгубила сам децу и била јалова,
изгнана и одбачена –
ко је ове одгајио?
Била сам остала потпуно сама –
одакле сад дођоше ови?‘«
22 Овако каже Господ ГОСПОД:
»Ево, даћу руком знак незнабошцима,
подићи своју заставу народима,
и они ће ти у наручју донети твоје синове,
а твоје кћери носити на раменима.
23 Цареви ће ти бити старатељи,
а њихове царице дојкиње.
Клањаће ти се лицем до земље
и лизати ти прашину с ногу.
Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.
Они који се уздају у мене,
неће се разочарати.«
Ко је највећи?
(Мк 9,33-37; Лк 9,46-48)
18 Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?«
2 А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих, 3 па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4 Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском. 5 И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«
Саблазни
(Мк 9,42-48; Лк 17,1-2)
6 »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.
7 »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.
8 »Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ. 9 И ако те твоје око саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ пакла.
10 »Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца, који је на небесима.« 11 [a]
Прича о залуталој овци
(Лк 15,3-7)
12 »Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет девет у брдима и отићи да потражи залуталу? 13 Па, ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет које нису залутале. 14 Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Небеса Божију славу казују,
свод небески објављује дело руку његових.
2 Дан дану о томе говори,
ноћ ноћи то обзнањује.
3 Нема ту говора, ни речи,
ни гласа који би се чуо,
4 а ипак њихова порука по свој земљи иде
и њихове речи до накрај света.
На небесима је шатор разапео сунцу,
5 што озарено као младожења из своје одаје излази,
усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.
6 На једном крају неба излази
и кружи до другог.
Ништа није скривено од врелине његове.
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Када је ГОСПОД вратио благостање Сиону,
било нам је као да сањамо.
2 Уста су нам била пуна смеха,
а језик клицања.
Тада се међу народима говорило:
»ГОСПОД велика дела учини за њих.«
3 ГОСПОД велика дела учини за нас,
и радост нас обузе.
4 Врати нам благостање, ГОСПОДЕ,
као негевске потоке.
5 Они који у сузама сеју,
кличући ће жњети.
6 Онај ко плачући излази
носећи семе за сетву,
вратиће се кличући,
носећи снопове жита.
Исус и деца
(Мт 19,13-15; Лк 18,15-17)
13 Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили.
14 Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. 15 Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«
16 Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International