Book of Common Prayer
Соломонов.
1 Боже, дај цару, сину царевом,
свој осећај за правду и правичност,
2 да твом народу суди правично
и твојим сиромасима по правди.
3 Нека планине народу донесу мир,
а брда праведност.
4 Нека брани сиромахе међу народом,
нека спасе децу убогих,
нека скрши тлачитеља.
5 Нека те се боје док год је сунца и месеца,
кроз сва поколења.
6 Нека цар буде као киша која пада на покошену ливаду,
као пљускови што натапају земљу.
7 Нека у данима његове владавине
праведни бујају
и мир обилује док год је месеца.
8 Нека влада од мора до мора
и од Еуфрата[a] до крајева земље.
9 Нека пред њим клече становници пустиње,
нека његови непријатељи лижу прашину.
10 Нека му цареви Таршиша и острвâ
доносе данак,
цареви Сабе и Севе дарове.
11 Нека му се клањају сви цареви,
нека му служе сви народи.
12 Јер, он ће избавити убогога кад завапи,
сиромаха који нема помагача.
13 Сажалиће се на сиромаха и убогога
и спасти живот убогима.
14 Избавиће их од тлачења и насиља,
јер му је њихова крв драгоцена.
15 Живео цар!
Нека му се дарује злато сабејско.
Нека се моле за њега без престанка.
Нека га поваздан благосиљају.
16 Нека буде обиље жита у земљи,
нека се повија по врховима гора.
Нека њени плодови бујају као Либан.
Нека житељи града цветају као трава на земљи.
17 Нека му се име сачува довека,
нека траје док год је сунца.
Нека преко њега сви народи
буду благословени
и нека га славе.
18 Нека је благословен ГОСПОД, Бог,
Бог Израелов, који једини чини чуда.
19 Нека је благословено његово славно Име довека.
Нека се сва земља испуни његовом славом.
Амин! Амин!
20 Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.
1 Алилуја!
Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
на већу честитих и на скупу.
2 Велика су ГОСПОДЊА дела –
жељно их ишчекују сви којима су мила.
3 Сјајно је и величанствено његово дело
и праведност његова остаје довека.
4 Учинио је да се његова чудесна дела памте.
ГОСПОД је милостив и сажаљив.
5 Храну даје онима који га се боје,
довека се сећа свога Савеза.
6 Силу својих дела свом народу показа,
земље незнабожаца даде им у посед.
7 Истинита су и праведна његова дела,
поуздани су његови налози;
8 чврсто стоје заувек и довека,
на истини и правичности засновани.
9 Он посла откупљење свом народу,
заповеди да његов Савез буде довека.
Свето је и страшно његово Име.
10 Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
разумни су сви који његове налоге извршавају.
Хвале о њему остају довека.
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
Божије обећање Давиду
(1. Лет 17,1-15)
7 Када се цар настанио у својој палати, а ГОСПОД му дао починак од свих његових непријатеља који су га окруживали, 2 он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у палати од кедровине, а Божији ковчег је остао у шатору.«
3 А Натан одговори цару: »Учини што год да си наумио, јер ГОСПОД је с тобом.«
4 Те ноћи реч ГОСПОДЊА дође Натану: 5 »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Зар си ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити? 6 Нисам боравио у кући откад сам Израелце извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од места до места, а шатор ми је био боравиште. 7 Али, куд год да сам се селио са свим Израелцима, никад нисам рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа Израела: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘
8 »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. 9 Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као што су славна имена највећих људи на земљи. 10 А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци, као што су чинили у почетку 11 и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А даћу ти и починак од свих твојих непријатеља. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. 12 Када дође време да умреш, учинићу да те наследи твој потомак – један од твоје крви – и учврстићу његово царство. 13 Он ће саградити дом за моје Име, а ја ћу довека учврстити престо његовог царства. 14 Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Када учини неко зло, казнићу га шибом и ударцима какве задају људи. 15 Али нећу му ускратити своју љубав, као што сам је ускратио Саулу, кога сам уклонио пред тобом. 16 Твоја владарска кућа и твоје царство опстаће преда мном довека. Твој престо биће довека учвршћен.‘«
17 И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.
11 Јер, за све људе се појавила Божија милост, која доноси спасење. 12 Она нас учи да се одрекнемо безбожности и овоземаљских пожуда, да у овом свету живимо разборито, праведно и побожно 13 док ишчекујемо срећну наду и да се у слави појави велики Бог и наш Спаситељ, Исус Христос. 14 Он је самога себе дао за нас да нас избави од сваког безакоња и да себи очисти народ који му припада, који ревносно чини добра дела.
15 То говори и бодри и прекоревај са сваком одлучношћу. Нека те нико не презире.
Предњачење у добрим делима
3 Подсећај их да се потчињавају поглаварима и властима, да буду послушни, спремни за свако добро дело, 2 да никог не вређају, да не буду свадљиви, да буду благи и да према свим људима показују сваку кроткост. 3 Јер, некада смо и ми били неразумни, непокорни, заведени. Робовали смо разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоћи и зависти, омрзнути и мрзећи један другога.
4 А када се појавила доброта
и човекољубље нашег Спаситеља, Бога,
5 он нас је спасао.
Али не на основу дела која смо учинили у праведности,
него због свог милосрђа:
купањем које значи поновно рођење
и обнављањем Светим Духом,
6 којега је богато на нас излио
кроз Исуса Христа, нашег Спаситеља,
7 да оправдани његовом милошћу постанемо наследници,
имајући наду у вечни живот.
8 То је истина и хоћу да то чврсто заступаш, да се они који верују у Бога потруде да предњаче у добрим делима. То је за људе добро и корисно.
Марија код Јелисавете
39 Тих дана Марија се спреми и пожури у горски крај, у један град у Јудеји, 40 и тамо уђе у Захаријину кућу, па поздрави Јелисавету.
41 Када је Јелисавета чула Маријин поздрав, у утроби јој заигра дете и она се испуни Светим Духом, 42 па гласно узвикну: »Благословена си међу женама и благословено дете које ћеш родити! 43 Чиме сам заслужила[a] да мајка мога Господа долази к мени? 44 Чим је глас твога поздрава допро до мојих ушију, у мени је од радости заиграло дете. 45 И благо теби, јер си поверовала да ће се испунити оно што ти је Господ рекао.«
Маријин хвалоспев
46 А Марија рече:
»Моја душа велича Господа
47 и мој дух кличе у Богу, мом Спаситељу,
48 јер је видео понизност своје служитељке.
Од сада ће ме сви нараштаји звати срећном,
48 јер је видео понизност своје служитељке.
Од сада ће ме сви нараштаји звати срећном,
49 јер је Силни за мене учинио велика дела.
Његово име је свето
50 и он је из поколења у поколење милостив
онима који га се боје.
51 Силна је дела учинио својом десницом.
Распршио је охоле и њихову уображеност,
52 владаре збацио с престола,
а понизне узвисио.
53 Гладне је наситио добрима,
а богате отпустио празних руку.
54 Дошао је да помогне своме слузи Израелу,
55 сетио се да буде милостив Аврааму
и његовим потомцима довека,
као што је и обећао нашим праоцима.«
56 И Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати кући.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International