Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.
1 Чуј моју молитву, Боже,
не криј се од моје молбе.
2 Помно ме саслушај и услиши.
Мисли су ми збркане и сметен сам
3 због онога што говори непријатељ,
због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
и у свом гневу ме мрзе.
4 Срце се у мени грчи,
смртни ужас ме спопада,
5 страх и трепет ме обузе,
језа ме преплави.
6 Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
одлетео бих и био на миру!
7 Далеко бих одлепршао,
у пустињи боравио. Села
8 Похитао бих у своје склониште
од вихора и олује.«
9 Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
тлачење и превара не одлазе му с улица.
12 Да ме увредио непријатељ,
то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
15 Нека их заскочи смрт,
нека живи сиђу у Шеол,
јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
и поразити их, Села
јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
а у ствари су мачеви исукани.
22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
и он ће те подупрети –
никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
неће доживети ни пола својих дана.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[a] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
9 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Нека руке буду јаке вама који сада слушате ове речи из уста пророкâ који говоре откад су положени темељи Дома ГОСПОДА над војскама, да би се Храм опет сазидао. 10 Јер, пре овог времена није било плате ни за човека ни за животињу, нити је непријатељ остављао на миру онога ко је ишао за својим послом, јер сам ја сваког човека окретао против његовог ближњег. 11 Али сада више нећу поступати са Остатком овога народа као у прошлим временима,‘ говори ГОСПОД над војскама.
12 »‚Семе ће расти у миру, лоза рађати, земља давати род, а небо кишу. Све ћу то дати у наследство Остатку овога народа. 13 И као што сте били проклетство међу народима, народе Јуде и народе Израела, бићете благослов, јер ћу вас ја спасти. Не бојте се; нека вам руке буду јаке.‘
14 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Баш као што сам одлучио да пустим на вас несрећу када су ме разгневили ваши праоци и нисам се предомислио,‘ каже ГОСПОД над војскама, 15 ‚тако сам сада одлучио да опет учиним добро Јерусалиму и народу Јуде. Не бојте се.
16 »‚Ево шта треба да чините: Говорите истину један другом. На суду пресуђујте истинито и право, ради мира. 17 Не смишљајте зло ближњему. Нека вам се не мили лажна заклетва. Ја све то мрзим,‘ говори ГОСПОД.«
Печати
6 Онда видех како Јагње разломи један од седам печата и чух једно од она четири жива бића како громогласно каже: »Дођи!«
2 Погледах, а оно – коњ белац и на њему јахач с луком! Дадоше му венац и он изјаха као победник, да победи.
3 Када је Јагње разломило други печат, чух друго живо биће како каже: »Дођи!«
4 Тада изађе други коњ, риђан, а његов јахач доби власт да са земље узме мир, па да се људи међусобно покољу, и доби велик мач.
5 Када је Јагње разломило трећи печат, чух треће живо биће како каже: »Дођи!«
Погледах, а оно – коњ вранац и на њему јахач са теразијама у руци!
6 Тада чух нешто као глас како између четири жива бића говори: »Хојникс[a] пшенице за динар[b]! Три хојникса јечма за динар! А уљу и вину немој да нашкодиш!«
7 Када је Јагње разломило четврти печат, чух глас четвртог живог бића како каже: »Дођи!«
8 Погледах, а оно – коњ зеленко! Име његовог јахача било је Смрт, а одмах за њим ишло је Подземље[c]. Они добише власт над четвртином земље, да убијају мачем, глађу, помором и дивљим зверима.
9 Када је Јагње разломило пети печат, видех испод жртвеника душе оних који су заклани због Божије речи и због сведочанства које су имали.
10 Они из свега гласа повикаше: »Колико још, свети и истинити Господару, нећеш судити становницима земље и осветити нашу крв?«
11 И сваки од њих доби дуг бео огртач и би им речено да се још мало стрпе док се не испуни број њихових другова у служењу и браће, који треба да буду убијени као и они.
12 Онда видех како Јагње разломи шести печат. Настаде силан земљотрес, сунце поцрне као врећа од кострети, а цео месец постаде црвен као крв. 13 Звезде са неба попадаше на земљу као што касне смокве падају с дрвета када га протресе јак ветар. 14 Небо нестаде као свитак када се смота, а све планине и острва покренуше се с места.
15 Тада се сви земаљски цареви, великаши, војсковође, богаташи, моћници и сваки роб и слободњак посакриваше по пећинама и међу горским стенама, 16 говорећи горама и стенама: »Падните на нас и сакријте нас од лица Онога који седи на престолу и од Јагњетовог гнева! 17 Јер, дошао је Велики дан њиховог гнева, и ко може да опстане?«
Дан суда
31 »Када Син човечији дође у својој слави, а с њим сви његови анђели, сешће на свој славни престо. 32 Пред њим ће бити окупљени сви народи, а он ће раздвојити једне од других као што пастир раздваја овце од јараца. 33 Овце ће поставити себи здесна, а јарце слева.
34 »Онда ће Цар рећи онима здесна: ‚Дођите, ви благословени мога Оца, и наследите Царство, које је за вас припремљено од постанка света! 35 Јер, био сам гладан – и ви сте ми дали да једем; и жедан – и ви сте ме напојили. Био сам странац – и ви сте ме угостили; 36 и гô – и ви сте ме обукли. Био сам болестан – и ви сте ме неговали; и у тамници – и ви сте ме посетили.‘
37 »Тада ће му праведници рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног, и нахранили те; и жедног, и напојили те? 38 Кад смо те то видели као странца, и угостили те; и голог, и обукли те? 39 И кад смо те то видели болесног или у тамници, и посетили те?‘
40 »А Цар ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год сте учинили нешто за једнога од ове моје најмање браће, за мене сте учинили.‘
41 »Потом ће рећи онима слева: ‚Идите од мене, проклети, у вечни огањ, који је припремљен за ђавола и његове анђеле! 42 Јер, био сам гладан, а ви ми нисте дали да једем; и жедан, а ви ме нисте напојили. 43 Био сам странац, а ви ме нисте угостили; и гô, а ви ме нисте обукли. Био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.‘
44 »Тада ће му ови рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног или жедног, као странца или голог, болесног или у тамници, а да ти нисмо помогли?‘
45 »А он ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год нисте нешто учинили за једнога од ових најмањих, нисте учинили ни за мене.‘
46 »Тада ће ови отићи да вечно испаштају, а праведници у вечни живот.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International