Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«
1 Спаси ме својим Именом, Боже,
својом силом ме оправдај.
2 Чуј моју молитву, Боже,
саслушај речи мојих уста.
3 Странци се дигоше на мене,
силници мој живот траже,
људи који не маре за Бога. Села
4 Ево, Бог ми помаже,
Господ је међу онима
који ме подржавају.
5 Нека се зло врати мојим душманима,
затри их својом истином.
6 Принећу ти жртву драговољну;
твом Имену ћу захваљивати, ГОСПОДЕ,
јер је добро.
7 Јер, он ме из свих невоља избавио
и својим очима видех непријатеље поражене.
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
18 Учини добро Сиону у својој наклоности,
опет изгради зидине јерусалимске.
19 Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности,
целе жртве паљенице;
тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.
8 Реч ГОСПОДЊА дође Захарији: 9 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Спроводите истинску правду и један другом показујте љубав и самилост. 10 Не угњетавајте удовицу и сироче, дошљака и сиромаха, и не смишљајте зло један другом.‘
11 »Али они нису хтели да послушају, него су пркосно окренули леђа и запушили уши. 12 Отврднули су своје срце као кремен-камен, да не чују Закон ни речи које им је ГОСПОД над војскама својим Духом слао преко пређашњих пророка. Стога се ГОСПОД над војскама силно разгневио.
13 »Када сам их звао, нису слушали. Стога, када су они звали мене, ја нисам слушао«, каже ГОСПОД над војскама. 14 »Развејао сам их вихором међу народе које нису познавали, а земља је иза њих остала толико пуста да нико није кроз њу пролазио. Тако су ову добру земљу претворили у пустош.«
Бог обећава да ће благословити Јерусалим
8 Дође ми реч ГОСПОДА над војскама:
2 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Силно сам љубоморан због Кћери сионске[a]; због ње ме обузима силни жар љубоморе.‘
3 »Овако каже ГОСПОД: ‚Вратићу се на Сион и пребивати у Јерусалиму. Тада ће Јерусалим звати Град истине, а гору ГОСПОДА над војскама Света гора.‘
4 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Опет ће старци и старице седети на трговима Јерусалима, свако са штапом у руци због своје старости. 5 Градски тргови ће се испунити дечацима и девојчицама, који ће се играти по њима.‘
6 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Ако то буде чудо за Остатак овога народа у то време, зар ће бити чудо и за мене?‘ говори ГОСПОД над војскама.
7 »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Спашћу свој народ из источних и западних земаља. 8 Довешћу их назад, да се настане у Јерусалиму. Они ће бити мој народ, а ја њихов Бог у истини и праведности.‘
6 Тада видех како између престола и четири жива бића и старешина стоји Јагње, као да је заклано, са седам рогова и седам очију – то јест седам Божијих духова, који су послани по свој земљи. 7 И Јагње приђе, па узе свитак из деснице Онога који седи на престолу. 8 А када га је узело, она четири жива бића и двадесет четири старешине падоше ничице пред Јагњетом. Сваки од њих имао је китару и златне чиније пуне кâда, то јест молитви светих, 9 и певали су нову песму:
»Достојан си да узмеш свитак
и да разломиш његове печате,
јер си био заклан
и својом крвљу откупио људе за Бога,
људе из сваког племена и језика, народности и народа.
10 Учинио си их царством
и свештеницима нашега Бога,
и они ће владати на земљи.«
11 Онда погледах и чух гласове многобројних анђела око престола и живих бића и старешина. Било их је на хиљаде хиљада и на миријаде миријада.[a] 12 Говорили су из свега гласа:
»Достојно је Јагње које је заклано
да прими силу и богатство и мудрост и снагу
и част и славу и благослов!«
13 Онда чух сва створења на небу и на земљи, под земљом и на мору и све што је у њима, како говоре:
»Ономе који седи на престолу и Јагњету,
благослов и част и слава и моћ довека!«
14 Четири жива бића рекоше: »Амин«, а старешине падоше ничице и поклонише се.
Прича о талантима
(Лк 19,11-27)
14 »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. 15 Једном даде пет таланата[a], другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.
16 »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. 17 Тако исто и онај који је добио два заради још два. 18 А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.
19 »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. 20 Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘
21 »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
22 »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘
23 »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
24 »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘
26 »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. 27 Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. 28 Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. 29 Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. 30 Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International