Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
1 Бог над боговима, ГОСПОД, говори
и зове земљу од места изласка сунца
до места заласка његовог.
2 Бог сија са Сиона, града лепоте савршене.
3 Бог наш долази и не ћути.
Пред њим огањ прождире,
око њега олуја бесни.
4 Он небо и земљу зове
за сведоке док свом народу суди:
5 »Саберите к мени моје верне,
који су жртвом са мном склопили савез.«
6 Небеса објављују његову праведност,
јер сâм Бог је судија.
7 »Слушај, народе мој, ја ћу говорити,
Израеле, против тебе ћу сведочити:
Ја сам Бог, твој Бог.
8 Не прекоревам те због твојих жртава
– твоје паљенице стално су преда мном.
9 Не треба ми јунац из твоје куће
ни јарци из твојих торова,
10 јер моја је свака шумска животиња,
стока на хиљаду планина.
11 Знам сваку горску птицу,
моје је све што се у пољу миче.
12 Да огладним, не бих ти рекао,
јер свет је мој и све што је у њему.
13 Зар ја једем месо бикова
или крв јараца пијем?
14 Принеси Богу жртву захвалницу,
изврши завете дате Свевишњему,
15 па кад ме призовеш у дан невоље,
избавићу те, и ти ћеш ме славити.«
16 А опакоме Бог каже:
»С којим правом моје уредбе препричаваш
и мој Савез узимаш у уста
17 кад мрзиш поуку
и моје речи бацаш за леђа?
18 Кад видиш крадљивца,
одмах му се умиљаваш.
Прељубницима ласкаш.
19 Устима шириш зло,
језиком везеш преваре.
20 Седиш и против брата говориш,
сина своје мајке клевећеш.
21 То си чинио, а ја сам ћутао,
па си мислио да сам баш као ти.
Али ја ћу те укорити
и све ово изложити пред твојим очима.
22 »Схватите то, ви који заборављате Бога,
иначе ћу вас раскомадати,
а никог неће бити да вас избави.
23 Ко приноси жртву захвалницу, тај ме слави,
а ко је одлучио да крене правим путем,
њему ћу Божије спасење показати.«
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
1 Избави ме од мојих непријатеља, Боже,
заштити ме од оних који се на мене дижу.
2 Избави ме од зликоваца
и спаси од крволокâ,
3 јер ено их вребају на мене!
Силници се удружише против мене, ГОСПОДЕ,
иако никакав преступ ни грех нисам починио.
4 Ништа не скривих,
а они трче да се спреме за напад.
Пробуди се!
Прискочи ми у помоћ и сам се увери!
5 Прени се, ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов,
да казниш све народе.
Немај милости према опаким издајницима. Села
6 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
7 Види шта им бљују уста,
на уснама им мачеви.
»Ко нас чује?« говоре.
8 А ти им се смејеш, ГОСПОДЕ,
свим народима се ругаш.
9 Снаго моја, тебе ишчекујем,
јер ти си, Боже, моје утврђење високо.
10 Бог мој милостиви ићи ће преда мном,
Бог ће ми дати да ликујем над душманима.
11 Немој само да их побијеш,
да мој народ не заборави шта је било.
Својом их силом распрши,
па их обори, Господе, Штите наш.
12 Због греха њихових уста,
због речи њихових усана,
нека буду ухваћени у својој охолости.
Због клетви и лажи које говоре
13 у срџби их докрајчи.
Докрајчи их, да их више не буде,
да се зна да Бог влада у Јакову
и до крајева земље.
14 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
15 Лутају унаоколо тражећи шта ће да једу
и завијају ако се не насите.
16 А ја ћу сваког јутра певати о твојој снази,
радосно певати о твојој љубави.
Јер, ти си моје утврђење високо,
моје уточиште у време невоље.
17 Снаго моја, теби хвалоспев певам.
Ти си, Боже, моје утврђење високо,
мој милостиви Бог.
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Михтам Давидов. За поуку. Када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Цове и када се Јоав вратио и убио дванаест хиљада Едомаца у Долини соли.
1 Одбацио си нас, Боже,
пробио нам бојне редове;
разгневио си се.
Сада нас врати.
2 Затресао си земљу и расцепио је.
Зацели јој пукотине од силног потреса.
3 Ударио си свој народ тешком невољом,
напио нас вином од ког се посрће.
4 А онима који те се боје
заставу си дигао да се ван домета лука склоне, Села
5 да се избаве они које волиш.
Спаси својом десницом и услиши ме.
6 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу и Сихем разделити,
долину Сукот размерити.
7 Гилад је мој и Манасија је мој,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
8 Моав ми је суд за прање,
на Едом ћу бацити сандалу,
над Филистејом победнички поклич испуштам.«
9 Ко ће ме спровести до града утврђеног?
Ко ће ме довести до Едома?
10 Зар нећеш ти, Боже,
ти који нас одбаци,
ти, Боже, који више не излазиш у бој
с нашим војскама?
11 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
12 С Богом ћемо чинити силна дела
и он ће згазити наше душмане.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
Златни свећњак и две маслине
4 Тада се анђео који је са мном разговарао врати и пробуди ме као што се човека буди из сна.
2 »Шта видиш?« упита ме.
А ја одговорих: »Видим свећњак сав од злата, с посудом на врху и седам жижака на себи и седам левака за жишке. 3 Крај њега су два маслинова дрвета – једно десно од посуде, а друго лево.«
4 Онда упитах анђела који је са мном разговарао: »Шта је то, господару?«
5 А он одговори: »Зар не знаш шта је то?«
»Не, господару«, одвратих.
6 Стога ми он рече: »То је реч ГОСПОДЊА Зоровавелу: ‚Не снагом ни силом, већ мојим Духом,‘ каже ГОСПОД над војскама. 7 ‚Шта си ти, силна горо? Пред Зоровавелом ћеш постати равница. Он ће извући угаони камен уз поклике: »Милост! Милост теби!«‘«
8 Дође ми реч ГОСПОДЊА:
9 »Зоровавел је својим рукама положио темеље овога Дома; он ће га својим рукама и довршити. Тада ћете знати да ме је вама послао ГОСПОД над војскама. 10 Ко омаловажава дан скромних почетака? Људи ће се радовати када у Зоровавеловој руци угледају висак. Оних седам жижака су ГОСПОДЊЕ очи које осматрају сву земљу.«
11 Ја тада упитах анђела: »Шта су ова два маслинова дрвета с десне и леве стране свећњака?«
12 И још га упитах: »Шта су оне две маслинове гране које изливају златно уље кроз она два златна левка?«
13 А он ми одговори: »Зар не знаш шта је то?«
»Не, господару«, одвратих.
14 А он рече: »Оне су двојица који су помазани да служе Господару све земље.«
9 И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив, 10 оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:
11 »Достојан си, Господе и Боже наш,
да примиш славу, част и силу,
јер ти си све створио
и твојом вољом је постало
и било створено.«
Свитак и Јагње
5 Тада у десници Онога који је седео на престолу видех свитак, исписан изнутра и споља и запечаћен са седам печата.
2 И видех једног силног анђела како из свега гласа објављује: »Ко је достојан да отвори свитак и поломи његове печате?«
3 Али, нико ни на небу, ни на земљи, ни под земљом није могао да отвори свитак ни да у њега погледа. 4 А ја сам много плакао што се није нашао нико достојан да отвори свитак ни да у њега погледа.
5 Тада ми рече један од старешина: »Немој да плачеш. Ено, победио је Лав из Јудиног племена, Корен Давидов. Он може да отвори свитак и његових седам печата.«
Прича о десет девојака
25 »Царство небеско ће тада бити као десет девојака[a] које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. 2 Пет их је било неразумних, а пет мудрих. 3 Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, 4 а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. 5 Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше.
6 »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘
7 »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке.
8 »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘
9 »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘
10 »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше.
11 »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘
12 »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘
13 »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International