Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.
1 Из срца ми надиру предивне речи
док за цара ово дело састављам.
Језик ми је писаљка вештог писара.
2 Најлепши си од рода људског,
умилне речи с усана ти теку.
Није чудо што те Бог довека благословио.
3 Мач припаши уз бедро, ратниче,
опаши се сјајем и величанством.
4 У свом величанству изјаши
за истину, кроткост и праведност.
Твоја је десница
за задивљујућа дела увежбана.
5 Твоје оштре стреле пробиће
срце царевих непријатеља,
па ће ти народи падати пред ноге.
6 Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
7 Волиш праведност, а мрзиш опакост.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова.
8 Сва твоја одећа смирном,
алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
док у свирци жичаних инструмената уживаш.
9 Кнегиње су међу твојим дворанкама,
уз десницу ти невеста, будућа царица,
окићена златом офирским.
10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
народ најбогатији тражити твоју наклоност.«
13 Кнегиња у венчаници протканој златом
као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
у цареву палату улазе.
16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
зато ће те народи славити заувек и довека.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Пљешћите рукама, сви народи,
вичите Богу гласом радосним.
2 Страшан је ГОСПОД, Свевишњи,
Цар велики над свом земљом.
3 Он нам потчини народе,
под ноге народности стави.
4 Он нам изабра наследство,
понос Јакова, кога је заволео. Села
5 Бог се успиње уз клицање,
ГОСПОД уз звук рога овнујског.
6 Певајте псалме ГОСПОДУ, певајте!
Певајте псалме Цару нашем, певајте!
7 Јер, Бог је Цар свега света.
Маскил му певајте!
8 Бог влада над народима,
Бог на свом светом престолу седи.
9 Окупљају се владари народâ
са народом Бога Авраамовог,
јер сви моћници на земљи
Богу припадају.
Он је силно узвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
1 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан
у граду нашега Бога.
Његова света гора,
2 на лепој висини, радост је све земље.
Гора Сион је као висови Цафона[a],
она је град Цара великога.
3 Бог се у њеним кулама
показа као њено утврђење високо.
4 Јер, кад су се цареви удружили,
кад су заједно кренули на њу,
5 видеше је и запрепастише се,
па побегоше у силном страху.
6 Тамо их обузе дрхтавица,
грчеви као у жене у трудовима,
7 као кад источни ветар
лађе таршишке разбија.
8 Што смо чули, то смо и видели
у граду ГОСПОДА над војскама,
у граду нашега Бога:
Бог га чини чврстим довека. Села
9 Усред твога Храма, ГОСПОДЕ,
о твојој љубави размишљамо.
10 Као и глас о теби, Боже,
тако се и хвале теби
шире до крајева земље.
Твоја десница правду подржава.
11 Радоваће се гора Сион,
клицати Јудини градови
због твојих пресуда.
12 Прођите око Сиона, идите око њега,
његове куле пребројте;
13 добро погледајте његове бедеме,
осмотрите му тврђаве,
да о њима причате нараштају следећем.
14 Јер, овај Бог је наш Бог заувек и довека,
он ће нас вечно[b] водити.
Човек са мерничким ужетом
2 Потом подигох поглед, а оно – човек са мерничким ужетом у руци!
2 Ја га упитах: »Куда ћеш?«
А он ми одговори: »Да премерим Јерусалим, да видим колико је дуг и широк.«
3 Тада анђео који је са мном разговарао оде, а други му дође у сусрет, 4 па му рече: »Трчи и кажи оном младићу: ‚Јерусалим ће бити град без бедема, због великог мноштва људи и животиња у њему, 5 јер ћу ја,‘ говори ГОСПОД, ‚бити огњени бедем око њега и његова слава у њему.‘«
6 »Дођите! Дођите! Бежите из северне земље«, говори ГОСПОД, »јер сам вас распршио на све четири стране света[a]«, говори ГОСПОД. 7 »Бежи, Сионе, ти који живиш у Вавилону[b]!«
8 Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, који ми је указао част и послао ме народима који су вас опљачкали: »Ко вас дира, зеницу мога ока дира. 9 Дићи ћу руку на њих, да постану плен својих робова. Тада ћете знати да ме је послао ГОСПОД над војскама. 10 Кличи и радуј се, Кћери сионска. Јер, ево, долазим да пребивам усред тебе«, говори ГОСПОД.
11 »Тога дана ће се многи народи приклонити ГОСПОДУ и постати мој народ. А ја ћу пребивати усред тебе. Тада ћеш знати да ме је теби послао ГОСПОД над војскама. 12 ГОСПОД ће запосести Јуду као свој део у светој земљи и поново ће изабрати Јерусалим.«
13 Ућутите пред ГОСПОДОМ, сви људи, јер је устао из свога светог пребивалишта.
Писмо цркви у Лаодикији
14 »Анђелу цркве у Лаодикији напиши:
»‚Ово говори Амин, Верни и Истинити сведок, Почетак Божијег створења: 15 Знам твоја дела: ниси ни хладан ни врућ. Да си макар или хладан или врућ. 16 Овако, пошто си млак – ни врућ ни хладан – испљунућу те из својих уста. 17 Говориш: »Богат сам; обогатио сам се и не треба ми ништа«, а не видиш да си бедан, кукаван, сиромашан, слеп и гô. 18 Саветујем ти да од мене купиш у огњу жеженог злата – да се обогатиш; и белу одећу – да се обучеш, да се не показује твоја срамна голотиња; и мелем – да њиме намажеш очи, да прогледаш.
19 »‚Ја прекоревам и стегом васпитавам оне које волим. Стога, буди ревностан и покај се. 20 Ево стојим на вратима и куцам. Ако неко чује мој глас и отвори врата, ући ћу к њему и јести с њим и он са мном.
21 »‚Победнику ћу дати да са мном седне на мој престо, као што сам и ја победио и сео са својим Оцем на његов престо.
22 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«
32 »А од смокве научите ово[a]: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу. 33 Тако, када све ово видите, знајте да је близу, пред вратима. 34 Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. 35 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«
Не зна се ни дан ни час
(Мк 13,32-37; Лк 17,26-30, 34-36)
36 »А о том дану и о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син[b], него само Отац. 37 Као што је било у Нојево време, тако ће бити и о доласку Сина човечијега. 38 Баш као што су у оно време, пре потопа, људи јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег, 39 а они нису ништа слутили док није дошао потоп и све их однео – тако ће бити и о доласку Сина човечијега. 40 Тада ће двојица бити у пољу – један ће се узети, а други оставити. 41 Две жене ће у млину млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.
42 »Зато будно пазите, јер не знате ког дана ће доћи ваш Господ. 43 Али ово знајте: да је домаћин знао у које доба ноћи[c] ће доћи лопов, бдео би и не би дозволио да му провали у кућу. 44 Зато и ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час у који га не очекујете.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International