Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
Човек међу стаблима мирте
7 Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, месеца шевата, друге године Даријеве владавине, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог.
8 Те ноћи видех човека како јаше на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте у клисури, а иза њега су били риђи, смеђи и бели коњи.
9 Ја упитах: »Шта су ови, господару?«
А анђео који је са мном разговорао рече: »Показаћу ти шта су.«
10 Тада човек који је стајао међу миртама рече: »Ово су они које је ГОСПОД послао да обилазе земљу.«
11 А они известише анђела ГОСПОДЊЕГ који је стајао међу миртама: »Обишли смо земљу уздуж и попреко и видели да је у целој земљи мир и спокој.«
12 Тада анђео ГОСПОДЊИ рече: »ГОСПОДЕ над војскама, колико ћеш још ускраћивати милост Јерусалиму и градовима Јуде, на које си гневан ових седамдесет година?«
13 А ГОСПОД благим и утешним речима одговори анђелу који је разговарао са мном.
14 Анђео који је разговарао са мном рече ми: »Ово објави: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Силно сам љубоморан због Јерусалима и Сиона, 15 а силно гневан на народе који мисле да су сигурни. Био сам тек мало гневан, али они увећаше зло[a].
16 »‚Стога овако каже ГОСПОД: Вратићу се у Јерусалим с милошћу и у њему ће ми поново бити саграђен Дом, говори ГОСПОД над војскама, а преко Јерусалима биће растегнуто мерничко уже.‘
17 »Објави и ово: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Моји градови ће опет уживати у благостању, а ГОСПОД ће опет утешити Сион и изабрати Јерусалим.‘«
Писмо цркви у Филаделфији
7 »Анђелу цркве у Филаделфији напиши:
»‚Ово говори Свети и Истинити, Онај који има кључ Давидов – оно што он отвори, нико не може да затвори, и оно што он затвори, нико не може да отвори: 8 Знам твоја дела. Ево поставио сам пред тебе отворена врата, која нико не може да затвори. Јер, ти имаш мало снаге, а ипак се држиш моје Речи и ниси се одрекао мога имена. 9 Дајем ти неке из Сатанине синагоге, који за себе тврде да су Јудеји, али нису, него лажу. Учинићу да дођу к теби, да се пред твојим ногама поклоне и да сазнају да сам те заволео. 10 Пошто си сачувао моју заповест да истрајеш, и ја ћу сачувати тебе од Часа искушења, који ће снаћи цео свет да искуша становнике земље.
11 »‚Долазим ускоро. Чврсто држи то што имаш, да нико не узме твој венац. 12 Победника ћу учинити стубом у Храму мога Бога и он више неће изаћи напоље. На њему ћу написати име мога Бога, име града мога Бога – новог Јерусалима, који силази са неба од мога Бога – и своје ново име.
13 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«
Велика невоља
(Мк 13,14-23; Лк 21,20-24)
15 »Када, дакле, видите да ‚грозота пустошења‘[a], о којој говори пророк Данило, стоји на Светом месту« – ко ово чита, нека схвати – 16 »нека тада они који буду у Јудеји беже у брда, 17 и ко се затекне на крову, нека не силази у кућу да нешто узме, 18 а ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач. 19 Тешко трудницама и дојиљама тих дана! 20 Молите се да ваше бежање не буде у зиму или у суботу, 21 јер ће тада настати велика невоља, какве није било од почетка света до сада, нити ће је бити. 22 Када се ти дани не би скратили, нико се не би спасао. Али ради изабраних ће ти дани бити скраћени.
23 »Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде‘, 24 или: ‚Ено га онде‘, не верујте. Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити велика знамења и чуда да би, ако могу, чак и изабране завели. 25 Ето, унапред сам вам рекао. 26 Ако вам, дакле, кажу: ‚Ено га у пустињи‘, не идите онамо; или: ‚Ево га у собама‘, не верујте. 27 Јер, као што муња долази са истока и сева до запада, такав ће бити и долазак Сина човечијега. 28 Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«
Долазак Сина човечијега
(Мк 13,24-31; Лк 21,25-33)
29 »А одмах после невоље тих дана,
‚сунце ће потамнети
и месец више неће сјати,
падаће звезде са неба
и небеске силе биће уздрмане.‘[b]
30 »Тада ће се на небу појавити знак Сина човечијега. Закукаће тада сва земаљска племена и видети Сина човечијега како долази на небеским облацима, са силом и великом славом. 31 Он ће послати своје анђеле са громогласном трубом и они ће скупити његове изабране са све четири стране света[c], с једног краја неба до другог.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International