Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
Корпа с плодовима
8 Ово ми је показао Господ ГОСПОД: корпу пуну зрелих плодова. 2 Он ме упита: »Амосе, шта видиш?« а ја рекох: »Корпу пуну зрелих плодова.«
Тада ми ГОСПОД рече: »Примакао се крај[a] моме народу Израелу. Више га нећу штедети.«
3 »Тога дана«, говори Господ ГОСПОД, »песме у Храму претвориће се у јадиковке. Биће много лешева побацаних посвуда. Пст!«
Пропаст Израела
4 Чујте ово, ви који газите убогога
и уништавате сиромахе земље,
5 говорећи:
»Када ће се завршити празник младог месеца,
да продајемо жито,
и субота се окончати, да тргујемо пшеницом?«
– смањујући меру, подижући цене, варајући на нетачном кантару,
6 купујући сиромаха сребром
и убогога за пар сандала,
чак и плеву продајући са пшеницом.
7 ГОСПОД се заклео Поносом Јаковљевим: »Никада им нећу заборавити ништа од оног што су чинили.
8 »Земља ће због тога задрхтати
и сви њени житељи закукати.
Сва ће се земља
као Нил подићи и ускомешати,
па се спустити као Египтова река.«
9 »Тога дана«, говори Господ ГОСПОД,
»учинићу да сунце зађе у подне
и помрачи земљу усред бела дана.
10 Празнике ћу вам претворити у кукњаву
и ваше певање у плакање.
У кострет ћу вас обући
и обријати вам главе.
Биће као када се оплакује јединац
– дан до краја испуњен горчином.«
11 »Долазе дани«, говори Господ ГОСПОД,
»када ћу послати глад на земљу
– не глад за хлебом или жеђ за водом,
већ глад за слушањем речи ГОСПОДЊИХ.
12 Људи ће тетурати од мора до мора
и лутати од севера до истока
тражећи реч ГОСПОДЊУ, али је неће наћи.
13 Тога ће дана лепе девојке
и снажни младићи
падати у несвест од жеђи.
14 Они који се заклињу срамотним богом Самаријиним[b]
и говоре: ‚Твој бог је жив, Дане,‘
и: ‚Твој бог[c] је жив, Беер-Шево,‘
пашће и више неће устати.«
17 Када сам га угледао, падох му пред ноге као мртав, а он стави своју десницу на мене и рече: »Не бој се. Ја сам Први и Последњи 18 и Живи. Био сам мртав, а сад сам, ево, довека жив и имам кључеве Смрти и Подземља[a].
19 »Стога запиши оно што си видео, оно што јесте и оно што ће се после тога догодити. 20 А ево тајног значења седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећњака је седам цркава.«
Писмо цркви у Ефесу
2 »Анђелу цркве у Ефесу напиши:
»‚Ово говори Онај који држи седам звезда у својој десници и који хода између седам свећњака: 2 Знам твоја дела, твој труд и твоју истрајност и да не можеш да трпиш зле људе. Искушао си оне који за себе тврде да су апостоли, а нису, и открио си да су лажљивци. 3 Истрајан си – много си претрпео за моје име и ниси посустао.
4 »‚Али, имам нешто против тебе: напустио си своју прву љубав. 5 Стога, сети се одакле си пао. Покај се и чини оно што си у почетку чинио – иначе ћу ти доћи и уклонити твој свећњак са његовог места ако се не покајеш. 6 Али ово ти иде у прилог: мрзиш дела николаита, која и ја мрзим.
7 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. Победнику ћу дати да једе од дрвета живота, које је у Божијем рају.‘«
Седам прекора учитељима закона и фарисејима
(Мк 12,38-40; Лк 11,37-52; 20,45-47)
23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: 2 »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу. 3 Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине. 4 Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.
5 »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије[a] и продужују ресе на одећи. 6 Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама, 7 да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.
8 »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа. 9 И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. 10 Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа. 11 А највећи међу вама нека вам буде служитељ. 12 Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International