Book of Common Prayer
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
Амос и свештеник Амацја
10 Тада Амацја, свештеник у Бетелу, поручи израелском цару Јароваму: »Амос кује заверу против тебе усред Израела. Земља више не може да поднесе његове речи. 11 Јер, ево шта говори: ‚Јаровам ће погинути од мача, а Израел ће сигурно отићи у изгнанство из свога завичаја.‘«
12 Потом Амацја рече Амосу: »Одлази, видеоче! Врати се у Јуду, па тамо зарађуј свој хлеб и пророкуј. 13 Не можеш више да пророкујеш у Бетелу, јер то је царево светилиште и храм царства.«
14 На то Амос одврати Амацји: »Нисам био ни пророк ни син пророка, него пастир, а старао сам се и о дивљим смоквама. 15 Али ГОСПОД ме је одвео од напасања стада и рекао ми: ‚Иди и пророкуј моме народу Израелу.‘ 16 Зато сада чуј реч ГОСПОДЊУ. Ти кажеш: ‚Не пророкуј против Израела и не проповедај против Исааковог народа.‘ 17 Стога овако каже ГОСПОД:
»‚Жена ће ти постати блудница у граду,
а синови и кћери пасти од мача.
Земљу ће ти премерити и поделити,
а ти ћеш умрети у незнабожачкој[a] земљи.
Израел ће сигурно отићи у изгнанство
из свога завичаја.‘«
Виђење Христа
9 Ја, Јован, ваш брат и с вама учесник у невољи, Царству и истрајности у Исусу, био сам на острву Патмосу због Божије речи и Исусовог сведочанства.
10 У дан Господњи био сам у Духу. Иза себе чух силан глас, као труба, 11 који рече: »Запиши у књигу оно што видиш и пошаљи у седам цркава: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију.«
12 Окренух се да видим глас који ми је говорио и, кад сам се окренуо, видех седам златних свећњака, 13 а усред свећњакâ некога »као Син човечији«[a]. Био је обучен у дуги огртач, а око груди опасан златним појасом. 14 Глава и коса су му биле беле као бела вуна, као снег, а очи као пламтећи огањ. 15 Стопала су му била као бронза ужарена у пећи, а глас као хучање многих вода. 16 У десници је имао седам звезда, а из уста му је излазио оштар мач са две оштрице. Лице му је било као сунце када сија свом снагом.
Највећа заповест
(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)
34 Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35 а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: 36 »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«
37 А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘(A) 38 То је прва и највећа заповест. 39 А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘(B) 40 Цео Закон и Пророци засновани су на[a] овим двема заповестима.«
Чији је Христос син?
(Мк 12,35-37; Лк 20,41-44)
41 Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: 42 »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«
43 »Давидов«, рекоше они.
А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:
44 ‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
док твоје непријатеље
не положим под твоје ноге‘?(C)
45 Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«
46 Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International