Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Уништење Израела
6 Тешко вама безбрижнима на Сиону
и вама спокојнима на гори Самарији,
вама истакнутима међу народом најистакнутијим,
којима народ Израелов долази по помоћ!
2 Идите у Калне и погледајте га,
па оданде у велики Хамат,
потом доле у филистејски Гат.
Јесте ли бољи од тих царстава?
Је ли вам земља већа од њихове?
3 Мислите да је Дан злокобни далеко
и примичете владавину насиља.
4 Лежите на постељама од слоноваче
и излежавате се на својим лежајима.
Најбољу јагњад и угојену телад једете.
5 Пребирете по харфама
и музичке инструменте измишљате као Давид.
6 Вино пијете на врчеве
и мажете се најбољим уљем,
а за Јосифову пропаст не марите.
7 Зато ћете први отићи у изгнанство;
престаће ваша гошћења и излежавање.
8 Господ ГОСПОД самим се собом закле,
ГОСПОД, Бог над војскама, говори:
»Гнушам се охолости Јаковљеве
и мрзим његове тврђаве.
Предаћу његовом непријатељу
град и све у њему.«
9 Остане ли у једној кући десет људи, и они ће умрети. 10 А ако дође рођак који треба да спали тела и упита некога ко се још крије у кући: »Има ли још кога с тобом?« а онај му каже: »Нема…«, тада ће му први рећи: »Пст! Не смемо да поменемо Име ГОСПОДЊЕ!«
11 Јер, ГОСПОД је издао заповест
и срушиће велику кућу у комаде,
а малу у комадиће.
12 Трче ли коњи по литицама?
Оре ли се море воловима?
А ви сте правду претворили у отров
и плод праведности у пелен,
13 ви који се радујете
што је Ло Девар освојен и говорите:
»Карнајим смо заузели својом снагом.«
14 ГОСПОД, Бог над војскама, говори:
»Дићи ћу један народ против тебе,
народе Израелов,
који ће те тлачити од Лево-Хамата
па све до долине Араве.«
5 То је доказ да је Божија пресуда праведна и да ћете бити достојни Божијег царства за које сада страдате. 6 Јер, право је да Бог муком узврати онима који вас муче, 7 а вама, који сте мучени, олакшањем – заједно с нама – када се Господ Исус објави са неба са својим моћним анђелима, 8 у успламтелом огњу. Он ће казнити оне који не познају Бога и не покоравају се еванђељу нашега Господа Исуса. 9 Биће кажњени вечном пропашћу, далеко од Господњег лица и његове силне славе, 10 онога дана када он дође да се прослави у својим светима и да му се диве сви који верују. А то се односи и на вас, јер сте поверовали нашем сведочанству вама.
11 Зато се увек и молимо за вас да вас Бог учини достојнима његовог позива и да својом силом испуни сваку вашу добру намеру и дело подстакнуто вером, 12 да се име нашега Господа Исуса прослави у вама, а ви у њему, по милости нашега Бога и Господа Исуса Христа.
Рођење Јована Крститеља
57 Када је дошло време да се Јелисавета породи, она роди сина. 58 А њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ указао велику милост, па су се радовали с њом. 59 Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија.
60 Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.«
61 »Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој, 62 а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове.
63 Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.«
И сви се зачудише.
64 Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога, 65 а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе 66 и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим.
Захаријин хвалоспев
67 Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао:
68 »Нека је благословен Господ, Бог Израелов,
што је дошао да избави[a] свој народ
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International