Book of Common Prayer
Михтам Давидов.
1 Чувај ме, Боже,
јер у тебе се уздам.
2 Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
без тебе ништа добро немам«,
3 али и о боговима који су свети народима земље:
»Величанствени су,
у њима је сва моја наслада.«
4 Умножиће се муке
оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
ни њихова имена уснама да помињем.
5 ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
ти чврсто држиш што ми је додељено.
6 Међе ми на лепу земљу падоше;
да, прекрасно је моје наследство.
7 Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
чак ме и ноћу опомиње савест.
8 ГОСПОД ми је стално пред очима,
јер ми је здесна, нећу посрнути.
9 Зато ми се срце радује и душа весели.
И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
својим лицем радошћу ме испунити,
теби здесна милином вечном.
Молитва Давидова.
1 Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ,
обрати пажњу на мој вапај.
Саслушај моју молитву,
која не долази с усана лажљивих.
2 Нека ми од тебе дође оправдање на суду,
нека твоје очи виде шта је правично.
3 Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу,
провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи.
Уста ме моја не наводе
4 да чиним што други људи чине.
Речју твојих усана сачувах се
од стаза насиља.
5 Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе,
ноге ми се не оклизнуше.
6 Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити,
саслушај ме и чуј моје речи.
7 Покажи своју љубав чудесну,
ти који десницом својом од душмана спасаваш
оне који се у тебе уздају.
8 Чувај ме као зеницу свога ока.
У сенци својих крила ме сакриј
9 од опаких који на мене насрћу,
од смртних непријатеља који ме окружују.
10 Затворише своје срце бешћутно,
устима надмено говоре.
11 Ушли су ми у траг, већ ме опколише,
очима вребају да ме на земљу оборе
12 као лав што једва чека плен да растргне,
као млади лав што вреба из скровишта.
13 Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га!
Својим мачем од опакога ме избави!
14 Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ,
уклони их из света живих,
а драгоцене своје насити:
нека су им трбуси пуни
и нека својој деци остављају што претекне.
15 А ја, ја ћу у праведности
твоје лице гледати.
Кад се пробудим,
твојим ликом ћу се ситити.
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
Позив на покајање
5 Чујте ову реч, народе Израелов, ову тужбалицу коју о вама певам:
2 »Паде Девица Израел,
да се више не дигне,
остављена сама у својој земљи,
а никога да је подигне.«
3 Овако каже Господ ГОСПОД:
»Граду који у бој за народ Израелов
пошаље хиљаду војника,
само стотина ће остати.
Граду који у бој
пошаље стотину војника,
само десет ће остати.«
4 Овако ГОСПОД каже народу Израеловом:
»Тражите ме, и живећете.
5 Али, не тражите у Бетелу,
не идите у Гилгал,
не путујте у Беер-Шеву.
Јер, Гилгал ће сигурно отићи у изгнанство
и Бетел се претворити у ништа.«
6 ГОСПОДА тражите, и живећете,
или ће он као пожар протутњати
кроз народ Јосифов,
Бетел прогутати,
а никога да га угаси.
7 Тешко вама који правду
претварате у пелен
и праведност бацате о земљу!
8 Ономе који је створио Влашиће и Ориона,
који таму претвара у зору
и дан окреће у мрклу ноћ,
који морске воде позива
и излива их на лице земље
име је ГОСПОД.
9 Он тврђави шаље уништење ненадано
и пропаст доноси утврђеном граду.
10 Ви мрзите онога ко правду дели на суду
и презирете онога ко говори истину.
11 Сиромаха газите и отимате му жито.
Стога, иако сте себи сазидали куће од камена,
нећете у њима живети.
Иако сте бујне винограде засадили,
нећете пити њиховог вина.
12 Јер, ја знам колико је ваших преступа
и колики су вам греси.
Праведника угњетавате и узимате мито
и сиромаху ускраћујете правду на суду.
13 Зато разборит човек ћути у таквим временима,
јер су времена зла.
14 Тражите добро, а не зло,
да бисте живели.
Тада ће ГОСПОД, Бог над војскама,
бити с вама као што кажете да јесте.
15 Мрзите зло и волите добро,
подржавајте правду на судовима.
Можда ће се ГОСПОД, Бог над војскама,
смиловати Остатку Јосифовом.
16 Стога овако каже Господ ГОСПОД, Бог над војскама:
»Биће кукњаве на сваком тргу
и јаукања на свакој улици.
И ратаре ће позвати да плачу
и нарикаче да кукају.
17 Биће кукњаве у свим виноградима,
јер ћу проћи посред тебе«,
каже ГОСПОД.
1 Јуда, слуга Исуса Христа и Јаковљев брат,
онима које је Бог Отац позвао и које воли, онима које чува Исус Христос:[a]
2 милосрђе вам и мир и љубав у изобиљу.
Грех безбожникâ и њихова осуда
3 Драги моји, иако сам веома желео да вам пишем о нашем заједничком спасењу, осетих потребу да вас подстакнем да се борите за веру која је једном заувек предата светима. 4 Јер, међу вас су се увукли неки који су већ одавно обележени за Суд. То су безбожници којима је милост нашега Бога изговор за разузданост и који поричу јединога Господара и нашега Господа Исуса Христа.
5 Желим да вас подсетим, иако ви то све већ знате, да је Господ[b] прво избавио свој народ из Египта, а затим уништио оне који нису поверовали. 6 Па и анђеле који нису сачували своје достојанство, него су напустили своје пребивалиште, сачувао је у вечним оковима у тами за Суд који ће бити на Велики дан. 7 Тако и Содома и Гомора, и околни градови који су се на сличан начин одали блуду и тражили насладу у другачијој пути, служе као пример, испаштајући казну у вечитом огњу.
8 На исти начин и ови сањари каљају своје тело, одбацују Господњу власт и оцрњују небеска бића[c]. 9 Па ни арханђео Михаило, када се са ђаволом препирао око Мојсијевог тела, није се усудио да против њега износи погрдне оптужбе, него је рекао: »Нека те Господ прекори!« 10 Ови, пак, погрђују оно што не познају, а оно што, као бесловесне животиње, нагонски познају, у томе пропадају.
11 Тешко њима! Пођоше Каиновим путем, за плату упадоше у Валаамову заблуду, изгинуше у Корејевој побуни! 12 Они су љаге на вашим агапама[d]; безобзирно се с вама госте сами себе напасајући. Они су безводни облаци које ковитлају ветрови, јесења стабла без плода и ишчупана из корена – двапут мртва, 13 бесни морски таласи који се пене својим срамотама, звезде луталице за које је сачувана најцрња тама довека.
14 О њима је пророковао Енох, седми од Адама, рекавши: »Ево, долази Господ са хиљадама својих светих 15 да суди свима и да осуди све безбожнике за сва безбожна дела која су безбожно починили и за све дрске речи које су безбожни грешници против њега изговорили.«
16 Они су гунђала и зановетала, људи који живе по својим пожудама; устима говоре охоле речи и улагују се ради добитка.
Прича о свадби
(Лк 14,15-24)
22 Исус поново поче да им говори у причама: 2 »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина. 3 Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.
4 »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘
5 »Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином, 6 а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.
7 »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.
8 »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне. 9 Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘ 10 И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.
11 »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу, 12 па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.
13 »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘
14 »Јер, много је званих, а мало одабраних.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International