Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.
1 Чуј моје речи, ГОСПОДЕ,
проникни у моје уздахе.
2 Моје запомагање слушај,
Царе мој и Боже мој,
јер се теби молим.
3 Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас,
сваког јутра своје молбе полажем пред тебе
и чекам.
4 Ти ниси Бог коме је мила опакост,
зло код тебе не борави.
5 Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
ти мрзиш све који чине зло.
6 Лажљивце уништаваш,
крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.
7 А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
8 Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
Због мојих душмана
свој пут преда мном поравнај.
9 Нема искрености у њиховим устима,
срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
језиком ласкају.
10 Прогласи их кривима, Боже!
Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
јер су се против тебе побунили.
11 Нека се радују сви који се у тебе уздају,
нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
нека се у теби радују,
12 јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов
1 Не грди ме у свом гневу, ГОСПОДЕ,
не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам изнемогао.
Излечи ме, ГОСПОДЕ, јер ми се кости тресу од страха.
3 Душа ми се силно тресе од страха.
Докле ћеш тако, ГОСПОДЕ?
4 Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
због своје љубави ме спаси.
5 Јер, у смрти нема спомена на тебе,
у Шеолу, ко да ти захваљује?
6 Изнемогох од јецања.
Сву ноћ постељу плачем заливам,
свој лежај сузама натапам.
7 Од жалости ми очи ишчилеше,
ослабише због свих душмана мојих.
8 Даље од мене, сви који чините неправду,
јер ГОСПОД је чуо мој плач!
9 Чуо је ГОСПОД моју молбу,
ГОСПОД је моју молитву прихватио.
10 Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
узмакнуће, изненада постиђени.
1 Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
Зашто се кријеш у временима невоље?
2 Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
они се хватају у сплетке које је смислио.
3 Опаки се пожудом свога срца хвали,
лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
4 Опаки у својој надмености Бога не тражи,
нема места за Бога у његовим наумима.
5 Путеви су му увек успешни,
надмен је и далеко су од њега твоји закони,
презире све своје душмане.
6 Мисли: »Нећу посрнути.
Никад ме неће задесити зло.«
7 Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
под језиком му мука и несрећа.
8 У заседи лежи покрај села,
из потаје убија недужнога,
очима вреба жртве.
9 У заседи лежи као лав у брлогу,
у заседи лежи да сиромаха ухвати,
да га у мрежу ухвати и одвуче.
10 Жртве се руше, сатрвене,
под његовом снагом падају.
11 А он мисли: »Заборавио је Бог.
Сакрио је лице и никад ништа не види.«
12 Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
Сиромахе не заборави!
13 Зашто да опаки презире Бога?
Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
14 Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
ти сирочади помажеш.
15 Сломи руку опакоме и зломе,
казни његову опакост, да се више не нађе.
16 ГОСПОД је Цар заувек и довека!
Нестаће незнабошци из његове земље.
17 Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
охрабрујеш их и помно слушаш.
18 Браниш права сирочади и потлачених,
да их смртник више не застрашује.
Хоровођи. Давидов.
1 У ГОСПОДА се уздам.
Зашто ми, онда, говорите:
»Одлети као птица на своју гору.
2 Јер, ено, опаки натежу лукове,
стреле на тетиве намештају,
да из мрака погоде људе срца честитог.
3 Када се темељи руше,
шта да учини праведник?«
4 ГОСПОД је у свом светом Храму,
престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
5 ГОСПОД испитује праведника,
а опакога и онога ко воли насиље
мрзи душа његова.
6 На опаке ће излити угљевље ужарено
и сумпор горући,
дати им да испију чашу ветра огњеног.
7 Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
Честити ће гледати његово лице.
3 Чујте ову реч коју је ГОСПОД изрекао против вас, народе Израелов, против целог рода који је извео из Египта:
2 »Од свих земаљских родова
само вас сам изабрао.
Зато ћу вас казнити за све ваше грехе.«
О пророцима
3 Иду ли двојица заједно
ако се нису договорили?
4 Риче ли лав у шипражју
ако нема плена?
Режи ли млади лав у својој јазбини
ако ништа није уловио?
5 Хвата ли се птица у замку на земљи
ако у замци нема мамца?
Одскаче ли замка од земље
ако се ништа није ухватило?
6 Не задрхте ли људи
када се у граду огласи рог?
Сналази ли град несрећа
а да је ГОСПОД није послао?
7 Господ ГОСПОД не чини ништа
а да свој наум не открије
својим слугама пророцима.
8 Лав зарика –
ко да се не уплаши?
Господ ГОСПОД проговори –
ко да не пророкује?
Пад Самарије
9 Објавите тврђавама ашдодским
и тврђавама египатским:
»Окупите се на горама Самарије!
Погледајте велику пометњу у њој
и тлачење међу њеним народом.«
10 »Они не знају како да чине право«,
говори ГОСПОД,
»они који у својим тврђавама
отето и опљачкано гомилају.«
11 Зато овако каже Господ ГОСПОД:
»Непријатељ ће прегазити земљу,
порушити вам утврђења
и опљачкати тврђаве.«
12 Зато ћу вас увек на то подсећати, иако то већ знате и учвршћени сте у истини коју имате. 13 Сматрам да је исправно да вас подстичем подсећањем све док боравим у овом шатору свога тела, 14 јер знам да ћу га ускоро напустити, као што ми је то објавио наш Господ Исус Христос. 15 А потрудићу се да се и после мог одласка увек тога сећате.
Христова слава и пророчка реч
16 Јер, ми вам нисмо мудро смишљеним причама обзнанили силу и Долазак нашега Господа Исуса Христа, него као очевици његовог величанства. 17 Јер, он је од Бога Оца примио част и славу када је до њега стигао глас од величанствене Славе, који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи.«[a] 18 И ми смо чули тај глас, који је долазио са неба, када смо с њим били на светој гори.
19 Тако нам је потврђена пророчка реч, а ви добро чините што на њу пазите као на светиљку која светли на мрачном месту – док не сване Дан и звезда Даница се не појави у вашем срцу. 20 Пре свега знајте ово: ниједно пророштво из Писма не може да се тумачи произвољно. 21 Јер, никад пророштво није настало људском вољом, него су људи понети Светим Духом говорили од Бога.
Исус у Храму
(Мк 11,15-19; Лк 19,45-48; Јн 2,13-22)
12 Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.
13 »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘(A), а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘(B)!«
14 У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи.
15 Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се, 16 па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?«
»Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали:
‚Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви‘?«(C)
17 Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.
Исус проклиње смокву
(Мк 11,12-14, 20-24)
18 Када се рано ујутро враћао у град, огладне. 19 Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.
Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«
И смоква се сместа осуши.
20 Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«
21 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. 22 И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International