Book of Common Prayer
Песма приликом успињања до Храма.
1 У својој невољи ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши.
2 Душу ми избави, ГОСПОДЕ, од лажљивих усана
и језика преварног.
3 Шта ће ти он дати?
И шта још поврх тога, језиче преварни?
4 Оштре стреле ратничке
с ужареним угљевљем.
5 Тешко мени што у Мешеху боравим,
што станујем у шаторима кедарским!
6 Предуго живим с онима који мир мрзе.
7 Ја сам за мир.
Али, кад о миру говорим,
они рат заговарају.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Ка горама дижем поглед –
одакле ће ми стићи помоћ?
2 Помоћ ми стиже од ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
3 Он неће дати да ти посрне нога,
неће твој Чувар задремати.
4 Не, неће задремати ни заспати Чувар Израелов.
5 ГОСПОД је твој Чувар,
ГОСПОД је сенка на твојој десници:
6 сунце ти неће наудити дању
ни месец ноћу.
7 ГОСПОД ће те чувати од сваког зла,
он ће твој живот чувати.
8 ГОСПОД ће те чувати када одлазиш
и када долазиш, сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Обрадовах се кад ми рекоше:
»Хајдемо до Дома ГОСПОДЊЕГ.«
2 Ноге нам стоје у твојим капијама, Јерусалиме.
3 Јерусалим је сазидан
као град где се народ сједињује.
4 До њега се успињу племена,
племена ГОСПОДЊА,
по закону датом Израелу,
да захваљују Имену ГОСПОДЊЕМ.
5 Тамо стоје судијске столице,
престоли владарске куће Давидове.
6 Молите се за мир Јерусалимов.
Нека спокојни буду који те воле.
7 Нека буде мир међу твојим зидинама
и спокој у твојим тврђавама.
8 Ради своје браће и другова рећи ћу:
»Мир теби.«
9 Ради Дома ГОСПОДА, Бога нашега,
тражићу што је за тебе добро.
Песма приликом успињања до Храма.
1 К теби дижем поглед,
к теби који на престолу седиш на небесима.
2 Као што су очи слугу упрте у руку господареву,
као што су очи слушкиње упрте у руку господаричину,
тако су наше очи упрте у ГОСПОДА, Бога нашега,
док нам се не смилује.
3 Смилуј нам се, ГОСПОДЕ, смилуј нам се,
јер се преситисмо презира.
4 Пресита нам је душа подсмеха обесних људи,
презира бахатих.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Да нам није било ГОСПОДА
– нека Израел каже –
2 да нам није било ГОСПОДА
кад су се људи дигли на нас,
3 живе би нас прогутали.
Кад је њихов гнев плануо на нас,
4 воде би нас преплавиле,
бујица однела,
5 подивљале воде би нас однеле.
6 Благословен ГОСПОД, који не даде
да плен постанемо њиховим зубима.
7 Умакосмо као птица из птичареве замке –
замка се покида, и ми умакосмо.
8 Наша је помоћ у Имену ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Они који се уздају у ГОСПОДА,
као гора су Сион,
која се не може померити,
него довека стоји.
2 Као што горе окружују Јерусалим
тако ГОСПОД окружује свој народ
сада и довека.
3 Жезло опаких неће остати
над земљом додељеном праведницима,
да праведници не би чинили неправду.
4 Чини добро добрима, ГОСПОДЕ,
и онима срца честитог.
5 А оне што скрећу на криве путеве,
ГОСПОД ће одвести с онима који чине неправду.
Мир Израелу!
Песма приликом успињања до Храма.
1 Када је ГОСПОД вратио благостање Сиону,
било нам је као да сањамо.
2 Уста су нам била пуна смеха,
а језик клицања.
Тада се међу народима говорило:
»ГОСПОД велика дела учини за њих.«
3 ГОСПОД велика дела учини за нас,
и радост нас обузе.
4 Врати нам благостање, ГОСПОДЕ,
као негевске потоке.
5 Они који у сузама сеју,
кличући ће жњети.
6 Онај ко плачући излази
носећи семе за сетву,
вратиће се кличући,
носећи снопове жита.
Песма приликом успињања до Храма. Соломонова.
1 Ако ГОСПОД кућу не гради,
узалуд се труде њени градитељи.
Ако ГОСПОД град не чува,
узалуд стражар бди.
2 Узалуд устајете рано
и остајете докасно
мукотрпно радећи за хлеб који једете.
Да, онима које воли он даје и док спавају.
3 Деца су наследство од ГОСПОДА,
плод утробе награда од њега.
4 Као стреле у ратниковој руци,
таква су деца рођена у човековој младости.
5 Благо оном ко њима напуни свој тоболац –
неће се постидети
кад с непријатељима буде расправљао
на градској капији.
1 Пророштво о Ниниви. Књига виђења Наума Елкошанина.
Божији гнев против Ниниве
2 ГОСПОД је Бог љубоморан и осветник,
ГОСПОД се свети и пун је срџбе.
ГОСПОД се свети својим душманима
и истраје у срџби према непријатељима.
3 ГОСПОД је спор да се разгневи
и силан у својој моћи.
ГОСПОД неће пустити
да кривац прође некажњено.
Пут му је у вихору и олуји,
а облаци су прашина коју његове ноге дижу.
4 Он запрети мору и исуши га,
он чини да све реке пресуше.
Башан и Кармел спаруше се,
увену цветови Либана.
5 Пред њим се тресу горе
и топе брда.
Пред њим дрхти земља,
цео свет и сви који у њему живе.
6 Ко да издржи његову јарост?
Ко да поднесе његов љути гнев?
Његова срџба као огањ се излива,
пред њим литице пуцају.
7 ГОСПОД је добар,
уточиште у време невоље.
Он зна оне који се у њега уздају.
8 Силном поплавом докрајчиће непријатеље[a],
своје душмане прогнати у таму.
9 Шта то смишљате против ГОСПОДА?
Стаће он томе на крај,
неће невоља доћи други пут.
10 Преплетени као трње
и пијани од свога вина,
изгореће као осушена стрњика.
11 Из тебе је, Ниниво, потекао
онај који смишља зло против ГОСПОДА,
чији су савети рђави.
12 Овако каже ГОСПОД:
»Иако су јаки и многобројни,
биће покошени и уништени.
Иако сам те понизио, Јудо,
више те нећу понижавати.
13 Сада ћу скршити Нинивин јарам на теби
и покидати твоје ланце.«
Позив на светост
13 Стога, припремите свој ум, будите трезвени, потпуно се поуздајте у милост коју ће вам донети Откривење Исуса Христа. 14 Као послушна деца, не поводите се за својим ранијим пожудама из временâ незнања. 15 Него, као што је свет Онај који вас је позвао, и ви будите свети у свему што чините. 16 Јер, записано је: »Будите свети, јер сам ја свет.«(A)
17 Ако, дакле, Оцем називате Онога који сваком непристрасно суди на основу делâ, проводите у страху време свога боравка на земљи. 18 Јер, ви знате да од свог испразног начина живота, који су вам предали ваши праоци, нисте откупљени нечим распадљивим, сребром или златом, 19 него драгоценом крвљу Христа, Јагњета без мане и љаге. 20 Он је предодређен пре постанка света, а објавио се у овим последњим временима ради вас 21 који кроз њега верујете у Бога, који га је васкрсао из мртвих и прославио, да ваша вера и нада буду у Богу.
22 Пошто сте послушношћу истини очистили своју душу за нелицемерно братољубље, из свега срца волите један другога. 23 Јер, ви нисте поново рођени из распадљивог семена, него из нераспадљивог – живом и постојаном Божијом речју. 24 Јер:
»Сваки човек је као трава
и сва његова слава као пољски цвет;
трава се осуши и цвет отпадне,
25 али реч Господња остаје довека.«(B)
А та Реч је еванђеље које вам је објављено.
Исус и деца
(Мк 10,13-16; Лк 18,15-17)
13 Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.
14 »Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«
15 Онда положи на њих руке, па оде оданде.
Богати младић
(Мк 10,17-31; Лк 18,18-30)
16 Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«
17 »Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«
18 »Којих?« упита га човек.
А Исус рече: »‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, 19 Поштуј оца и мајку,‘(A) и ‚Воли ближњега као самога себе.‘(B)«
20 »Свега тога сам се држао«, рече младић. »Шта ми још недостаје?«
21 »Ако хоћеш да будеш савршен«, рече му Исус, »иди и продај своју имовину и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
22 Али, када је то младић чуо, оде жалостан, јер је имао велико богатство.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International