Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
7 Када су наши праоци били у Египту,
твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
па се побунише крај мора, Црвеног мора.
8 Али он их спасе свога Имена ради,
да обзнани своју силу.
9 Он запрети Црвеном мору,
и оно пресуши,
кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
10 Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
откупи их из руку непријатељевих.
11 Воде прекрише њихове душмане,
ни један једини не остаде жив.
12 Тада повероваше његовим речима
и хвалоспев му отпеваше.
13 Али брзо су заборавили његова дела
и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
24 Потом презреше земљу пожељну,
његовој речи не повероваше.
25 Гунђали су у својим шаторима,
глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
26 Зато им се подигнуте руке заклео
да ће мртви попадати по пустињи,
27 да ће им потомци пасти међу народе
и да ће их раштркати по земљама.
28 Везали су се за Ваала Пеорског
и јели жртве принете мртвима[a].
29 Својим делима разгневише ГОСПОДА,
и помор изби међу њима.
30 Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
и помор престаде.
31 То му се урачуна у праведност
за сва поколења довека.
32 Разјарише га крај водâ Мериве,
па Мојсија задеси невоља због њих:
33 пошто су му огорчили дух,
он несмотрене речи изговори.
34 Не затреше народе
као што им је ГОСПОД заповедио,
35 него се измешаше с незнабошцима
и научише да чине исто што и они.
36 Служили су њиховим идолима,
који им постадоше замка.
37 Своје синове и кћери
жртвовали су демонима.
38 Недужну крв су проливали,
крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
и земља се оскврнави крвљу.
39 Тако су се каљали својим поступцима
и постали неверни због својих дела.
40 Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
и његов посед му се згади.
41 Предаде их у руке незнабошцима,
па над њима завладаше они што их мрзе.
42 Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
43 Много их је пута избављао,
а они су и даље бунтовне науме ковали
и све дубље тонули у грех.
44 Али он погледа на њихову невољу
када је чуо њихов вапај
45 и ради њих се сети свога Савеза.
Сажали се због своје велике љубави
46 и учини да се на њих сажале
сви који су их засужњили.
47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
и да се хвалама теби поносимо.
48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Нека сав народ каже: »Амин!«
Алилуја!
Бог ће судити народима
3 »Тих дана и у то време,
када вратим благостање Јуди и Јерусалиму,
2 окупићу све народе
и одвести их у долину Јосафат.
Тамо ћу им судити
због мога поседа,
мога народа Израела,
јер су мој народ расејали међу народе
и моју земљу разделили.
9 Објавите ово међу народима:
Спремите се за рат!
Дижите ратнике!
Нека сви војници приђу и навале!
10 Прекујте своје раонике у мачеве
и своје косире у копља.
Нека слаби каже: »Ратник сам!«
11 Пожурите, сви околни народи,
и тамо се окупите.
Доведи своје ратнике, ГОСПОДЕ!
12 »Нека се дигну народи,
нека навале у долину Јосафат,
јер тамо ћу сести
да судим околним народима.
13 Замахните српом,
јер летина је зрела.
Дођите, изгазите грожђе,
јер пуна је муљача
и каце се преливају
– толико је њихових злодела!«
14 Мноштва, мноштва
у Долини одлуке!
Јер, Дан ГОСПОДЊИ је близу
у Долини одлуке.
15 Сунце и месец ће се помрачити,
а звезде престати да светле.
16 ГОСПОД ће затутњати са Сиона
и загрмети из Јерусалима.
Задрхтаће земља и небо,
али ГОСПОД ће бити уточиште своме народу,
тврђава народу Израеловом.
Бог ће благословити свој народ
17 »Тада ћете знати да ја, ГОСПОД, ваш Бог,
боравим на Сиону, мом светом брду.
Јерусалим ће бити свет;
никада га више неће освојити странци.
1 Петар, апостол Исуса Христа, изабраним странцима на земљи, расејанима по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији, 2 који су, освештањем које је извршено Духом, изабрани у складу са предзнањем Бога Оца да буду послушни и пошкропљени крвљу Исуса Христа:
милост вам и мир у изобиљу.
Жива нада
3 Нека је благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа. Он нас је у свом великом милосрђу, васкрсењем Исуса Христа из мртвих, поново родио за живу наду, 4 за наследство које не пропада, не квари се и не вене. Оно се на небесима чува за вас, 5 које Божија сила, кроз веру, чува за спасење, спремно да се открије у последње време. 6 Због тога се радујете, иако вас сада, ако треба, накратко жалосте разна искушења. 7 Она су ту да ваша вера – драгоценија од злата које се проверава ватром – буде проверена и донесе вам похвалу, славу и част приликом Откривења Исуса Христа. 8 Иако га нисте видели, ви га волите; иако га не видите, у њега сада верујете и кличете од неизрециве и славне радости, 9 јер остварујете циљ своје вере: спасење своје душе.
10 То спасење су помно истраживали и испитивали пророци, који су пророковали о милости намењеној вама, 11 покушавајући да проникну у време и околности на које је Христов Дух у њима указивао када је унапред сведочио о Христовим страдањима и о слави која ће уследити. 12 Откривено им је да нису служили себи, него вама када су говорили о овом што вам је сада објављено преко оних који су вам проповедали еванђеље у Светоме Духу, посланом са неба, а у шта и анђели жуде да завире.
Развод
(Мк 10,1-12)
19 Када је све ово изрекао, Исус напусти Галилеју и оде у јудејске крајеве с оне стране реке Јордан. 2 За њим пође силан народ и он их тамо излечи.
3 Тада му приђоше неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли сме човек из било ког разлога да се разведе од своје жене?«
4 »Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘(A)? 5 И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘(B)? 6 Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«
7 »Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.
8 А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако. 9 А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – и ожени се другом, чини прељубу.«
10 Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«
11 А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато. 12 Има заиста оних који су се родили[a] неспособни за женидбу[b]. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу.[c] А има и оних који су – ради Царства небеског – сами себе учинили неспособнима за женидбу.[d] Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International