Book of Common Prayer

⁴ Срце ми се као трава разболело и осушило,
    хлеб свој заборављам да једем.
⁵ Због свога гласног јаукања
    кост и кожа сам постао.
⁶ Сличан сам дивљој птици у пустињи,
    сличан сови међу рушевинама.
⁷ Будан лежим,
    сличан самотном врапцу на крову.
⁸ Непријатељи ме поваздан вређају,
    ругаоци моје име користе као псовку.
⁹ Пепео једем као хлеб
    и своје пиће мешам са сузама
¹⁰ због твога беса и срџбе,
    јер ти ме подиже и одбаци.
¹¹ Моји дани су као вечерња сенка
    и као трава се сушим.

¹² А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
    и спомен на тебе кроз сва поколења.
¹³ Устаћеш и сажалити се на Сион,
    јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
¹⁴ Јер, његово камење мило је твојим слугама
    и жале његов прах.

¹⁵ Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
    сви цареви земаљски твоје Славе.
¹⁶ Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
    и показати се у својој Слави.
¹⁷ Осврнуће се на молитву убогих
    и неће презрети њихову молбу.

¹⁸ Нека се ово запише за будући нараштај,
    па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
¹⁹ »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
    са небеса осмотри земљу
²⁰ да чује роптање засужњених
    и ослободи осуђене на смрт
²¹ да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
    и хвале му изричу у Јерусалиму
²² када се народи и царства окупе
    да служе ГОСПОДУ.«

²³ Сред животног пута снагу ми је скршио,
    скратио дане мога живота.
²⁴ Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
    Кроз сва поколења трају твоје године.
²⁵ Давно си поставио темеље земљине
    и небеса су твојих руку дело.
²⁶ Ти остајеш, а они ће нестати,
    сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
    и биће одбачени.
²⁷ Али ти остајеш
    и твојим годинама нема краја.
²⁸ Деца твојих слугу живеће спокојно,
    њихово потомство учврстиће се пред тобом.«

¹⁰ Неки су седели у тами и сенци смрти,
    јадом и гвожђем спутани,
¹¹ јер су се против Божијих речи побунили
    и презрели савете Свевишњега.
¹² Зато их је мукотрпним радом унизио.
    Посртали су, а никога да помогне.
¹³ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их спасе из њихових недаћа.
¹⁴ Изведе их из таме и сенке смрти
    и раскиде њихове окове.
¹⁵ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
¹⁶ Јер, он разбија бронзане капије
    и расеца гвоздене преворнице.

¹⁷ Неки су били безумни,
    па испаштали због свог преступа и греха.
¹⁸ Свако јело гадило се њиховој души,
    па се примакоше дверима смрти.
¹⁹ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их спасе из њихових недаћа.
²⁰ Он своју реч посла, и исцели их
    и избави од гроба.
²¹ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
²² Нека приносе жртве захвалнице
    и радосним песмама о његовим делима причају.

²³ Неки су се на море отиснули у лађама,
    да на големим водама обављају посао.
²⁴ И они су видели ГОСПОДЊА дела,
    његова чудесна дела у дубинама.
²⁵ Јер, он нареди, и вихор задува
    и високо подиже таласе.
²⁶ Они се подигоше до неба,
    па се спустише до дубина –
    храброст им се топила пред опасношћу.
²⁷ Као пијанци су тетурали и посртали,
    сва њихова вештина постаде бескорисна.
²⁸ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их изведе из њихових недаћа.
²⁹ Он стиша олују и таласи се смирише.
³⁰ Они се обрадоваше што је настало затишје,
    и он их одведе до жељене луке.
³¹ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
³² Нека га узвисују на скупу народа
    и хвале на већу старешина.